18
Niske plate, zlostavljanja, loši uslovi rada i svakodnevno ponižavanje. Dobrodošli na tržište radne snage u Srbiji gde se odavno ne primenjuju nikakvi zakoni i gde radnici žive od prvog do prvog kako bi zaradili minimalno za svoju porodicu, za koju su spremni i da trpe najveća poniženja. A do kada, to je već pitanje.
Uzburkala se javnost nakon vesti da će radnicima u Maksiju biti umanjene plate po novom Aneksu, koje su bile prinuđene da potpišu ovakav papir jer su stavljene pred svršen čin. Ukoliko ne prihvate da po sistematizaciji pređu na platu kao da su završili osnovnu školu, slobodni su da se obrate Birou na kom mogu da potraže novi posao.
Nije ovo prvi put da se poslodavci ophode prema zaposlenima kao da nisu živa bića, a mi vas podsećamo na neke od najpoznatijih slučajeva gde su se flagrantno kršila prava radnika, ali i osnovna ljudska prava koja su garantovano ustavom ali i međunarodnim konvencijama.
Letos je teškom i sicrpljućem radu u Aptivu progovorio leskovački lekar Aleksandar Rangelov. On je dijagnostikovao i novi sindrom koji je uočio kod radnica tamošnje kompanije Aptiv – sve ukazuje na iscrpljujući rad.
„Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh“, tako ih opisuje i detaljno objašnjava njihovo zdravstveno stanje, zbog kojeg bi, kako tvrdi, trebalo da budu na bolovanju“, rekao je on i dodao:
„Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile. Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice. Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi.Neprijatno im je. Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija. Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice“, opisao je letos teške posledice isrpljujućeg rada.
Više od dvadeset radnika nekadašnje firme „Weltex“ D.O.O.Čačak podnele su krivičnu prijavu protiv vlasnika tog preduzeća Ivana Savića, zbog, kako kažu, neisplaćenih zarada, prisvajanja dokumenata i psihičkog terora koji su trpele od njega. Prema rečima Karoline Stevanić, ona je u tom preduzeću bila zaposlena nepunih deset godina i do pre par meseci nije ni slutila da će ostati bez parčeta hleba.
„Mi se na posao javljamo 1. oktobra i umesto da počnemo sa radom dobijamo novi dokument o prekidu istog jer nema proizvodnje. Kada smo otišle 19. novembra uručeno nam je treće rešenje o produžetku odsustva do daljnjeg“, ispričala nam je Stevanić.
Uprkos tome što su bile na odsustvu i po rešenju imale pravo na 65 odsto novčane naknade, radnicama ni jedan jedini dinar nije isplaćen zbog čega su podnele krivičnu prijavu protiv njega, a prethodno se konsultovale sa inspekcijom rada.
„Oko 80 odsto radnika obolelo je od kovida i bilo na bolovanju. On je dobijao pomoć od države i baš ga briga za nas obične ljude. Čak je i kancelarijske radnike poslao na Zavod. veliki problem predstavlja činjenica da on drži naša dokumenta i nalazimo se u ćorsokaku. Čak nam je jednom prilikom, kada smo samo tražile naša prava zalupio vrata pred nosom i rekao – tužite me, ne možete mi ništa“, rekla je ranije radnica Karolina.
Grupa radnica koje su otpuštene iz lozničke firme „Vali“ (Valy d.o.o.) nedavno je organizovala ispred fabrike protest povodom, kako tvrde, potpuno nejasnog procesa smanjivanja broja radnika.
Tom prilikom jedna od radnica, koja je želela da ostane anonimna, rekla da je maltretiranje radnika u toj fabrici redovna pojava, da su ljudi bliski direktoru fabrike radnike često vređali, ali i da je bilo „fizičkog nasilja nad nekim radnicima i radnicama“.
Ova fabrika je svoje radnike nazivala izmetom, a jednom prilikom čak i otpustila radnicu koja je samohrana majka.
Knjižice radnicima Krušika overene su u petak i to do aprila naredne godine, rekao je ranije predsednik sindikata „Nezavisnost“ u toj fabrici Dragan Živković.
On je podsetio da su sva četiri sindikata održala zajedničku konferenciju za novinare na kojoj su još jednom ukazali na problem neuplaćenih doprinosa za PIO i zdravstveni fond, zbog čega prethodnih pet meseci radnici nisu mogli da se leče a među najugroženijima bili su oni sa hroničnim oboljenjima, koji su morali da plaćaju terapiju.
Svi su bili zgroženi kada su se sada već davne 2016. godine pojavile informacije da fabrika Jura u Leskovcu ne dozvoljava radnicima da izlaze u toalet, već da radnike prisiljava da mokre u pelenama.
„Tukli su ih metalnim palicama, žene su napastvovali seksualno, iako silovanja nije bilo. Zabranjivan im je odlazak u toalet i savetovano da nose pelene. Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć“, poručeno je tada iz sindikata Sloga.
Poslednja istraživanja u Srbiji pokazala su da čak 75 odsto radnika nije zadovoljno svojim poslom. Oko 15 odsto zaposlenih u kancelarijama ne vidi svrhu svog rada. Uz „burnout“ sindrom koji odlikuje izgaranje na poslu, sve je prisutniji i „boreout“ sindrom kada se na poslu – dosadujemo.
I jedan i drugi sindrom, kažu stručnjaci, kod zaposlenog dovode do osećaja potcenjenosti, iscrpljenosti i anksioznosti.
Bonus video: Radnici Kolubare traže prijem kod direktora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
