Sudovi ne štite potrošače ni kada su u pravu po zakonu

Pravnik iz udruženja Efektiva i autor studije Jovan Ristić izjavio je pre njenog predstavljanja u Beogradu da se Zakon o zaštiti potrošača jedva primenjuje na sudovima u Srbiji, a da je pritom reč o uslugama od opšteg ekonomskog interesa."Reč je komunalnim, elektronskim i telekomunikacionim uslugama. One su pod uticajem monopola ili uticajem pružalaca usluga koji imaju dominantan položaj na tržištu ili su u statusu oligopola - nekoliko krupnih igrača podeli ulicu između sebe i prepisuju pravila jedni od drugih ili se dogovaraju - to postoji kod telekomunikacionih operatera", naglasio je Ristić.Komentarišući trenutni Zakon o zaštiti potrošača, Ristić je rekao da se on naslanja na direktive Evropske unije, da je 2010. godine usaglašen kroz sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa EU i da predstavlja moderni zakon."Taj zakon je razradio pravila potrošačke zaštite i 2014. godine je ustoličen za sistemski zakon - imao je obavezujuću primenu. Iz nekog razloga vidi se da ga sudije ne primenjuju, preskaču ga. Dešava se da kada potrošač traži da se on primeni, traži da se unosi njegova primena u zapisnik, da se to ne desi", kazao je on.Naveo je da je mali pomak ostvaren ove godine u sporovima protiv Infostana kada je doneta jedna presuda u kojoj je primenjen Zakon o zaštiti potrošača, ali je naglasio da se ipak radi o Beogradu i da se postavlja pitanje šta je sa ostatkom Srbije. Kao preporuka iz te studija naglašeno je da je potrebno da usklade propisi u Srbiji, pre svega sa Zakonom o komunalnim delatnostima, a prema mišljenju Ristića problemima u toj oblasti treba da se bavi i Vrhovni savet sudstva."Zakon o zaštiti potrošača je krovni zakon te je još jači za zaštitu i s njim prvo mora da se uskladi Zakon o komunalnim delatnostima, član 13. o pravnim ekskluzivama komunalnih usluga. Ja to zovem prvani feudalizam jer su preko tog člana iz zaštite potrošača izuzete komunalne usluge", istakao je on.Kao primer problema sa kojim se potrošači susreću, Ristić je naveo višedecenijski problem građana sa JKP "Grejanje" u Pančevu koje naplaćuje, kako je rekao, "fiksni deo grejanja koji često menja ime - malo je naknada za grejanje kroz zidove, a onda nešto drugo i plaća se čak i kada je ugovor raskinut a usluga obustavljena"."Vama može 15 godina da bude obustavljena usluga, što je slučaj sa pet potrošača, a da oni uporno naplaćuju uslugu koju vam ne daju. Vidite, to četiri zakona Srbije ne dopuštaju. Do pančevačkih sudija to nekako ne dolazi", naglasio je on.Naveo je da je iz tog grada obradio 44 presuda iz perioda od 2007. do 2020. godine i istakao da je od 2016. pančevačku toplanu nemoguće dobiti na sudu, iako su zakoni na strani građana "jer sudije zakone primenjuju selektivno ili ih uopšte ne primenjuju".Studija je urađena uz finansijsku pomoć EU u okviru projekta "Pripremi se za učešće" koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Centar savremene politike i Efektiva.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram