Baka Mirka Stanišić je otplaćivala izuzetno skupi dušek, pošto ga je uzela misleći da je poklon, a sagovornici Nova.rs upozoravaju da postoje naznake da siromašna penzionerka spada u ugrožene ili ranjive potrošače, i da je možda bila žrtva nasrtljive poslovne prakse. Iako je pod pritiskom javnosti prodavac odustao od naplate preko njene minijaturne penzije od 11.000 dinara, postavlja se pitanje kako zaštititi one koji su se našli u istoj situaciji kao baka Mirka.
Pročitajte još:
Podsetimo, osamdesetjednogodišnja baka Mirka iz sela Donja Gorevnica kod Čačka, sa mesečnim primanjima od samo 11 hiljada dinara, mogla je da ostane bez trećine svoje penzije, jer je kasno shvatila da navlaku za dušek ipak nije dobila na poklon, već kupila. I to za paprenih 120 hiljada dinara. Ipak, prodavac je odustao od naplate navlake.
Nebojša Lazarević, član pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU, a zadužen za poglavlje o zaštiti potrošača, kaže da se problem poput baka Mirkinog može rešiti ili jačanjem potrošačkih organizacija, ili uvođenjem institucije Zaštitnika potrošača, odnosno, potrošačkog ombudsmana.
„U konkretnom primeru, prema onome što znamo, radi se o ugroženom, odnosno, ranjivom potrošaču. Zakon o zaštiti potrošača pominje ovu kategoriju, koja je preuzeta iz prava Evropske unije, međutim, Ministarstvo trgovine već godinama nije pripremilo podzakonski akt kojim se bliže uređuju kriterijumi za definisanje ove kategorije.
Takođe, ima naznaka da je u baka Mirkinom slučaju došlo i do nasrtljive poslovne prakse. Zaštitnik potrošača bi zasigurno mogao da interveniše u slučajevima ovog tipa, ali u trenutnom pravnom okviru, put do pravde je spor i najčešće nedostižan“, kaže Lazarević.
Siromašna baka Mirka iz Donje Gorevnice kod Čačka našla se, inače, u neverovatnoj situaciji da je postala vlasnica navlake za dušek sa masažerom vredne 120.000 dinara.
Problem je u tome što je ona mislila da se radi o poklonu kompanije „Lupo Group“, dok nije shvatila da trećina njene ionako izuzetno niske penzije od 11.000 odlazi na otplatu navlake .
„Ne bih uzela. Iako sam ja ‘glupa’, ‘luda’ i bolesna, to ni u ludilu ne bih uradila. Znam da ne bi mogla da živim ako mi oduzmu od penzije“, kazala je baka Mirka za televiziju Nova S, objašnjavajući da nije htela da kupi navlaku.
Zahvaljujući ogorčenoj reakciji javnosti, stala je i naplata preko penzije.
„Pitanje je da li bi priča imala ovakav kraj da ona nije dospela u medije“, kaže za Nova.rs Marija Ćirić, istraživačica u Centru za evropske politike (CEP).
„Sličnih slučajeva je verovatno na hiljade u Srbiji, ali, mi za njih najčešće ne znamo. Trgovac je postupio na ovaj način jer je bio zabrinut za svoju reputaciju, ali, da priča nije dospela u medije, baka Mirki bi verovatno rekao da je krivica na njoj – imala je dve nedelje da odustane od ugovora, i zaključila ga je sa jasno navedenim uslovima. Druga mogućnost bi bila da tuži trgovca, ali bi sudski troškovi bili ogromni i sigurno prevazišli predmet spora, a proces bi bio dug i pravno nepredvidiv“, objašnjava Marija Ćirić.
Da je scenario „sama je kriva“ bio vrlo verovatan pokazuje i odgovor „Lupo Group“ televiziji Nova S: na pitanje etičnosti ove prodaje, oni su odgovorili da je baka Mirka bila svesna šta kupuje.
„Prilikom prodaje bila je svesna i orijentisana i vrlo raspoložena za razgovor, budući da živi sama. Definicija socijalnog slučaja je širok pojam, a roba iz našeg prodajnog asortimana je dostupna svima, upravo iz razloga što omogućena kupovina na veliki broj rata“, rekli su iz ove firme, iako su kasnije odustali od naplate i saopštili da će baka Mirki biti vraćen novac u celini.
Nebojša Lazarević podseća da institucija Zaštitnika potrošača već postoji u nekim evropskim državama, i mogla bi da bude dobro rešenje za Srbiju, pošto bi popunila „međuprostor“ između trgovca i suda.
„Potrošač bi onda, umesto da se ‘juri’ sa trgovcima ili ide na sud, mogao da se obrati Zaštitniku potrošača, koji bi imao ovlašćenja da sankcioniše trgovca ukoliko oceni da je došlo do povrede potrošačkih prava“, zaključuje Lazarević.
