Broj novih slučajeva zaraze koronavirusom u Srbiji se ne smanjuje. Da li to znači da smo zbog kašnjenja adekvatnih epidemioloških mera na putu prirodnog prokužavanja? Da li smo se mi, nažalost, odlučili za stvaranje imuniteta krda? Koliko su tačne grube procene da je do sada prokuženo oko 20 odsto i u kom periodu bi ovim tempom mogli da dostignemo procenat za kolektivni imunitet?"
Na ovo pitanje odgovara dr Ivana Prokić, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Glavni pokazatelj da li se epidemija širi ili suzbija, kako navodi doktorka Prokić, je broj osoba koje jedna zaražena osoba može direktno da zarazi (bazični reproduktivni broj – R0) u okruženju u kome svi imaju jednaku šansu za zaražavanje, što je obično na početku epidemije.
Sa druge strane, postoji i Rt (efektivni reproduktivni broj), koji se meri nakon nekog vremena, kada nemaju svi istu šansu za zaražavanjem jer je određen broj ljudi već preležao bolest i razvio imunitet ili kada epidemiološkim merama smanjimo bliske kontakte i mogućnost da se zarazimo.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„Dokle god je taj broj viši od jedan, epidemija se širi. Drugim rečima, ako je npr. R=3, jedna osoba prosečno zarazi tri druge osobe, pa te tri osobe zaraze devet osoba .. i mi imamo širenje zaraze. U Vuhanu u Kini je R0 procenjen na 2-3. Ako neko od osoba koje susrećemo u populaciji ima već razvijen imunitet ili je smanjio kontakte na minimum i nosi masku, on ili neće biti zarazan ili neće imati na koje tri osobe da prenese virus u tom periodu infektivnosti, pa će se i taj Rt smanjiti“ navodi.
Prema njenim rečima, dokle god se vrednost R održava na oko jedan ili ispod na nivou cele populacije, imamo epidemiju pod kontrolom ili uspevamo da je suzbijemo.
„Tada lako možemo da identifikujemo i žarišta u kojima se R povećava pa na vreme izolujemo ljude, dok ne prestanu da budu zarazni i time sprečimo otvoreno i nekontrolisano širnje u populaciji“ naglašava.
Imunitet krda, ili kolektivni imunitet se stvara kada dovoljan procenat ljudi razvije imunitet na bolest (bilo aktivno zaražavanjem, bilo pasivno vakcinacijom), tako da oni koji su preostali ako obole, u svom okruženju nemaju tri ili čak nijednu osobu kojoj mogu preneti bolest.
Procenjeno je, kako dodaje doktorka Prokić, da oko 70 odsto ljudi u populaciji treba da ima imunitet na ovaj virus da bi se dostigao taj kolektivni imunitet.
„Na taj način su i oni koji su preostali zaštićeni jer će retko nailaziti na nekoga ko je zarazan, pa nećemo imati prenošenje virusa. Epidemija se proglašava završenom onda kada 28 dana uzastopno nemamo niti jedan novi slučaj zaraze. To je cela matematika iza kontrole epidemije i značaja izolacije, držanja distance, nošenja maski, kontrole kontakata i žarišta“ ističe.
Rt je, prema njenim rečima, teško proceniti i dosta „zavisi od sastava populacije i izloženosti individualnih osoba virusu, kao i od mnogo drugih faktora, pa tako i imamo velike varijacije u zavisnosti od zemlje u kojoj računamo“.
„U Srbiji podaci koji se prikupljaju su krajnje diskutabilni i svaka procena je praktično neosnovana, ali se govori da Rt može doći i do 6. Svakako da su mere za suzbijanje epidemije, po svojoj definiciji preventivne mere, koje se moraju primenti unapred kako bi dale efekat. Kašnjenje sa tim merama u Srbiji je upravo dovelo do ovolikog skoka broja obolelih i umrlih, što se lako moglo prevenirati“ naglašava dr Prokić.
Podseća da je kašnjenje s merama, takođe, dovelo i do kolapsa zdravstvenog sistema koji po svojoj prirodi, „može da se rastegne u određenoj maloj meri i nije dovoljno elastičan, često na uštrb ne-kovid pacijenata i redovne zdravstvene zaštite“.
„Epidemija ne čeka nikoga, ne zna za politiku i državne granice, pa se tako prirodno prokužavanje nastavlja sve dok ne dođemo do vakcine. Smatram da i ta procena od 20 odsto kao i bilo kakve druge predikcije ne mogu biti utemeljene na nauci i tačnoj statistici, jer se evidencija ne vodi kako treba i brojevi sa kojima raspolažemo nisu ispravni, tj. ne prikazuju stvarno stanje. Odluke Vlade i Kriznog štaba su upravo i dovele do ovakvog stanja, ne mogu da sudim da li je to bila svesna odluka ili posledica nereagovanja iz drugih razloga“ naglašava.
Jedno je sigurno, i pokazano na primerima drugih zemalja, a to je da će nas prirodni put prokuživanja, bez sprovođenja mera i kontrole epidemije skupo koštati u životima ljudi, a za to će neko morati da odgovara, zaključuje doktorka Prokić.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar