0
Da li i koliko preležani kovid može da bude okidač za šlog ili moždani udar i koji vremenski period posle zaraze se smatra kritičnim za takvo nešto? Kakva se terapija preporučuje da se to izbegne?
Na ovo pitanje odgovara dr Anđela Gavrilović, neurolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Navodi da je moždani udar relativno redak u kovid 19 infekciji.
Prema njenim rečima, učestalost ishemijskog moždanog udara, odnosno šloga, kod hospitalizovanih pacijenata kreće se u rasponu od 0,4 do 2,7 odsto.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
Ovi rezultati se zasnivaju na studijama praćenja u različitim epicentrima širom sveta, uključujući Kinu, Holandiju, Italiju, Španiju i Sjedinjene Američke Države.
„Rizik od moždanog udara varira u zavisnosti od težine kovid 19 infekcije: za pacijente sa blagom kliničkom slikom manji je od jedan odsto, dok za pacijente na intenzivnoj nezi rizik može biti i do 6 odsto. Moždani udar se uglavnom javlja jednu do tri nedelje nakon pojave simptoma kovid 19″ ističe.
Prema njenim rečima, pored ishemijskog moždanog udara, zabeleženi su i tromboza cerebralnih venskih sinusa, intracerebralna i subarahnoidna krvarenja“.
„Uzrok takvog moždanog udara često nije očigledan, ali se takođe može pripisati trombozi / okluziji velikih krvnih sudova, kardiogenoj emboliji ili stenozi / okluziji (suženje do začepljenja) ili disekciji arterija (raslojavanju zida krvnog suda)“ naglašava.
Ova raznolikost, kako navodi, sugeriše da su mehanizmi moždanog udara tokom kovid 19 višestruki i mogu da uključuju i specifične osobine koronavirusa, npr aktivaciju unutrašnjeg ćelijskog zida krvnog suda i trombozu, kao i nespecifične efekte upale na terenu već postojećih faktora rizika (povišen arterijski pritisak, šećerna bolest, suženje magistralnih arterija vrata, poremećaji srčanog ritma..)
„Ishemijski moždani udar povezan sa kovid 19 javlja se prvenstveno kod starijih pacijenata sa vaskularnim faktorima rizika. Relativno visoka stopa šloga nejasnog uzroka primećena sugeriše da kovid 19 može izazvati moždani udar netipičnim ili novim mehanizmima“ naglašava.
Pre ove pandemije, kako podseća, dokazano je da ozbiljne infekcije i infektivne bolesti mogu izazvati akutni moždani udar, potencijalno usled povećane zapaljenske reakcije i posledične tromboze.
U uslovima ozbiljnih respiratornih infekcija različitih vrsta, hipoksemija (nedovoljna zasićenost krvi pa potom i tkiva kiseonikom) i hipotenzija (nizak krvni pritisak) takođe mogu doprineti riziku od moždanog udara.
Dr Gavrilović navodi da se pretpostavlja da je nekoliko mehanizama moždanog udara povezanih sa kovid 19.
„Povećana sklonost krvi ka zgrušavanju povezana sa virusom ili imunološkim odgovorom domaćina jedan je važan mehanizam, na šta upućuju povišeni markeri hiperkoagulabilnosti i zapaljenja“ naglašava.
Ta povezanost se, prema njenim rečima, ogleda u izuzetno povišenim nivoima D-dimera (marker stvaranja ugrušaka) kod mnogih pacijenata tokom prvih nekoliko nedelja bolesti, posebno kod onih koji su teže pogođeni.
„Utvrđeni su i neobični slučajevi naizgled agresivne tromboze, uključujući velike aortne, karotidne i bazilarne trombe koji dovode do ishemijskog moždanog udara. Takođe može doći do povećane stope rane reokluzije (ponovnog začepljenja) posle uklanjanja tromba iz krvnog suda u poređenju sa pacijentima koji nemaju kovid moždani udar“ ističe.
Srčana disfunkcija povezana sa kovid infekcijom, navodi dr Gavrilović, takođe može „biti potencijalni mehanizam zapušenje krvnog suda trombom sa udaljenog mesta moždanog udara, bilo direktno zbog upale mišićnog dela srca, bilo indirektno kao rezultat infarkta srca“.
„Imali smo pacijente sa spontanim moždanim krvarenjem; veći broj ovih slučajeva povezan je sa poremećajem zgrušavanja krvi ili terapijom lekovima protiv zgrušavanja. Neka od ovih krvarenja bila su i neprepoznati šlogovi sa naknadnom transformacijom“, prenosi Anđela Gavrilović, neurolog koji trenutno radi u kovid sistemu.
Lečenje pacijenata sa kovid 19 i moždanim udarom, prema njenim rečima, ne razlikuje se od standardnog protokola u jedinicama za moždani udar uz pojačane mere prevencije širenja virusa i opreza prilikom procedura.
Govoreći o prevenciji moždanog udara, dr Gavrilović ističe da mesec dana posle preležanog kovid 19, pacijenti sa poznatim kardiovaskularnim faktorima rizika su “u dodatnoj opasnosti od razvoja tranzitornog ishemijskog ataka (stanje slično šlogu koje traje kraće i povlači se u potpunosti bez neuroloških I radioloških posledica) ili moždanog udara”.
“Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, što kod nas aktuelno nije slučaj, neophodno je da pacijenti obave kontrolni pregled kod izabranog lekara uz ponovljen panel laboratorijskih analiza po protokolu za kovid 19 uz strogu kontrolu faktora rizika od strane interniste” savetuje.
Podseća da kako za starije, tako i za mlađe pacijente, postoji protokol šta sve od dijagnostike treba uraditi zbog čega bi trebalo da se upute neurologu.
„S obzirom da su u Beogradu četiri (KBC Zemun, Zvezdara, Dragiša Mišović, Bež Kosa) od pet kliničko-bolničkih centara (sa izuzetkom Kliničkog centra Srbije i VMA) u kovid sistemu, mogućnosti za prvi ili kontrolni pregled neurologa su svedene na minimum jer su svi raspoloživi specijalisti u pomenutim ustanovama angažovani u lečenju pacijenata sa kovidom, a neurologija nije u sistemu primarne zdravstvene zaštite te tako nema mogućnosti da se u Domu zdravlja zakaže i obavi pregled“ upozorava.
Zato i dalje apeluje na građane da se čuvaju od zaraze jer je to jedini i najbolji način da izbegnu sve psiho-somatske komplikacije koje pandemija nosi.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Verica Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
