Struka protiv korone: Tromboze kao posledica korone

Društvo 07. dec. 202019:06 > 19:11
Podeli:
Grafika: Slađana Đermanović

Kada su u pitanju posledice kovid 19 na organizam, najčešće se pominje šta oboljenje radi našim plućima. Međutim, kod određenih pacijenata javile su se i tromboze. Koliko je to često i u kojim slučajevima, kao i da li se zato daje aspirin pacijentima kao vrsta prevencije?

Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Doktorka Ljubisavljević navodi da u težim slučajevima dolazi do preteranog zapaljenskog odgovora organizma.

Milica Ljubisavljević Foto: Privatna arhiva

„Tada ćelije koje nas inače brane od infekcija počinju pojačano da luče određene supstance – citokine, koji onda oštećuju naše krvne sudove i aktiviraju proces koagulacije, pa time prave pogodno tlo za nastanak krvnih ugrušaka. U pitanju su tromboze u sitnim krvnim sudovima bubrega, mozga, pluća, srca, ali i duboka venska tromboza u nogama“ objašnjava. 

 

Te tromboze, prema njenim rečima, nekad mogu proći neopaženo, ali „mogu dati i značajne kliničke manifestacije poput srčanog udara, šloga ili embolije pluća“.

„Za prevenciju i lečenje tromboza kod kovid pozitivnih pacijenata se koriste preparati niskomolekularnog heparina – injekcije koje se najčešće primaju u stomak. One se propisuju uglavnom kod pacijenata koji su na bolničkom lečenju, to jest kod onih koji imaju težu kliničku sliku“ naglašava.

Kada su u pitanju pacijenti na kućnom lečenju, kako navodi doktorka Ljubisavljević, procenjuju se faktori rizika za trombozu – prethodne epizode tromboze, maligna bolest, duža vezanost za krevet, stariji pacijenti, pacijenti sa trombofilijama…

Upozorava da se  reaguje i ukoliko se u laboratorijskim analizama utvrdi porast D-dimera, što će pacijentu lekar savetovati da proveri.

Na pitanje šta je dobra prevencija, naša sagovornica odgovara da se u lakšim formama bolesti i kada nema faktora rizika ne preporučuje korišćenje antikoagulantne terapije.

Da li je aspirin prevencija?

Međutim, ne postoji konsenzus o davanju aspirina (antiagregacione terapije) kao prevencije nastanka tromboza u sklopu covid 19 infekcije.

„On se ne nalazi u zvaničnom protokolu lečenja koronavirusne infekcije i nema dokaza da je efikasan u ovom slučaju. Ipak, kako i dalje nemamo dovoljno informacija o svim mehanizmima nastanka tromboze kod koronavirusa, stav određenih lekara da ipak daju aspirin pacijentima na kućnom lečenju ne mora biti pogrešan“ objašnjava.

Međutim, pre započinjanja ovakve terapije važno je da pacijent nema alergiju na aspirin, kao ni čir na želucu, da nije nikad imao krvarenje iz želuca…

„Važno je i da kažete lekaru koje sve druge lekove uzimate, a to se odnosi i na lekove protiv bolova koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji, jer neki od tih lekova u kombinaciji sa aspirinom mogu da povećaju rizik od krvarenja iz gastrointestinalnog trakta“ savetuje doktorka Ljubisavljević.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar