0
Pandemija je promenila način života svih nas, a roditelji se nalaze pred posebnim izazovom kako da objasne deci šta se dešava. Kako sa malom decom starosti do deset godina razgovarati o koronavirusu, kako ih uputiti u sve što bi trebalo da znaju, a da ih pri tome ne uplašimo?
Na ovo pitanje odgovara dr Aleksandar Baucal, psiholog i jedan od stručnjaka koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Baucal navodi da u nekim situacijama roditeljima može da se učini da je ćutanje o koroni najbolji način da zaštite decu od pandemije.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„To je sasvim razumljivo razmišljanje pošto roditelji pretpostavljaju da su deca usmerena na igru i dečiji svet i da neće primetiti ono što primećuju odrasli. Pored toga, roditelji se opravdano brinu da bi svako objašnjenje o velikoj nevolji kao što je pandemija moglo samo da uplaši i optereti decu. Takav pristup jeste dobar za veoma malu decu koja su mlađa od 3 godine“ objašnjava on.
U slučaju male deca, kako dodaje, najvažnije je da roditelj pomogne sebi da se na razuman način nosi sa rizicima i brigama koje nosi pandemija jer „deca do tri godine osećaju i doživljavaju svet oko sebe preko svojih roditelja ili drugih odraslih osoba koje brinu o njima“.
Međutim, kako upozorava, deca starija od 3 godine doživljavaju svet oko sebe na drugačiji način i oni su već veoma radoznali i ljubopitljivi.
„Svašta primećuju i stalno postavljaju različita zgodna i nezgodna pitanja o svemu i svačemu čak i kada je situacija ‘normalna’. Deca starija od 3 godine će primetiti, na različite načine, da se oko njih dešava nešto novo i ugrožavajuće. Vide da se odrasli ponašaju i pričaju drugačije, vide da su neke rutine porodičnog života drugačije. Oni će, takođe, osetiti brigu i strah kod odraslih sa kojima žive“ ističe.
Iz tog razloga, prema njegovim rečima, ignorisanje te teme i ćutanje o pandemiji neće moći da ih zaštiti, već može čak da uveća brigu i strah kod dece.
„Deca mogu izbegavanje razgovora o toj temi da razumeju kao znak da je nevolja toliko velika da ni odrasli ne mogu da se nose sa njom. Zato je razgovor sa decom o pandemiji neophodan“ savetuje naš sagovornik.
Prema njegovoj oceni, kada je u pitanju razgovor o pandemiji sa decom uzrasta od 3 do 10 godina treba imati u vidu da je važan preduslov da „mi odrasli imamo razuman odnos prema rizicima koji su povezani sa pandemijom i prema našim brigama i strahovima koji su neizbežni u ovakvim uslovima“.
„Ako zajedno sa osobama koje su nam bliske i uz pomoć stručnjaka iz ove oblasti razumemo šta su glavni rizici, o čemu treba da vodimo računa i šta su važne preventivne mere koje treba da primenimo u svakodnevnom životu onda ćemo moći da razgovaramo sa decom na dobar način. Ako vas, međutim, u nekom trenutku savladaju brige i strahovi (što se svima dešavalo u prethodnom periodu) odložite razgovor za neku drugu priliku kada se stabilizujete“ naglašava.
Podseća da u situaciji „kada ste vi preplavljeni brigama tada postoji rizik da ćete preneti ta osećanja deci koja imaju još manji kapacitet da se nose sa njima“.
„Čak i ako u takvoj situaciji uspete da kažete detetu sve što treba postoji velika verovatnoća da ćete svoje emocije preneti deci tonom koji govorite i načinom na koji govorite. Zato je važan faktor dobrog razgovora sa decom da odaberete trenutak kada mi možemo da budemo njihova baza sigurnosti“ objašnjava.
Dobar trenutak za razgovor, kako dodaje, zavisi i od samog deteta jer će „nekada dete samo započeti razgovor i takve prilike treba da iskoristimo“.
„Deca obično započinju razgovor kada im neki događaj privuče pažnju (npr. neko iz bliže okoline se razboleo od korone, manje odlazite u posete drugima, dete čuje odrasle kako pričaju o nekoj temi povezanoj sa pandemijom ili čuju na medijima neku vest) i tu priliku treba iskoristiti. U tom slučaju razgovor treba da bude usmeren na sam događaj, a vaš cilj treba da pomognete detetu da razume koji rizik je povezan sa tom situacijom i da uvek ima nešto što može da se uradi da bi se taj rizik smanjio“ savetuje Baucal.
Na primer, ako izbegavate da idete u posetu dekama i bakama onda deca sasvim lepo mogu da razumeju da bi njima bilo teško ako se razbole, ali da postoje drugačiji načini da budete u kontaktu sa njima.
„Dakle, važno je da deci objasnimo zašto se život menja, zašto neke situacije i aktivnosti treba da smanjimo, a neke druge da preferiramo. Važno je da deca kroz razgovor dobiju poruku da nismo nemoćni i da postoje dobri načini da smanjimo ili izbegnemo rizike“ naglašava.
Tokom razgovora sa decom, kako ističe, treba da izbegavamo da ih lažemo ili da predstavljamo pandemiju kao nešto što nema veze sa našim životom.
„Uvek treba da im kažemo istinu, ali na pojednostavljeni način koji oni mogu da razumeju. Uvek je dobar način ako napravimo paralelu sa nekim iskustvom koje je deci već poznato“ savetuje.
Na primer, kako možemo da objasnimo deci zašto treba da nose masku u školi ili u prodavnici?
„Možemo da to povežemo sa iskustvom da se izuvamo i peremo ruke kada idemo u goste jer na taj način želimo da zaštitimo zdravlje drugih i svoje zdravlje ili sa iskustvom da oblačimo topliju odeću kada je napolju hladno jer se na taj način štitimo od uslova koji mogu da nam ugroze zdravlje. U tom smislu, mogu da budu korisne i analogije sa nekim događajima iz filmova i knjiga koji su poznati deci. Na taj način pomažemo deci da razumeju suštinu neke situacije i šta može da se uradi u toj situaciji“ navodi primere Baucal.
Citira poznatog psihologa Bruner koji je rekao deca mogu da razumeju i veoma složene fenomene ako mi odrasli prilagodimo način na koji im pričamo o tim fenomenima.
„Takođe, treba da izbegavamo da opterećujemo decu različitim teorijama zavere koje postoje u vezi sa pandemijom ili da prebacujemo krivicu na nekog ili neke grupe ljudi. Deca nemaju kapacitet da se nose sa takvim uverenjima i zato treba posebno da vodimo računa da ne indukujemo kod njih razmišljanja koja mogu da ih zastraše“ smatra.
Pored toga, treba da vodimo računa da deca, a to važi i za nas odrasle, ne budu preterano izložena medijskim informacijama o pandemiji.
„Kod starije dece koja koriste internet treba da obratimo pažnju na informacije koje mogu da pronađu na internetu. To je dobra prilika da deci objasnimo da informacije na internetu nisu uvek pouzdane i da ih ne treba uzimati zdravo za gotovo. Takve situacije su i prilika da zajedno sa detetom pronađete informacije na internetu koje su pouzdanije i da pokažete detetu kako internet može da nam bude dobar sluga, a ne loš gospodar“ naglašava.
Važna uloga odraslih, prema njegovim rečima, jeste da budu stabilni emocionalni oslonac za decu, da im pomognu da razumeju ono što nam se svima dešava tokom pandemije na konstruktivan i primeren način i da pokažu deci da nismo bespomoćni i da ima puno stvari koje možemo da radimo kako bi smanjili rizike i za sebe i za druge.
„Kada uspemo u toj misiji to je dobro i za nas odrasle. Trud da budemo dobar oslonac za svoju decu biće od pomoći i nama da se nosimo sa svojim brigama i strahovima“ zaključuje Aleksandar Baucal.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
