1
Pojedini pacijenti koji su preležali kovid 19 žale se da neke od simptoma osećaju nedeljama, pa i mesecima kasnije. U lekarskoj praksi se već ustalio termin Dugotrajni kovid, pa su pitanja koja se nameću - šta su ključni simptomi dugotrajnog kovida i koliko oni traju.
Na ova pitanje odgovara prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
Ona objašnjava da je dugotrajni kovid „značajno opterećenje tegobama, često brojnim simptomima nakon preležanog kovida 19, koji su praćeni poremećajima rada disajnih organa, poremaćajima nalaza u krvi, i plućnim promenama na snimcima“.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„Cela dinamika zdravstvenog stanja posle preležane kovid infekcije sa svim različitim dugotrajnim fizičkim i psihološkim simptomima tokom oporavka, kao i promene rezultata krvi do normalizacije poremećenih nalaza u krvi i rentgenskog nalaza na plućima, morala bi kod svih da se prati pažljivo iz dva razloga; to je da bi se pravovremeno prepoznala potreba za rehabilitacijom kao načinom smanjenja trajnih posledica i neophodnost daljih pretraga da bi se uočile nove komplikacije, koje nekad mogu biti opasne po život“ ističe doktorka Jovanović.
Ona naglašava da se najveći broj pacijenata lepo oporavi, a komplikacije se dešavaju u manjem procentu slučajeva.
Najčešći simptomi dugotrajnog kovida su: slabost (malaksalost), bolovi u misićima, bolovi u zglobovima, otežano disanje, gubitak ukusa i mirisa, kao i gubitak kondicije.
Dosta česti simptomi, prema njenim rečima, su i bolovi u grudima, kao osećaj pečenja i pritiska, poremećaj regulacije temperature: valunzi, povišena temperatura ili groznica – pre svega nakon fizičkog napora i opterećenja, zatim poremećaji srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzan puls pri mirovanju, ali i različite neurološke tegobe: poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica.
Doktorka Jovanović napominje da ne treba nikako zanemariti i psihološke simptome, jer se „neretko kod nekih obolelih i to u značajnom procentu, javlja depresija„.
„Razlog za to dobrim delom leži u strahovima i traumama tokom perioda bolesti, neizvesnosti da li će prezdraviti, otuđenom odnosu, iako požrtvovanog, medicinskog kadra tokom lečenja u bolnici upravo zbog nošenja neophodne zaštitne opreme koja sprečava poznate izraze podrške pacijentima. Ne treba zanemariti ni važne socijalne aspekte poput brige za porodicu, eventualno druge obolele ukućane, straha od gubitka posla i drugih problema sa poslodavcima“ objašnjava.
Doktorka Jovanović prenosi rezultati britanskog istraživanja upravo o dugotrajnom kovidu na oko 400 obolelih po izlasku iz bolnice. Oko trećine njih su bili bez pridruženih bolesti, a praćeni su prosečno tokom oko 2 meseca po otpustu.
„Preko polovine pacijenata je imalo konstantan nedostatak vazduha, trećina hroničan kašalj i više od dve trećine umor. Oko 15 odsto je imalo depresiju. Ovako veliki procenat pacijenata sa dugotrajnim simptomima po izlasku iz bolnice ukazuju na veličinu ovog problema“ ističe doktorka Jovanović.
Velika većina pacijenata, kako naglašava dr Jovanović, ocenila je svoje celokupno stanje zdravlja posle dva meseca oporavka kao nepotpuno, naročito oni koji imaju neku hroničnu bolest.
„Dakle tegobe sa nepodnošenjem ranijih napora kod nekih traju značajno duže od dva meseca, ali se još uvek nemaju precizni podaci. Očekivano je bilo da su i nalazi krvi bili poremećeni u velikom procentu, pa je trećina imala dugo povišen D-dimer, a svaki deseti povišen C reaktivni protein (CRP). Sve u svemu, uprkos značajnim poremećajima prilikom otpusta, rezultati testova krvi su se u većini vratili na normalne nivoe pacijenata na praćenju“ ističe.
Rezultati istraživanja pokazuju da su i „promene na snimku pluća pratile navedene simptome i poremećaje, pa je tako oko 40 odsto njih imalo i dalje promene na snimku pluća s tim što su se u 9 odsto one pogoršavale“.
„To pogoršanje nalaza ukazuje na veću mogućnost da se radi o razvoju neželjenog ožiljavanja, fibroze pluća, koja može biti značajnog obima kada onemogućava normalan način života. Tim pre je jako važno da se prepoznaju na vreme pacijenti koji imaju uporno otežano disanje, nedostatak vazduha naročito pri naporu, dakle zbog mogućih ozbiljnih komplikacija, pre nego što se to proglasi samo za pad kondicije“ upozorava doktorka Jovanović.
Druga značajna komplikacija koja se mora prepoznati na vreme, pored fibroze pluća, to je tromboza sa pratećim fenomenima jer je kovid 19 uopšte povezan sa povećanim rizikom od tromboze.
„Treba naglasiti da se ne treba plašiti da je održavanje povećanih vrednosti D-dimera vezano za ovu komplikaciju, jer se pokazalo da značaj povišenog D-dimera u tom periodu praćenja nije jasan, ali i ne mora biti vezan striktno za ovu komplikaciju“ dodaje.
Doktorka Jovanović objašnjava da je kovid bolest koja može zahvatiti razne organe, pa se tokom praćenja mogu utvrditi i oštećenja npr. srca, bubrega i zato ne treba olako shvatati ni izraženije tegobe koje se održavaju po otpustu iz bolnice, već se treba javiti lekaru.
„Utešno je da se ipak velika većina posle preležane kovid infekcije oporavlja potpuno u nekom periodu od 4 do 6 meseci po preležanom kovidu“ naglašava.
Kada je u pitanju terapija, prema njenim rečima, neophodan je holistički pristup u praćenju, usmeren na fizičke, ali i psihološke potrebe pacijenta.
„Ukoliko je nekomplikovana bolest, ima trend ka potpunom oporavku, terapija je potporna, sa savetom o dobroj ishrani, suplementima, šetnjama, laganim blagim vežbama do granice osećaja napora, postepeno ih povećavajući u vremenu. Kod pacijenata koji imaju značajne plućne promene po izlasku iz bolnice, bez gore pomenutih komplikacija, nadležni doktor može da razmotri primenu još nekih lekova, ali je tu potrebno pažljivo proceniti kolika je korist od leka, a koliki rizik od nekih neželjenih pojava vezanih za lek, od slučaja do slučaja. Treba svakako uvek naglasiti tim pacijentima dokazanu korist od spavanja potrbuške ili na boku, ne na leđima, kao i od blagih vežbi disanja“ savetuje doktorka Jovanović.
Međutim, ističe da ukoliko nastanu neželjene komplikacije poput pomenute tromboze, ili fibroze, „to je isključivo domen odgovarajućih specijalista i često postoji potreba za bolničkim lečenjem“.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, imunolog Emina Milošević, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
