U takmičenju “potroši što više para građana i proglasi to za tajnu”, u velikoj konkurenciji, spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu ispred pokojne Železničke stanice u Beogradu - bez sumnje je pri vrhu tabele. Valjalo bi se pomučiti da se nađe još neki primer spomenika čija je cena označena kao tajni podatak, “sa stepenom tajnosti ‘Poverljivo’ i rokom čuvanja do 2023. godine. A dok čekamo jul 2023. (“obećanje, ludom radovanje” - setimo se da je te iste 2018. premijerka Ana Brnabić više puta obećala da će učiniti javnim ugovor o koncesiji Aerodroma “Nikola Tesla”, pa smo videli kako je to prošlo) - eto novih izdataka za spomenik.
Naime, 11. maja je Muzej grada Beograda raspisao javnu nabavku pod nazivom “Usluga fizičko-tehničkog obezbeđenje spomenika Stefanu Nemanji”, i to na 10 meseci. Cijena? Prava sitnica – 7 miliona dinara.
Šta će spomeniku obezbeđenje? O, i te kako mu je potrebno, bar prema uslovima iz konkursne dokumentacije. Onaj ko bude dobio posao – a to ćemo saznati 21. maja – treba da preduzima “sve potrebne i propisane mere zaštite od svih oštećenja skulpturalne kompozicije posvećene Stefanu Nemanji”, poput “ispisivanja grafita, lomljenja, krađe delova spomenika”.
Dalje, obezbeđenje treba da bude “pripravno na incidente” i spremno “da se u svakom trenutku i u svim uslovima pruži zaštita štićenom objektu”, kao i da pravovremeno izdaje upozorenja licu “koje svojim ponašanjem ili propuštanjem dužne radnje može ugroziti svoju bezbednost, bezbednost drugih ili izazvati oštećenje ili uništenje štićenog objekta”.
Ujedno, obezbeđenje spomenika mora biti efikasno “u smislu osposobljenosti svih neposrednih službenika obezbeđenja da brzo reaguju na dejstvo ili pokušaj oštećenja štićenog objekta, kao i preduzimanje mera za otklanjanje posledica” i u tom cilju mogu privremeno da zadrže “lice koje je u pokušaju vršenja krivičnog dela i težih prekršaja koji se odnose na štićeni objekat, do dolaska nadležnih organa”.
To nije sve – pobednik nabavke, u skladu sa konkursnom dokumentacijom, moraće da poseduje Kontrolni centar sa organizovanim dežurstvom tokom 24 sata, dok će sam spomenik svojim tijelima neprestano, 24 sata, uključujući vikende i praznike, braniti patrola od minimalno dva člana obezbeđenja, koje će se smenjivati na po osam sati.
No, vratimo se suštini – šta će spomeniku 24-časovno obezbeđenje, kao da je kakav visoki državni funkcioner protivu koga opozicija osniva mafijaške klanove i preti njegovoj deci? Ko hoće da ubije malog Rastka?
Zbilja, vrlo je unosno kad pare građana daješ privatnicima za poslove koje po zakonu već obavljaju drugi državni organi. Novi, sređeni Portal javnih nabavki obiluje ovakvim primerima, a teško da će obezbeđivanje spomenika prestati nakon što istekne ugovorom predviđenih 10 meseci – postaće to stalan izvor prihoda za onog ko bude pobeđivao u nadmetanju.
Jer, šta će onda da radi komunalna milicija? Po Zakonu o komunalnoj miliciji, jedan od razloga njenog postojanja jeste i “zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za jedinicu lokalne samouprave” (član 10. zakona). A ovaj javni objekat je od tolikog značaja za jedinicu lokalne samouprave da je vlada Srbije još u julu 2018. (na pet godina!) proglasila tajnim podatke o ceni njegove izrade.
Podsetimo, novinari su se dovijali i nekako iskopali da su samo delovi spomenika koji su prošli Carinu koštali 9 miliona evra, a da nismo saznali koliko je koštao rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, niti koliko je novca građana država ukupno potrošila na spomenik visok 28 metara.
U februaru ove godine su stvari postale još luđe, jer je najpre Goran Vesić izjavio da vajar Rukavišnjikov zahteva da cena spomenika ostane tajna, a onda je sam vajar, tokom posete Beogradu, rekao da ni on ni Vesić pojma nemaju koliko košta spomenik, te da ne zna ni da li je u plusu ili u minusu.
Sprdnja sa javnošću je kompletirana vajarevim odgovorom da on ima nekog saradnika Alana (kojeg zna i Vesić): “On (Alan) sve vreme nešto komplikuje, ja se nerviram, on sve nešto piše u svesku, različita dugovanja, i ja mu kažem ‘je l’ možeš ti da sabereš sve i da nam kažeš koliko smo istrošili sredstava’, a on kaže ‘ne mogu, zato što još uvek pristižu računi. Ne znamo koliko smo potrošili”.
A da će Vesić i Rukavišnjikov nastaviti ovaj igrokaz sa parama građana, najavljeno je mesec dana kasnije, u martu, kada je obznanjeno da će Rukavišnjikov biti zadužen za uređenje parka na mestu sadašnje marine Dorćol, a što je nekim čudnim dogovornim konceptom bilo “uglavljeno” na sastanku vajara i beogadske delegacije u Moskvi. Alan nije pominjan.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare