Dramska spisateljica replicirala je funkcioneru koalicije Moramo samo nekoliko sati nakon što je on objavio kolumnu na našem portalu.
Miketić se u tekstu pod naslovom „Moja bivša prijateljica Biljana Srbljanović, kao da radi za Rio Tinto“ obratio scenaristkinji i nekadašnjoj kandidatkinji LDP za gradonačelnika Beograda sledećim rečima:
„Pratio sam medijski spin koji je potekao od Biljane Srbljanović, oglasivši da su Gornje Nedeljice glasale za Vučića u neverovatno velikom procentu i potkrepivši to nekakvim papirom sa jednog biračkog mesta iz regiona grada Loznice, piše u autorskom tekstu aktivista Ekološkog ustanka Đorđe Miketić.
Biljana koju sam ja poznavao, grlena borkinja protiv nepravde i fašista, danas bi vikala protiv lažiranja potpisa za liste Pavla Bihalija i drugih režimskih naci-klo(v)nova, zatim bi naskakala na zahuktali bugarski voz da rokne mašinovođu, potom bi radila bacila nekakav molotovljev text na pravno nasilje RIK-a i GIK-a i nestanka zvaničnih primedbi sa stotinak biračkih mesta u Beogradu. Da ne govorim da bi u nedeljama pred izbore kritikovala funkcionersku kampanju, zastrašivanje građana ratom i glađu, zahtevala da predsednički, ali i kandidati za premijera i gradonačelnika imaju barem jedno javno sučeljavanje na javnom servisu. Otprilike sve ono što se praktikovalo kada je ona bila kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda.
Nasuprot tome, današnja Biljana, izabrala je da se bavi Gornjim Nedeljicama, da sliku sa jednog mesta predstavi kao celokupnu i, ono što je još strašnije, da se iz Beograda raspravlja sa Marijanom iz Nedeljica, koja je i po prvobitnim, ali i kasnijim državnim planovima planirana za „žrtvovanje“ radi rudnika Rio Tinta.
Meni je sve to zaličilo na ono salonsko prebacivanje krivice beogradske čaršije 90-ih, koja je duboko ogrezla u lukrativan kolaboracionizam sa režimom Miloševića, te sopstvenu krivicu prebacila na ljude sa Kosova, običan svet koji je ostavljen na milost i nemilost, bez zaštite institucija, da se snalazi i bori.
I u novoj prepisci, Biljana Srbljanović to i potvrđuje. Citiram: „slučaj Nedeljica podseća na slučaj Kosovo, kad ljudi prodaju imovinu za višestruki profit, pa posle sa Terazija leleču za izgubljenom rodnom grudom.“ A potom i lično Marijani Petković iz Nedeljica sugeriše da krivca za ovakav izborni rezultat potraži u sebi samoj.
Da ponovimo, Marijana koja je uz svoju već čuvenu borbu protiv rudnika Rio Tinta ali i drugih planiranih po Srbiji, zaposlena kao nastavnica u školi, i predsednica sindikata, i majka i domaćica, i kontrolorka na ovim izborima, treba da snosi odgovosnost za nekakav rezultat izbora? Njenu svakodnevnu borbu i količinu pritiska koju je trpela i trpi u svom selu, teško da ko može da zamisli. A i dalje se, bez trunke gorčine, bori za svoju zemlju i svoje pravo na život i mirno odgovora na ovakve napade iz Beograda, Beograda koji još uvek krije i frizira svoje izborne rezultate.
Samo da se zna, AV je u Nedeljicama dobio 55% glasova, a SNS 42% što je manje od republičkog proseka. Da su i druga sela tako glasala, sa sve medijskim mrakačama i spin bukačama – danas bi rezultati u čitavoj Srbiji izgledali dosta drugačije.
Biljana koju sam poznavao, neustrašivo bi se pobunila protiv ovih nepoštenih izbora, nepravednog i protivzakonitog ucenjivanja i proterivanja građana, protiv ukidanja kritičke misli i slobode medija, jednostavno – protiv ovog ali i svakog drugog, kriminalnog režima, a sigurno bi i najglasnije ustala protiv potplaćenih mrsomuda iz udobnog Beograda, koji ne samo što čine mnogo veću štetu od one koju bi neodgovorni građanin mogao da upriliči, jer pomažu ovom režimu u kolonizaciji zemlje.
Na žalost, deluje mi kao da Biljana ovim spin-sukobom priprema teren za novu ofanzivu Rio Tinta, i otvaranje rudnika u dolini Jadra. A poznajući Biljanu i poštujući njen neverovatan talenat za upravaljanje narativom, teško mi je da poverujem da ovo radi nesvesno“.
Samo nekoliko sati kasnije, Biljana Srbljanović odgovorila je Miketiću na njenom fejsbuk profilu:
„Novoizabrani narodni poslanik Djordje Miketić me sumnjiči da radim za Rio Tinto.
To je samo po sebi toliko nerazumno, da je teško bilo šta reči.
Nisam imala volje da čitam sve uvrede koje je objavio.
Samo bih da raščistimo šta ja radim a šta ne radim.
U RUBRICI RADIM:
Djordju Miketiću sam pomogla da napiše i objavi prvi roman, čitala ga u rukopisu, davala mu savete, pronašla mu izdavača, stala iza njega i preporučila njegov tekst.
Kada mu je izašla knjiga, pomogla sam mu u promociji. Zbog toga sam prošla kroz stravičnu epizodu internet nasilja, zbog koje sam obrisala Tviter zauvek.
Bilo je naime to da sam živela u inostranstvu i da me je Miketič jednog dana zamolio da reklamiram njegovu promociju knjige koja je bila organizovana za to veče. Kiša je padala ceo dan, pa su strahovali da niko neće doći.
Ja sam, naravno, pristala, na Tviteru pozvala ljude da doplivaju u neki kafić, na književno veče mladog pisca.
Sledeće noći kiša je prerasla u poplave, zatim i u tragediju.
Tabloidi su moj tvit objavili kao da sam ga pisala u danima kada su ljudi počeli da stradaju. Optužili su me da se podsmevam mrtvima da bih reklamirala SVOJ roman.
Stotine otvorenih pretnji, poruka gnusne prirode, uvreda, upozorenja da se pazim, da kupim invalidska kolica, grobno mesto i sakrijem kuče, ako ne želim da bude zaklano, stizale su mi danima. Djordje je ćutao, i ja sam to razumela, nije lako suočiti se sa svim tim.
Vreme je prolazilo i ja sam još nešto radila. Na primer to da mu pročitam i druge tekstove, scenario, na primer, kada je tražio pomoć da snimi film. Moj uticaj u filmskoj industriji je nikakav, mogla sam samo da pomognem oko dramaturgije, kao i mnogim drugima i to je bilo sve. Tu sam već počela da gubim ugled u očima ambicioznog druga i da padam u senku poznatijih prijatelja
što imaju da ponude više.
Kada smo pobedili na konkursu za Spomenik Djindjiću, Mrdjan i ja smo to veče slavili sa najbližim prijateljima u Miketićevoj kafani. Bili smo ponosni i baš srećni, svi su nam čestitali. Djordje je veče proveo za našim stolom, radovao se sa nama, nazdravljao pobedi nečeg drugačijeg, i estetski i ideološki, mnogo mu se svidjalo sve, čak me je izljubila i njegova mama.
Sutradan se javno zgadio nad nama i pridružio užasnoj laži da smo se prodali Vučiću.
Onda sam prestala da ga poznajem.
Eto to bih stavila u rubriku RADIM.
U rubriku NE RADIM ima samo jedna tačka:
Ne radim za Rio Tinto.
Neprijatno mi je da ovo pišem, jer ne znam zašto sam uopšte ja tema. Na kraju ću biti kriva što će se udružiti sa fašistima, a samo za mrvicu obećanja vlasti.
Nesolidni ljudi nesolidno žive. To vam, je deco, hibris“, napisala je ona.
BONUS VIDEO: Biljana Stojković i predstavnici koalicije MORAMO pružili podršku studentima
Pratite nas i na društvenim mrežama: