Srbija u zoni visokog rizika po medijski pluralizam: Politički uticaj na medije - najveća pretnja

Izveštaj pokazuje da su sve četiri analizirane oblasti u Srbiji ušle u kategoriju "visokog rizika".

Politička nezavisnost je ocenjena sa rizikom od 81 odsto, tržišni pluralizam i društvena inkluzivnost sa po 74 odsto, dok je oblast fundamentalne zaštite prvi put ušla u ovu kategoriju sa ocenom rizika od 69 odsto.

"Politički uticaj na medije procenjen je kao najveća pretnja, pri čemu indikator političke nezavisnosti medija beleži 97 odsto rizika, a urednička autonomija 90 odsto", navedeno je u dokumentu.

U izveštaju se ističe da je tokom 2025. godine zabeleženo najmanje 98 fizičkih napada na novinare, dok je ukupno 340 novinara i medija bilo pogođeno različitim oblicima pritisaka.

Kao problemi u toj oblasti izdvojeni su nefunkcionalnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji je ostao bez kvoruma nakon ostavki članova u decembru 2025. godine, pokretanje 48 Slap tužbi od 2020. godine, kao i potvrđena upotreba špijunskih alata poput Pegasusa i Predatora.

U oblasti tržišnog pluralizma, rizik na digitalnim tržištima iznosi 97 odsto, a četiri najveća vlasnika kontrolišu blizu 80 odsto medijskog tržišta.

Dokument beleži da je Telekom Srbija 31. decembra 2025. postao većinski vlasnik Mondo INC-a, čime je preuzeo kontrolu nad Kurirom.

Nezavisnost javnih servisa Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) procenjena je sa 85 odsto rizika zbog "favorizovanja predstavnika vlasti".

U izveštaju je naveden podatak da opozicione stranke na RTS-u dobijaju između 1 i 2 odsto političkog prostora, kao i da je 28. decembra 2025. godine RTS posvetio oko 23 minuta predsedniku Srbije, dok je studentska inicijativa dobila jedan minut, bez direktnih izjava.

U delu o društvenoj inkluzivnosti, ukazano je na širenje fenomena medijskih pustinja i pad kvaliteta lokalnog informisanja, uz napomenu da su uoči lokalnih izbora 2026. godine "članovi Srpske napredne stranke (SNS) kupovali lokalne medije".

Izveštaj beleži i rodni disbalans u upravljačkim i uredničkim strukturama - žene čine 52,7 odsto zaposlenih u javnim servisima, ali drže 20 odsto glavnih uredničkih mesta u osam najuticajnijih medija, dok se kao ekspertkinje u vestima pojavljuju u 12 odsto slučajeva.