0
Prekomerno zagadjen vazduh najviše udišu građani Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Lazarevca, saopštila je danas organizacija građanskog društva "Beogradska otvorena škola".
To su, kako se navodi, rezultati prvog i najmasovnijeg građanskog merenja kvaliteta vazduha širom Srbije. Najviše pojedinačne vrednosti zabeležene su u Čačku, gde je koncentracija PM2.5 čestica dostigla čak 404 µg/m3 (mikrograma po kubnom metru), dok je najviša registrovana koncentracija PM10 čestica tokom protekle grejne sezone bila 607 µg/m3. Te koncentracije štetnih čestica su, kako se navodi, od tri do 15 puta veće od dozvoljenih.
Od 35 lokalnih zajednica, u kojima su instalirani senzori za merenje kvaliteta vazduha, u 23 je registrovano prekoračenje dozvoljenih prosečnih mesečnih vrednosti za PM10 i PM2.5 čestice.
Od oktobra 2020. godine do aprila ove, kada je vršeno merenje, najviše prosečne vrednosti zabeležene su u Lazarevcu i iznosile su 139 µg/m3 za PM10, a 72 µg/m3 za koncentraciju PM2.5. To su vrlo sitne čestice koje nastaju sagorevanjem čvrstog goriva (drvo i ugalj), a čiji su najveći izvor individualna ložišta i velika postrojenja za proizvodnju energije i toplote.
Analiza podataka pokazuje da je problem zagadjenja rasprostranjen i u gradovima gde nema zvaničnih podataka. Prekomerno zagađen vazduh udišu i građani Zrenjanina, Bečeja, Gornjeg Milanovca, Sente, Ečke, Elemira.
U proteklih godinu dana, zajedno s aktivistimaa u više od 30 mesta, „Beogradska otvorena škola“ razvijala je mrežu za merenje kvaliteta vazduha. Senzori su postavljeni u mestima gde ima zvaničnog merenja kao dopuna, kao i u mestima gde nema zvaničnog merenja, kako bi gradjanima pružili indikativne informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.
„Cilj je da se ukaže na potrebu jačanja i širenja zvaničnog monitoringa na nove sredine, jer samo zvanična merenja mogu biti osnov za sprovodjenje mera za čist vazduh“, navodi se u saopštenju.
„Beogradska otvorena škola“ podelila je rezultate merenja tokom panel diskusije na kojoj su učestvovali Milenko Jovanović (Nacionalna ekološka asocijacija) i Branislava Matić Savićević (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“).
Jovanović se osvrnuo na ključne prepreke u državnoj mreži merenja kvaliteta vazduha, navodeći da je glavni problem neadekvatno održavanje.
Matić Savićević je napomenula da instituti za javno zdravlje imaju vrlo malo zaposlenih koji se bave zagađenjem životne sredine, a često ni postojeći kadar nije dovoljno stručan, kao i da se zavodi ne angažuju pravovremeno za bavljenje kvalitetom vazduha u lokalnim zajednicama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
