Foto: Promo

Aplikacija xEco Vazduh prikazuje Evropski Indeks kvaliteta vazduha u Srbiji koristeći podatke o koncentracijama pet zagađujućih materija.

Aplikacija koristi podatke o koncentracijama pet zagađujućih materija: suspendovanih čestica prečnika do 10 i 2,5 mikrona (PM10 i PM2.5), sumpor dioksida (SO2), azot dioksida (NO2) i prizemnog ozona (O3).

Ova aplikacija je razvijena kao potpuno neprofitni projekat, volonterskim radom, a za potrebe i pod pokroviteljstvom novoosnovane Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) koja ima za cilj podršku nevladinom sektoru u kontekstu obezbeđivanja istinitih i pravovremenih informacija o realnom stanju životne sredine u Srbiji, a prvu verziju aplikacije za onlajn prikaz kvaliteta vazduha autor je razvio 2010. godine nakon uspostavljanja sistema za automatski monitoring kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine 2008. godine.

#related-news_0

Verzija koja je sada na raspolaganju građanima ima za cilj da približi temu širokoj publici prikazujući koncentracije zagađujućih materija u realnom vremenu na više od 150 lokacija u
Srbiji, sa automatskih stanica kojima upravljaju državne institucije (Agencija za zaštitu životne sredine i druge) ili su u vlasništvu građana a podatke razmenjuju preko nekog od javnih servisa koncepta „građanskih senzora“.

Kvalitet vazduha se, za razliku od već popularnih aplikacija AirVisual ili AirCare, rangira prema Evropskom indeksu kvaliteta vazduha koji koristi Evropska agencija za životnu sredinu i široko je prihvaćen u zemljama EU. Ovu aplikaciju posebno izdvaja činjenica da istovremeno, u realnom vremenu, poredi koncentracije polutanata i sa propisanim graničnim vrednostima koje definišu zakonodavni akti Srbije odnosno sa preporučenim graničnim vrednostima Svetske zdravstvene organizacije.

Za ove potrebe se sem srednjih satnih vrednosti koje prikazuju ostale dostupne aplikacije, izračunavaju i srednje dnevne vrednosti i na osnovu kojih se izračunava sada već široko poznat pojam „broja preranih smrti“ u određenoj populaciji koji je posledica prekomernog zagađenja vazduha.

Ovu aplikaciju jedinstvenu čini sveobuhvatni prikaz i pojednostavljuje shvatanje kompleksnosti problema te otvara mogućnost za uključivanje širokih društvenih slojeva kao sredstva pritiska na donosioce odluka i organe uprave da najzad preduzmu nešto u ovom kontekstu.

Aplikacija takođe omogućava prikaz istorijskih podataka kako u tekućoj godini tako i za prethodne tri godine čime se dodatno daje uvid u kontinuitet pojave prekoračenja dozvoljenih koncentracija, odnosno direktno kršenje zakona i nečinjenje nadležnih organa.

Primera radi, u junu 2021. godine Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je objavila onlajn aplikaciju za kvalitet vazduha u evropskim gradovima, koja prikazuje samo jedan indikator, godišnju srednju vrednost koncentracije finih suspendovanih čestica PM2,5 i rangira preko 300 evropskih gradova po ovom kriterijumu. Kvalitet vazduha je rangiran u 4 kategorije gde se najviše koncentracije kvalifikuju kao „veoma loš“ vazduh sa srednjim godišnjim koncentracijama PM 2,5 između 25 i 35μg/m3.

Najlošiji na gornjoj listi je grad Nowy Sacz u Poljskoj, na poslednjem, 321. mestu, sa srednjom godišnjom koncentracijom PM2.5 od 27ug/m3. Aplikacija xEco Vazduh omogućava nam da odmah ocenimo gde se mi nalazimo.

Čak sedam (7) gradova u Srbiji, zauzeli bi 7 poslednjih mesta na listi EEA. To su: Valjevo, Novi Pazar, Niš, Beograd, Kosjerić, Užice i Smederevo. Fantastične pozicije od 322. do 329. mesta! Od toga čak 5 lokacija ima srednje godišnje koncentracije koje zapravo izlaze iznad definisanih rangova jer su veće od 35μg/m3. Dakle vazduh je lošiji od „Veoma loš“.

Zanimljivo je da će ove rezultate Agencija za zaštitu životne sredine objaviti u svom godišnjem izveštaju tek u septembru 2021. godine ali naravno bez ovakve vrste i poređenja sa međunarodnim analizama i izveštajima. Ovu aplikaciju je moguće direktno instalirati i na Windows računaru, a na raspolaganju je takođe mobilna verzija aplikacije za Android platformu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar