2
Iako je 2020. godinu najviše obeležio koronavirus, jedna od tema koja je bila aktuelna za sve ovo vreme bilo je zagađenje vazduha. Građani su sa pojačanom pažnjom počeli da prate šta ih to guši i zbog čega država skoro ništa ne preduzima da ovaj ogroman problem bar počne da rešava. A onda je u javnost izašla informacija da je državna Agencija za zaštitu životne sredine podigla granice zagađenosti vazduha: ono što je nekad, pre ove promene, bio “zagađen” vazduh, sada je postao - “prihvatljiv".
Valjda prva velika afera SNS vlasti izbila je početkom davne 2013. godine. Iako su stručnjaci tada mesecima upozoravali da je, zbog velikih suša 2012, ogromna količina kukuruza kontaminirana i da sadrži otrovnu, kancerogenu supstancu aflatoksin, niko nije reagovao.
U februaru 2013. stvar je „pukla“: uprkos upozoravanjima, otrovni kukuruz su jele krave, krave su dale mleko, a to mleko je imalo višestruko veći nivo aflatoksina od dozvoljenih 0.05 mikrograma po kilogramu. Informacije o zatrovanosti mleka u javnost je izneo Goran Ješić, tada vojvođanski sekretar za poljoprivredu.
Kao i obično, vlast je ovaj problem minimizirala i gurala pod tepih: mleko je sasvim u redu, nemojte da dižete paniku, vi to radite da biste srušili vladu, slobodno dajte mleko deci… Čak je na konferenciji za medije tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević ispio čašu mleka da bi pokazao da je, eto, sve u redu.
Međutim, samo nekoliko nedelja kasnije, pod pritiskom javnosti, vlast je priznala da baš i nije sve u redu tako što je našla nesvakidašnje „rešenje“ ovog problema: desetostruko su podigli granicu za dozvoljeni nivo aflatoksina i, odjednom, mleko u prodavnicama postalo je „ispravno“ – Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku je promenjen tako da je umesto do tada dozvoljenih 0,05 mikrograma po kilogramu, prihvatljiva postala desetostruko veća količina ovog otrova: 0,5 mikrograma po kilogramu.
Slično tadašnjem rešenju za mleko, danas Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) „rešava“ problem zagađenosti vazduha. Prema poslednjem izveštaju Agencije o kvalitetu vazduha, objavljenog u septembru ove godine, koncentracija najopasnijih sitnih čestica prečnika 2,5 mikrometra (PM 2,5) veća od 40 mikrograma po metru kubnom značila je da je vazduh – zagađen, a da koncentracija veća od 90mg/m3 znači da je vazduh „jako zagađen“.
Međutim, prema novim kriterijumima Agencije, sve do 55 mikrograma PM 2,5 čestica po metru kubnom sada se smatra – prihvatljivim, a jako zagađen je tek onaj vazduh koji ima više od 110mg/m3 ovih čestica.
Podsetimo, PM 10 – a naročito PM 2,5 čestice – prodiru duboko u telo i uzrokuju razna teška oboljenja i pogoršavaju stanje ljudi sa srčanim i plućnim bolestima. Astma, bronhitis, rak pluća, kardiovaskularne bolesti, srčani udar – samo su neka od oboljenja koje ove čestice mogu da izazovu.
Ujedno, ove čestice su i „nosioci“ teških metala, poput olova, arsena, kadmijuma i nikla, koje tako iz zagađenog vazduha dospevaju duboko u pluća i krvotok ljudi koji ga udišu. Kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ove sitne PM 2,5 čestice su uzročnik čak 3.585 prevremenih smrti godišnje, od toga skoro 1.800 u Beogradu.
A šta radi Agencija? „Mrda zarez“, odnosno podiže granicu po kojoj ove opasne čestice više nisu tako opasne, bar na papiru. I umesto da državna tela „jure“ niže nivoe zagađenja, preporučene od Svetske zdravstvene organizacije, oni lakiraju stvarnost i prave papirna poboljšanja.
Već je legendarna postala izjava zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića iz januara ove godine, kada je objasnio kako to da na Obilićevom vencu vazduh više nije zagađen.
„Moram da vam kažem da je sa zgrade Tanjuga skinuta merna stanica, jer u tom delu grada nema zagađenja. Obilićev, Kosančićev i Topličin venac postali su pešačka zona. Nema automobila – nema zagađenja. A sećate se kakav su haos pravili protivnici tih rekonstrukcija i promen“, pohvalio se Vesić na Hepiju. Opet isti princip kao sa početka priče – skineš mernu stanicu, nema zagađenja (u centru Beograda!).
Istini za volju, Agencija jeste pooštrila neke granice u ponekom opsegu (za PM 10 i za sumpor-dioksid), ali je zabrinjavajuće što na ovaj način podstiče tolerisanje onih najopasnijih čestica.
Uskoro bi trebalo da bude donet 10-godišnji plan kvaliteta vazduha za Beograd, a da javnost do njegovog objavljivanja pojma neće imati šta će u njemu da osvane. Država je sopstvenim Zakonom o zaštiti vazduha sebe obavezala da donese Strategiju zaštite vazduha do 2015. godine – da li treba pominjati da do danas ovaj važan dokument nije napisan?
No, izgleda da, dok „kompanija“ ne nađe način da se ugradi u rešavanje nekog društvenog problema, taj problem će ostati u zapećku. (I bar da ga reše na kraju, nego ni to.) A do tada – u većini gradova u Srbiji, tokom dobrog dela godine, vazduh koji udišete će pogubno uticati na vaše zdravlje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
