Do kraja godine vlasti u Beogradu bi trebalo da izrade novi Plan kvaliteta vazduha koji će važiti narednih 10 godina. Tim povodom je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podsetio da je čestično zagađenje vazduha u Srbiji uzrok 3.600 preranih smrti godišnje, od čega se više od polovine registruje u Beogradu, i naveli da je vlast u izradu plana trebalo da ukuljuči i stručnu javnost i građane.
Plan kvaliteta vazduha za grad Beograd, koji je gradskim vlastima trebalo da bude vodič za rad na smanjenju zagađenja vazduha u glavnom gradu – bio je za njih mrtvo slovo na papiru tokom poslednje četiri godine. Gradske vlasti, naime, nisu ispunile mere iz aktuelnog Plana kvaliteta vazduha koji važi od 2016. godine, a posledica toga je – prezagađen vazduh u Beogradu, navodi se u saopštenju Regulaturnog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
Povezane vesti:
RERI podseća da bi do kraja godine vlasti u Beogradu bi trebalo da izrade novi Plan kvaliteta vazduha koji će važiti narednih 10 godina, kao i da je posao izrade plana dobio je Gradski zavod za javno zdravlje Grada Beograda, kao jedini ponuđač na tenderu koji je Grad raspisao za ovaj posao.
Stručna javnost i građani do sada su bili isključeni iz procesa izrade ovog dokumenta koji će definisati šta Grad treba da uradi da smanji zagađenje vazduha.
„Grad je skoro potpuno ignorisao svoje obaveze iz prethodnog Plana i mi se s pravom pribojavamo šta će da urade sada. Zato želimo da javnost bude uključena od samog početka, da nezavisni stručnjaci daju svoje predloge, da vidimo šta su predlozi i mere izrađivača plana. Za ovako važno pitanje neprihvatljivo je da se javnost uključi na kraju procesa samo da bi se zadovoljila forma. Pitanje zagađenja vazduha u Beogradu je suviše ozbiljno i nije realno da samo jedna institucija, bilo koja, sama može da reši taj problem“, kaže Mirko Popović, programski direktor organizacije RERI koja se pravnim sredstvima bori za unapređenje i zaštitu životne sredine.
Navod se se iz javno dostupnih podataka se vidi da je Grad Beograd u oktobru ove godine doneo odluku da smanji iznos sredstava namenjenih za monitoring kvaliteta vazduha.
„U januaru je za Program kontrole kvaliteta vazduha za 2020. godinu predviđeno 53 miliona dok je u oktobru ovaj iznos smanjen na 39 miliona dinara. Očekujemo da gradske vlasti objasne zašto su smanjena prethodno planirana sredstva, gde je taj novac preusmeren i kako će to uticati na monitoring kvaliteta vazduha i praćenje uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi?“, pitaju iz ove organizacije i poručuju:
„Beogradu je potreban ozbiljan Plan kvaliteta vazduha, koji je urađen u skladu sa preporukama EU i najboljim evropskim iskustvima. To, između ostalog, podrazumeva i učešće javnosti u donošenju tog dokumenta. Pozivamo Grad Beograd da odmah otvori konsultacije o novom Planu kvaliteta vazduha i uključi stručnu javnost i građane u taj proces, omogući svima koji su poznavaoci ovog problema da daju svoj doprinos njegovom rešavanju.“
Kao organizacija koja se pravnim sredstvima bori za unapređenje i zaštitu životne sredine, RERI je pokrenuo kampanju „Vazduh ubija“ uz pitanje – Po čijem nalogu? Kada ovih dana budete videli bilborde i banere sa ovom porukom, želimo da se zamislite nad ovim pitanjem.
Podsećaju i da je uzrok 3600 preranih smrti godišnje je čestično zagađenje vazduha. Više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda
Pritom je Svetska zdravstvena organizacija je predvidela da će u narednih deset godina, ako se ovaj trend nastavi, Beograđani izgubiti ukupno 75.000 godina života.
Tri najzagađenija merna mesta u Beogradu su – Novi Beograd, Stari grad, Mostar –a već je u prva četiri meseca 2020. godine identifikovano prekoračenje godišnjih graničnih vrednosti PM10 čestica, jednog od najvećih uzročnika zagađenja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare