"Slučaj Asanž podseća na slučajeve kršenja prava u Srbiji"

Prema njegovim rečima, slučaj Vikiliks podseća na slučaj "Dževdeta Ajaza, koga je Srbija izručila Turskoj uprkos navodima da bi on mogao da bude podvrgnut torturi".Komentatarišuči za Betu ovonedeljnu odluku Centralnog krivičnog suda u Londonu, Šabić je naveo da je odluka suda prvostepena i da za definitivnu ocenu treba sačekati ishod postupka po žalbi SAD, ali da je i to prvo odbijanje "za mnoge bilo iznenađenje".

"To je iznenađenje jer je tok procesa u kojem sud nije bio nimalo naklonjen odbrani, nagoveštavao kao verovatniju mogućnost da će nezavisnost suda, ljudska prava i sloboda medija biti podređeni 'specijalnim odnosima' Ujedinjenog Kraljevstva i SAD. Ipak, na kraju, sud je odbio izručenje Asanža, ali nije tom odlukom potvrdio pravo novinara da otkrivaju skandalozne tajne svetskih moćnika", naveo je Šabić.Po njegovim rečima, odluka londonskog suda direktno protivreči navodima odbrane da se radi o progonu zbog novinarskog posla ili da je u osnovi celog procesa osveta zbog sramote koju je Asanž naneo SAD otkrivanjem tajni, odnosno da je proces politički, a ne pravno motivisan."Odluka suda se isključivo poziva na Asanžovo mentalno zdravlje, odnosno na nehumane zatvorske uslove koji bi ga čekali u SAD i koji bi, po oceni suda, štetno uticali na njegovo psihičko stanje i izazvali opasnost da on, u teškom psihičkom stanju, počini samoubistvo. To je s razlogom za mnoge, širom sveta, delovalo kao neprincipijelno, čak licemerno", smatra Šabić.Šabić je ocenio da taj slučaj zavređuje posebnu pažnju u Srbiji jer "podseća na veoma ozbiljne probleme u funkcionisanju našeg pravosuđa" i shvatanju međunarodnih standarda ljudskih prava koje vlast "gura pod tepih"."Srbija je krajem 2017. (godine) izručila Turskoj Dževdeta Ajaza, nekada pripadnika male kurdske Partije slobode Kurdistana. Reč je o čoveku koji je pre oko 20 godina bio optužen da je deo grupe koja planira terorističke aktivnosti što je i 'priznao' pošto je više dana bio brutalno mučen, o čemu govori i presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2006. godine", podsetio je bivši poverenik.Šabić je naveo da je Ajaz, kao i ostali optuženi, pre pravnosnažnosti te presude pobegao iz Turske u inostranstvo, a da je u Srbiji, na zahtev Turske, uhapšen."Zatražio je azil u Srbiji, ali o azilu nikada nije odlučivano. Prilikom izručenja ignorisana je hitna preporuka Komiteta UN protiv torture koji je zatražio da Srbija ne izručuje Ajaza dok Komitet ne analizira slučaj. Izgovor tadašnje ministarke pravde (Nele Kuburović) da joj nije bio poznat dopis Komiteta, ili je ;svesno izneta neistina, ili potvrda neshvatljivog diletantizma, aljkavosti i neodgovornosti nje i saradnika, odnosno Srbije, jer je dopis Komiteta UN bio uvršten u spise predmeta pre nego što je ministarka definitivno odlučila", naveo je Šabić.Komitet UN protiv torture je u avgustu 2019. godine odlučio da je Srbija prekršila Konvenciju UN protiv torture, jer se oglušila o član tog sporazuma koji zabranjuje izručenje kad postoji osnovana sumnja da će izručeni biti podvrgnuti mučenju.Komitet je tada utvrdio da Srbija ima obavezu da obezbedi obeštećenje podnosiocu žalbe i još je od Srbije zatražio da pokrene monitoring uslova pod kojima je Ajaz sada u zatvoru i uveri se da ne trpi torturu."O tome šta je s tim u vezi preduzeto, naša javnost ni danas ne zna praktično ništa. Već samo to da je usred Erdoganovih čistki država koja navodno želi da postane članica EU, izručila Turskoj čoveka koji je tamo bio mučen, bio je sraman skandal i narušavanje ugleda zemlje. Pokušaj da se odluka Komiteta UN protiv torture gurne pod tepih bio bi, ili već jeste, manje-više isto to. Minimum odgovornosti podrazumeva obavezu odgovornih da to spreče. A nažalost, odsustvo indormacija o tome govori da smo s tim suočeni", zaključio je Šabić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram