0
Cela Srbija, ali i šire, bodrila je malu Ninu Ninković (11) iz Veternika kod Novog Sada, koja je krajem juna, ispred jedne prodavnice, počela da prodaje krofne, kako bi prikupila novac za svog bolesnog tatu Zorana. Ljudi su dolaziili sa svih strana kako bi kupili tu najslađu krofnu na svetu od devojčice sa najplemenitijim očima, čija je ljubav prema ocu ogromna. Novac je za samo dve nedelje sakupljen, a Zoran je početkom avgusta otišao u Moskvu, u tamošnju kliniku na pregled oka. Sada se sprema za drugi odlazak u Rusiju, a njegova supruga, Ninina mama Nataša za Nova.rs priča kakve su prognoze lekara, kao i da li će Nina, možda, ponovo prodavati krofne na novosadskim ulicicama.
Dok je skoro ceo Novi Sad bio ispunjen Nininim krofnama i ljudima iz svih delova zemlje, pa i šire, koji su čekali u redu da ih kupe, Ninina majka Nataša je, zajedno sa svojom ćerkom i prijateljima prodavala krofne na ulici.
Tata Zoran, zbog kog je cela ova akcija i pokrenuta, sve vreme je bio kod kuće i krijući brisao suze. Bio je ponosan na svoju ćerku.
Nataša ističe da se Zoran nije oglašavao do sada zbog njegovog trenutnog zdravstvenog stanja, ali da će se javiti u nekom trenutku. Trenutno se oseća dobro, a polako priprema kofere za put u Rusiju.
„Početkom avgusta boravili smo u Moskvi, na klinici za koju smo aplicirali. Zoran je bolje i mi se nadamo da će tako i da ostane. Lekari su rekli da njegovo stanje može da se održava posredstvom lekova, ali potražuje da ponovo dođemo u oktobru, ako treba i u decembru, dakle što ćešće. Rusi su, inače, detaljni, traže silne analize, tako da smo to i uradili. Svakako, lečenje će da potraje, da ne kažem možda i ceo život, ali važno je da on bude dobro“, kaže Nataša u razgovoru za naš portal.
U međuvremenu, Nina je, blago rečeno, „osvojila ceo svet“. Njena mama ne može da pronađe reči kojima bi opisala ono što su doživeli i što je njena ćerka postigla.
„Nina je… dar od Boga. Nina je učinila čudo, ali ona toga nije svesna. Ona prosto nema visoko mišljenje o sebi i po njoj je sve to normalno. Živi isto kao što je i pre živela, ali su ljudi prepoznali tu njenu energiju, prepoznali su porodične vrednosti. A to nam je baš trebalo u ovom trenutku, kada se još uvek oporavljamo od tragedije u ‘Ribnikaru’. Nama su ljudi govorili da su se oporavili od tragedije zahvaljujući Nini, da ih je ona izlečila. Govorili su da im je Nina pokazala kakvi ljudi treba da budemo. Dolazili su sa svih strana i klanjali joj se do poda. Ona je tešila ljude, a nije znala zašto plaču. Nina je jedna normalna, tiha i nežna devojčica. Moj ponos“.
Ninkovići nisu ni od koga ništa tražili. Malena Nina je pošteno prodavala svoje krofne koje je njena mama s ljubavlju pravila.
„Mi smo jedni od onih koji nisu ni molili, ni prosili, niti smo mi sve ovo planirali. Sve je došlo spontano. Taj dečiji um nema ograničenja, a odrasli ga imaju. Dolazili su razni ljudi. Dolazili su istetovirani muškarci, izbušeni, potom devojke sa noktima od skoro pola metra. Svi oni su dolazili, mesili sa nama krofne i plakali. Romkinje su nam pomagale, motociklisti iz Banjaluke… Ni sama više ne znam ko je sve bio i odakle je dolazio. Digli su se svi gradovi. Nikada više neću imati ni prema kome predrasude“, dodaje Nataša.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
Posebno ju je dotaklo kada je jedan mladić zamolio Ninu da mu nešto nacrta, a potom je taj crtež istetovirao na svom telu.
„Nina mu je nacrtala detelinu sa četiri lista i napisala je: Nikada se ne predaj. On je to istetovirao. Šta reći… Nina je doprela do svih ljudi, do onog najtvrđeg srca. Iznenadili su me muškarci, omladina, tate, pitala sam se odakle im tolika nežnost, suze, pažljivost. Oni su Ninu gledali kao kraljicu. Donosili su joj ruže i kupovali su krofne. Ja sam govorila: Nemojte više,ljudi, a oni su vikali da treba“.
Nataša kaže da nikada takvu tišinu i takvu disciplinu nije videla kao kada su ljudi stajali u redu da bi kupili krofne.
„Bio je mir, red, tišina, disciplina, ljudi se nisu utrkivali ko će prvi da kupi krofnu. A napolju pedeset stepeni, kuva. Klanjali su se Nini. Jedna starija žena je rekla: Nina, ti nas nauči pameti. Nina je odjeknula od Amerike, Australije, Češke, Grčke, skoro čitave Evrope. Zovu nas iz Makedonije, Hrvatske… Narod je plakao, ali mi je drago što je prepoznao prave porodične vrednosti, iznad svega, tu neizmernu ljubav i pokretačku snagu prema ocu. Nina tatu voli najviše na svetu“, priča Nataša sa knedlom u grlu.
Nataša nas podseća kako je zapravo nastala cela ova priča o krofnama.
„Kada sam aplicirala za kliniku u Rusiji, oni su mene pitali: Da li vi imate novca da dolazite redovno? Ja u tom trenutku nisam imala novca. Da sam znala unapred šta će se desiti, ja bih rekla: aha, skupićemo do tada. Mi smo u humanitarnoj Fondaciji od 2016. godine. Međutim, nikada nismo puno para skupili, uglavnom smo skupljali od prijatelja. Tako da je ovo prvi put da smo skupili toliko para. Nisam mogla da sanjam da možemo preko noći to da uradimo. Kada smo uspeli, ponovo sam aplicirala. Kod Rusa postoji protokol. Prvo ide elektronski prijava, pa komisija i tako dalje. Bogu hvala, otišli smo na taj pregled“.
Iako su pojedini mediji ranije preneli da Nina ide sa svojim ocem u Rusiju, Nataša nam kaže da to nije tačno, te da nikada ne bi dete izložila takvoj vrsti stresa.
„Za Ninu bi bilo jako stresno da je išla. Vaspitala sam je tako da ne bi osetila koliko je teško. Međutim, ona je osetila. To nju razlikuje od drugih – ta ljubav prema ocu i to što je sama primetila da se nešto dešava. Ona je videla da nešto nije u redu, nisam želela da je opterećujem. Ona je primetila i rekla mi: Mama, ja ću da pomognem. A ja je pitam: Pa kako ćeš, a ona kaže: Pa lako, mama“.
Mnogo pozitivnih i toplih reči, mnogo ljubavi, ali bilo je i onih negativnih komentara, kaže Nataša.
„Bilo je komentara u smislu: Pustite decu da imaju detinjstvo. Ipak, smatram da ne možemo tek tako da ih pustimo i da ‘jašu’ po društvenim mrežama. Dozvolila sam Nini da prodaje krofne, kada me je pitala. Rekla sma joj: Možeš, ali ograničeno, od pet do sedam, ako prodaš pre, ideš kući. Pokazala sam joj kako se prave, izašla je na ulicu sa osam krofnica, prodala je sve za 15 minuta i rekoh joj: Eto, sada imaš za dzeparac. Međutim, ponovo je počela sutradan, pa sutradan i onda je Nina u jednom trenutku rekla: Ajde, mama, slikaj mene i krofnice, možda će neka teta hteti da kupi deci. Objavila sam u grupi ‘Mame Novosađanke’ i napisala sam da vraćam krofne kome se ne sviđaju. I to je bilo to. Od tada, ja više nisam znala šta nas je snašlo“, priznaje Nataša.
Svi su širili jedni drugima informaciju da „jedna mala, nasmejana dveojčica prodajte krofne kako bi skupila novac za bolesnog tatu“.
Nina je izazvala ljubav i sreću kod ljudi, a mnogi su je darivali poklonima zbog njene dobrote i plemenitosti.
„U životu nisam osetila takav mir i tišinu. Sveštenik koj ije bio u prolazu dok sm oprodavali krofne, bio je toliko potrešen, gledoa je u Ninu sa suzama u očima. Onda je doneo prilog i rekao da će svim vernicima koji posećuju crkvu razglasiti da su kod Nine najukusnije krofne. Doneo joj je torbu za školu, sveske, olovke, ma svašta“.
Nina je krenula u šesti razred. Pre nekoliko dana, bila je na svom prvom letovanju koje je dobila na poklon.
„Bile smo na moru, Nina je dobila to putovanje, ali i zimovanje. Ljudi je mnogo vole i poštuju i jednostavno nije mogla da ih odbije. Što se tiče njenih krofnica, za sada nema potrebe za daljim akcijama, ali videćemo kako će se dalje odvijati situacija“, kaže nam Nataša.
Inače, Nataša se zahvalila svim ljudima na Instagramu i obavestila javnost o Zoranovom lečenju.
BONUS VIDEO: Dan znanja i igranja u gradskom parku u Čačku