1
Ruska državljanka Irina Tereh u opasnosti je da bude proterana iz Srbije jer - navodi MUP, predstavlja bezbednosni rizik. Isto se dogodilo i trojici ruskih aktivista, među kojima je i Peter Nikitin.
„Rusko iskustvo nam kaže da ućutkivanje stranaca brzo prelazi u ućutkivanje sopstvenih državljana“, kaže Nikitin.
Posle pet godina boravka u Srbiji sa porodicom, Irini Tereh je 5. jula ove godine odbijen prošlogodišnji zahtev za priremeni boravak – uz objašnjenje da to nalaže zaštita bezbednosti Srbije.
Nije objašnjeno na koji način Tereh, koja od 2019. godine sa porodicom živi u Banji Koviljači i bavi se izdavanjem apartmana, predstavlja bezbednosni rizik za Srbiju. MUP Srbije ju je 19. jula obavestio da su, nakon što se žalila, dva njena zahteva za boravak u Srbiji u nadležnosti Upravnog suda.
PROČITAJTE JOŠ:
1
4
23
„Primorani smo da svakih 30 dana napustimo zemlju, da bismo u svojoj jedinoj kući, u Srbiji, mogli da živimo još 30 dana. Ali, ne možemo da obnovimo radnu dozvolu, zdravstvenu knjižicu, ne možemo koristiti naše bankovne račune, registrovati naše automobile. Već godinu dana ne možemo živeti normalan život i raditi u zemlji u kojoj smo već živeli pet godina“, kaže za N1 Irina Tereh.
Marko Štambuk, advokat Irine Tereh, za portal N1 objašnjava da je prvi zahtev njegove klijentkinje za privremeni boravak u Srbiji bio baziran na tome što je vlasnica kuće u Banji Koviljači u kojoj živi sa porodicom, a drugi po osnovu spajanja sa maloletnim sinom, kome je odobren privremeni boravak u Srbiji.
„Oba zahteva su odbijena uz isto obrazloženje – da to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Srbije. Čak i kada određeni podaci moraju ostati poverljivi, npr. iz razloga zaštite nacionalne bezbednosti, postoje pravila i mehanizmi koji će svakome omogućiti da ostvari svoje pravo na obrazloženu odluku. Samo se na taj način pojedine bezbednosne službe mogu sprečiti da, kao u slučaju Irine Tereh, preuzmu ulogu apsolutnog gospodara postupka i po čijim instrukcijama bespogovorno i pokorno postupaju drugi organi“, kaže Štambuk.
On navodi da postupci pred Upravnim sudom mogu da traju „i po nekoliko godina“, i da, ukoliko Tereh ponovo bude odbijena, postoji mogućnost obraćanja Ustavnom sudu Srbije.
Irina Tereh je među nekoliko ruskih državljana kojima je u poslednjih godinu dana odbijena ili ukinuta dozvola za boravak u Srbiji. Ruski aktivisti i protivnici Putinovog režima, Peter Nikitin, Jevgenij Iržanski i Vladimir Volohonski takođe su bili proglašeni bezbednosnim rizikom u Srbiji. Iržanski i Volohonski morali su da napuste Srbiju, dok je Peter Nikitin, nakon što je u julu prošle godine 48 sati bio zadržan na beogradskom aerodromu, ostao u Srbiji, ali odgovora na njegovu tužbu pred Upravnim sudom – nema skoro godinu dana.
„U sva tri slučaja smo se prvo obratili Upravnom sudu… Rešenje je došlo jedino u slučaju Volohonskog. Upravni sud je odbio njegovu tužbu rešenjem koje potpuno ignoriše sve naše navode i svodi se na to da BIA u Srbiji ima apsolutnu vlast i ne mora obrazlagati ništa. Vladimir Volohonski je podneo ustavnu žalbu, a ako bude potrebno, ići će i u Evropski sud za ljudska prava“, kaže Nikitin, antiratni aktivista i osnivač Ruskog demokratskog društva, koji pored ruskog ima i holandsko državljanstvo.
On podseća da, za razliku od njega, Iržanskog i Volohonskog, Irina Tereh nije bila politički aktivna.
„O pravim razlozima odluke MUP-a u slučaju porodice Tereh se da samo gatati. S obzirom na to da Irina Tereh nikada nije bila politički aktivna, moguće je da su je stavili na listu „sumnjivih” zato što se njen muž, Sergej, rodio u Kijevu i jer su u pansionu primali goste iz Ukrajine. Moguće je da su porodicu Tereh targetirali potpuno nasumično. Ne znamo, jer MUP nije dao objašnjenje zašto su Terehovi, koji su tu pet godina i nisu prekršili nijedan zakon, „bezbednosni rizik“. U svakom slučaju, cilj ovakvih akcija može biti samo jedan – da preplaše sve Ruse u Srbiji i da ih odvrate od bilo koje društvene aktivnosti“, ocenjuje Nikitin.
Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Petar Vidosavljević podseća da su odluke MUP-a kojima je ruskim državljanima odbijen ili ukinut boravak u Srbiji bazirane na procenama BIA koje imaju oznaku poverljivosti.
„Prema našem iskustvu, u poslednje dve godine povećan je broj ovakvih odluka, kako u slučajevima otkazivanja boravka strancima, tako i kod odbijanja zahteva za azil. Iako je ove godine izabran novi ministar unutrašnjih poslova i imenovan novi direktor BIA, utisak je da to nije dovelo do značajnih promena u postupanju tih državnih organa, u ovim slučajevima“, kaže Vidosavljević.
PROČITAJTE JOŠ:
Nikitin naglašava da se ruski državljani koji se protive režimu Vladimira Putina i ratu u Ukrajini „nalaze u položaju pravne nesigurnosti“ u Srbiji.
„Ljudi se plaše da javno izražavaju svoje stavove jer rizikuju da zbog toga budu proterani iz zemlje. Nesumnjivo je da je to i svrha ovakvih mera, jer u suprotnom Srbija bi sa velikom verovatnoćom postala jedan od glavnih centara ruskog antiratnog protesta u Evropi, što nikako ne odgovara Kremlju. Međutim, kako nas uči rusko iskustvo, ućutkivanje stranaca vrlo brzo prelazi u ućutkivanje sopstvenih državljana. Zato bi trebalo da svi Srbi koji cene svoja ustavno prava podrže Ruse koje proteruju“, navodi Nikitin.
Pošto je maloletnom sinu Irine Tereh odobren privremeni boravak u Srbiji, ali ne i njoj, pod znakom pitanja je poštovanje Zakona o strancima.
„Dakle, u ovom slučaju može biti ugroženo i jedinstvo ove porodice, koju garantuje Zakon o strancima Republike Srbije. Zbog toga je važno da nadležni organi imaju u vidu i najbolji interes deteta pri donošenju odluka koje na njih mogu direktno da utiču“, navodi Vidosavljević.
Kada bi Upravni, a potom i Ustavni sud odbili boravak Irini Tereh u Srbiji, ostala bi joj mogućnost podnošenja predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.
„Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života garantovano je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, pa to može biti još jedan osnov za podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava – ukoliko se iscrpe sva domaća pravna sredstva i njihov ishod bude povreda ovog prava“, objašnjava Vidosavljević.
Štambuk se, ipak, nada da Tereh neće morati da se obraća Evropskom sudu za ljudska prava.
„Ne želim da prejudiciram ishod postupka najpre pred Upravnim sudom, tako da eventualno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, za sada, predstavlja samo hipotetičku mogućnost“, kaže on.
Stanovnici Loznice i njene okoline od su 17. maja ove godine napisali otvoreno pismo u kojem traže da objašnjenje zbog čega je Irini Tereh uskraćeno gostoprimstvo u Srbiji. Na to pismo, koje je, između ostalog predato i pisarnici Predsedništva Srbije, odgovor do danas nije stigao.
„Već godinu dana naše borbe nikada nismo dobili objašnjenje zašto nam je uskraćeno stalno prebivalište i privremeni boravak u Srbiji… Veoma čudna situacija se dešava. Naši životi su uništeni bez objašnjenja, niko ne odgovara na naša pisma, žalbe i tužbe i sav ovaj feudalni užas odvija se u centru Evrope u 21. veku, u zemlji koja planira da postane deo Evropske unije“, kaže Irina Tereh.
BONUS VIDEO: Ruska porodica traži objašnjenje zašto u Srbiji više nije dobrodošla
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
