Jovan Ranković (21) iz Dubone je samo jedan od mladića i devojaka koji su teško ranjeni u masovnom ubistvu 4. maja. Tada je zadobio tešku povredu desne ruke koja je i dan danas van funkcije. Posle skoro osam meseci izvađena mu je šipka koja je "držala" rame i lakat, a sada mu predstoji period rehabilitacije. Ipak, odlazak u banju na lečenje terapeutskim metodama je, kako Jovan ističe za Nova.rs pod znakom pitanja pošto mu je na proceni komisije usmeno rečeno da bi trebalo da ima obe polomljene ruke da bi ostvario pravo rehabilitacije o tošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Jovan, Nemanja, Miloš, Anđela, Andrijana, Nevena, Ivan, samo su neki od mladića i devojaka koji su 4. maja teško ranjeni u masovnom ubistvu u Duboni i Malom Orašju.
Mnogi od njih i dalje žive sa teškim posledicama, vezani za invalidska kolica ili druga ortopedska pomagala, a neki su još u bolnici.
O njihovom zdravstvenom stanju se malo zna, a o egzistencijalnom još manje jer oni ne traže ništa, iako im je preko potrebna novčana pomoć za terapije, skupe lekove, suplemente, odlaske u Beograd na lečenje….
Ranjeni u krvavom piru su nepravedno zapostavljani od institucije sistema, od stručnjaka iz različitih oblasti, od konkretnije masovne saosećajnosti i solidarnosti.
A sada je Jovan naišao na još jedno veliko razočaranje i nerazumevanje od strane državne institucije koja mu je, umesto da olakša prijavu za rehabilitaciju za banju, dodatno otežala.
U razgovoru za Novu, Jovan priznaje da je bio zbunjen kada je na njegovo pitanje da li će i kada moći da ide u banju, dobio odgovor da nije sigurno jer bi „trebalo da su mu obe ruke polomljene“.
„Kada sam poslednji put išao na komisiju za produžetak bolovanja, pitao sam za rehabilitaciju u banji s obzirom da mi je skinuta šipka koju sam nosio skoro osam meseci. Međutim, rekli su mi da bi trebalo da imam obe ruke polomljene da bih mogao da idem u banju. Samo sam pogledao i ućutao“, kaže Jovan.
PROČITAJTE JOŠ:
Navodi da 15. januara ponovo ide pred Komisiju koja procenjuje njegovu radnu sposobnost. Ne sumnja da će mu bolovanje biti produženo, dok je odlazak u banju stavio pod znak pitanja.
„Svaki put kada idem u Centar za socijalni rad u Smederevu predajem dokumentaciju za komisiju. Nosim poslednji nalaz lekara, poslednju ocenu komisije i uput za lekarsku komisiju. Posle Srpske nove godine imam operaciju ruke pošto mi je šipka izvađena, a onda bi trebalo banja. Potrebna mi je rehabilitacija. Baš mi je čudan osećaj posle toliko meseci. Prste mogu da pomerim, ali lakat ne mogu da ispravim. Ruka mi je u savijenom položaju non stop. Ne znam šta da kažem. Videćemo šta će biti. Savetovali su me da iz socijalnog tražim napismeno da ne mogu da idem u banju, odnosno da ne ostvarujem to pravo“, objašnjava on.
Jovan je radnik u jednoj pekari u Smederevu. Pre ranjavanja, radio je uglavnom noćnu smenu, a posle toga je odmah išao u šumu po ceo dan, pa uveče ponovo na posao.
Njegova porodica i on jedva sastavljaju kraj sa krajem pošto sada prima samo 65 odsto od plate. Od svega 40 000 dinara žive on i njegovi otac, baba i deda.
Svi oni su zavisili od Jovanovih primanja koja su sada znatno manja.
PORČITAJTE JOŠ:
Srećom, vlasnik pekare je razuman i dobar poslodavac koji Jovana „ne zivka svaki čas“ kada će se vratiti na posao.
„Čovek je maksimalno korektan, ne buni se, zna kakva je situacija, zaista ništa ne kaže što sam na bolovanju. Kako da radim u pekari s jednom rukom? To je neizvodljivo? Skinuta mi je fiksacija, ali imam stomu zbog teških povreda unutrašnjih organa“, kaže skromno Jovan.
Specijalista za plućne bolesti dr Slavica Plavšić, koja u svojim autorskim tekstovima i na društvenoj mreži „X“ često piše o žrtvama masakra i o njihovim porodicama s kojima je u kontaktu, ukazala je ranije na činjenicu da je država u potpunosti zaboravila na ranjene u krvavom piru u Duboni i Malom Orašju.
Pored Jovana, dr Plavšić je podsetila i na mladog Nemanju Ilića (20) kog je nedavno posetila ekipa portala Nova.rs, a koji je jedan od najteže ranjenih u masakru.
On je već osam meseci ili u bolnici ili u svojoj bolesničkoj sobi, u krevetu koji je specijalno napravljen za njega zbog ortopedskog pomagala koje mora da nosi, kako mu noga ne bi ostala kraća i to 7cm.
„Kada su konkurisali za tuđu negu i pomoć, komisija je tražila da vidi momka i pored sve medicinske dokumentacije u koju su imali uvid. Roditelji su morali da pozovu sanitet koji je Nemanju odvezao do komisije da bi doktor video na minut“, istakla je ona na ovoj društvenoj mreži.
Dodala je i da je Miloš Jovanović (22) , takođe teško povređeni mladić iz Malog Orašja, o trošku RFZO mogao da dobije ortopedsko pomagalo koje bi zahtevalo „bušenje kosti“ da bi se fiksiralo. Ali, nije.
„Srećom, tih dana je sprovedena humanitarna akcija na mreži X, pa je Miloš mogao da kupi ovaj humaniji i komforniji fiksator. Samo delić onoga kako se ‘brižna’ država odnosi prema onima koji su najteže povređeni u masakru i zločinu koji je apsolutno mogao da se spreči“, navela je dr Plavšić.
BONUS VIDEO: Rođak nastradalih u Duboni: Prošlo je 8 meseci ali ta noć i dalje traje, trauma je još tu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare