"Radim i stidim se": Potresna ispovest nastavnika koji je primoran da drži čas

Drugo polugodište započeo je Igor, nastavnik srpskog iz male škole u centralnoj Srbiji, a nikada nije bio nezadovoljniji što dolazi među decu.

Ne zbog učenika, već zbog svojih kolega.

Od 40 nastavnika u njegovoj školi, za štrajk je bilo njih sedmoro. Pošto su preglasani, on i ostalih šestoro jednostavno nisu smeli na svoju ruku da se drznu da ne rade.

„Evo radimo i stidimo se“, kaže Igor za „Vreme“ u ponedeljak ujutru. „Baš se osećam loše, svi smo nekako loše, ali šta ćeš. Pročulo se još pre dva dana da su direktori dobili slobodno da pokreću disciplinske postupke i od tada niko ne sme ništa da uradi.“

Igor kaže da je njih sedmoro svesno da se u „državi sve ljulja“, ali da ih je ipak strah da samo oni ne odu na nastavu.

U državi u kojoj se u ponedeljak (20. januara) ljuljaju odluke nastavnika, vlast uporno šalje pretnje neposlušnima da će im u škole stići inspekcija, a sve češće se pominje petak (24. januar) i generalni štrajk u zemlji.

Kolektiv nas čuva

Upravo je većinska odluka nastavnika u školi argument koji je potegla većina nastavnika koji su se priključili štrajku prosvetnih radnika.

U školi, koja nije mnogo udaljena od Igorove, Tamara i njene kolege su obustavile rad. Za štrajk je bilo 24 nastavnika, dok je 13 bilo protiv.

„Razumem i te ljude koji su glasali protiv, boje se jer smo pre sastanka za glasanje imali poziv policije i republičkog inspektora,“ kaže ona za „Vreme“. „Srećom, direktorka je zauzela neki zdrav stav, da joj ne pada na pamet da nam daje otkaze, videćemo dalje.“

Tamara je taman krenula do škole da dežura, jer kaže da su se ona i ostali nastavnici dogovorili da neko u svakom trenutku bude u školi za svaki slučaj jer se „svi po malo boje i niko ne zna šta može da se dogodi i ko da im upadne“.

Ceo tekst pročitajte na sajtu nedeljnika Vreme.