Brojni pacijenti doktora Miljatovića iz Doma zdravlja na Paliluli bili su nemalo iznenađeni kada su saznali da im je on u elektronski karton upisivao na desetine dijagnoza teških neuroloških i psihijatrijskih bolesti od kojih oni nisu bolovali. U vreme dopisivanja dijagnoza dr Miljatović je kretao u kliničko ispitivanje leka koji se koristi kod ljudi sa oštećenjem mozga.
Ljutit i uznemiren mladić ušao je početkom januara 2021. godine u Dom zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli i povišenim tonom tražio je hitan razgovor sa rukovodiocima te ustanove i psihijatrom Aleksandrom Miljatovićem. Mladić, čije je ime poznato redakciji i koga ćemo zbog zaštite privatnosti u daljem tekstu zvati Saša, bio je pacijent Službe za zaštitu mentalnog zdravlja i kod psihijatra je ranije dolazio zbog uobičajenih nedaća – problemi u porodici, na poslu,…
Nekoliko dana ranije u DZ Palilula dobio je zdravstveno uverenje koje mu je bilo potrebno za dobijanje visokorizičnog posla. Ono što Saša tada nije znao jeste da je u uverenju stajao čitav spisak teških neuroloških i duševnih poremećaja od kojih on nije bolovao, a koje je u njegov elektronski zdravstveni karton upisao psihijatar dr Aleksandar Miljatović. Dijagnoze su bile upisane pod šiframa, pored kojih nije stajalo objašnjenje šta one označavaju, piše BIRN.
Saša posao nije dobio. Nadležni u firmi nisu mogli da veruju da gledaju u osobu koja je, bar prema dokumentaciji, toliko bolesna. Nesuđeni poslodavci čak su mu preporučili da zatraži državnu pomoć, s obzirom na njegovo teško neurološko i duševno stanje.
Mladić je od Doma zdravlja tražio hitno objašnjenje. Lekari, sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a, kazali su da su letimičnim pogledom u Sašin zdravstveni karton uočili da on te dijagnoze nije imao pre decembra 2019. godine i da su čudne stvari počele da se dešavaju sa svakom novom posetom psihijatru dr Miljatoviću, kada su Saši dopisivane nove bolesti, pod šifrom.
Pročitajte još:
Čim je zapretio da će o svemu obavestiti novinare i advokate, dr Aleksandar Miljatović mu je odmah izbrisao deo dijagnoza – kasnije su obrisane i ostale. Pravnici DZ Palilula pravdali su se pred pacijentom da je došlo do greške, da je reč o pojedinačnom slučaju i da će ta greška odmah biti ispravljena brisanjem dijagnoza iz zdravstvenog informacionog sistema Heliant.
Posle tog burnog zimskog dana na Paliluli, rad u zdravstvenoj ustanovi nastavio je da se odvija uobičajeno, pravna služba nije reagovala, a psihijatar Miljatović nastavio je da prima pacijente kao i ranije.
Možda bi se sve i zaustavilo na ovome da narednih dana i meseci veliki broj pacijenata, koje je lečio doktor Miljatović, nije došao u DZ Palilula da se žali zbog istog problema – zbunjivalo ih je što imaju i po nekoliko desetina dijagnoza pod šifrom i to što su dijagnoze počele da im se umnožavaju od početka 2019. godine. Pojedinim pacijentima upisano je čak 30 dijagnoza.
Manipulisanje dijagnozama poklapa se sa periodom kada je doktor Miljatović pokušao da sprovede kliničko ispitivanje leka pimavanserina, koji se koristi za poboljšanje funkcionisanja mozga kod ljudi koji imaju degenerativna i progresivna oštećenja mozga.
Višemesečno istraživanje BIRN-a, koje je bazirano na prikupljenoj dokumentaciji, razgovorima sa izvorima i pacijentima, pokazuje da ovo nije jedinstveni slučaj – sagovornici BIRN-a navode da je i ranije bilo primera dopisivanja ili prepravki dijagnoza u kliničkim ispitivanjima, posebno kod psihijatrijskih pacijenata, ali nikada u ovakvom obimu.
„Pacijente nije lako naći. Moraju da vam veruju. To je posebno važno kod psihijatrijskih pacijenata. Zato se često uključuju pacijenti koji nisu adekvatni. Friziraju se dijagnoze da bi lekari mogli da nakupe dovoljan broj pacijenata za klinička ispitivanja”, kaže za BIRN jedna doktorka koja je želela da ostane anonimna.
Koliko je bilo takvih pacijenata u DZ Palilula kojima su upisivane dijagnoze? Direktor Doma zdravlja dr Aleksandar Stojanović za BIRN kaže da bi samo osnivanjem neke posebne komisije moglo da se utvrdi koliko je ljudi oštećeno time što su im upisane teške psihijatrijske bolesti koje nemaju.
„To niko ne zna. Možda ih ima 10, a možda ima 1000. Ako je on radio dve godine u Domu zdravlja i ako je radio po proceduri – znači oni mogu primiti pet do osam pacijenata, ne više, jer njima traje pregled po sat vremena. Izračunajte 365 dana po pet pacijenata, da li je svakom (upisivao dijagnoze) mi to ne znamo,“ kaže Stojanović.
Ono što je sledilo, nije bilo manje problematično – kako bi smirili pacijente, u Domu zdravlja su krenuli da im brišu dijagnoze i to na način koji nije propisan zakonom. Iako je direktor Doma zdravlja u prvo vreme tvrdio da se dijagnoze mogu brisati samo uz sudski nalog, praksa u ovom slučaju je pokazala da tu to radili i lekari bez prethodne odluke pravosudnih organa kao i bez nalaza stručne komisije sastavljene od iskusnih lekara, kako to nalaže procedura.
Pročitajte još:
Kao posledica svega, pojedini lekari Službe za mentalno zdravlje u Domu zdravlja na Paliluli za BIRN kažu da je jedan broj pacijenata izgubio poverenje u psihijatre i da su odustali od lečenja čak i kod drugih psihijatara. “Osećaju se iznevereno i više ne veruju da je namera lekara da im pomognu. Posledice ovog skandala biće dugoročne”, kaže jedan lekar iz ovog Doma zdravlja.
Prema istraživanju novinara BIRN-a psihijatar Aleksandar Miljatović i dalje radi sa pacijentima, trenutno u jednoj privatnoj ordinaciji na Čukarici, u Beogradu. U njegovoj biografiji na sajtu ordinacije ne navodi se da je radio u Domu zdravlja na Paliluli, već je predstavljen kao nekadašnji šef Dnevne psihijatrijske bolnice KBC Zvezdara koji ima 20-godišnje iskustvo u lečenju depresivnih stanja, anksiozno-fobičnih poremećaja i demencija. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, policija i tužilaštvo ga nisu pozvali ni na informativni razgovor. Psihijatar Aleksandar Miljatović nije odgovarao sa poruke i pozive novinara BIRN-a.
Klinička istraživanja motiv za upisivanje lažnih dijagnoza
„Jako je prosta stvar. On je izmislio dijagnoze i prikazivao farmaceutima lažne podatke da on daje taj lek i da oni imaju te i te pojave. To ne može da otkrije ni farmaceutska kuća, jer neće oni da zovu pacijente. On ima pacijente, to je za farmaceute ako mu veruju, a verovali su mu dosta. Za njega idealna podloga da prođe“, kaže za BIRN direktor Doma zdravlja dr Aleksandar Stojanović odgovarajući na pitanje da li je kliničko istraživanje leka pimavanserin povezano sa manipulisanjem dijagnozama.
Direktor Stojanović tvrdi da nijedan pacijent koji je odlazio kod psihijatra Miljatovića nije dobio neistraženi lek pimavanserin. Lek se primenjuje kod pacijenata koji imaju Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, a moguća je njegova primena i kod teških oblika epilepsije, šizofrenije, mentalne retardacije, demencije, teških depresivnih epizoda ili psihopatskih poremećaja ličnosti.
Upravo dijagnoze koje se poklapaju sa onim za šta je namenjen lek, koji je u fazi kliničkog ispitivanja, doktor Miljatović je upisivao pacijentima. Kako saznajemo od bivših kolega dr Miljatovića, on je i dok je radio u KBC Zvezdara godinama učestvovao u kliničkim istraživanjima lekova, ali kao deo lekarskog tima.
Inače, od kliničkih studija nekog leka ne zarađuje samo ustanova u kojoj se lek ispituje, već je materijalna nadoknada obezbeđena i za lekare istraživače u projektima.
Opširnije čitajte na BIRN.
Bonus video: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Nataša Bogunović: Kako teče lečenje vakcinisanih, a kako nevakcinisanih pacijenata
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare