Podeli:
Foto: Privatna arhiva/Željana Radojičić Lukić

Dok roditelji i prosvetni radnici plove na talasu neizvesnosti i haosa uoči početka nove, kovid školske godine, u trenutku kad rasprave o tome da li deca treba da imaju onlajn ili klasičnu nastavu dostižu vrhunac, nedostaju rešenja. Svi se slažu u jednom - Ministarstvo prosvete nije doraslo zadatku i za šest meseci nije napravilo dobar plan. Zato smo nastavnike zamolili da u 10 tačaka daju rešenje, korake za novi, sigurniji početak školske godine tokom pandemije.

Uputstvo Ministarstva prosvete o organizaciji nastave od prvog septembra je s razlogom uskomešalo prosvetne radnike i roditelje učenika. Prosvetni radnici iz Srbije i regiona, okupljeni u zajednici Edu Balkan kažu da u nekoliko zemalja regiona u stručnom uputstvu postoji mogućnost da roditelj sam bira da li će dete pohađati nastavu onlajn ili na klasičan način.

Kada je to do sada MP bilo koje zemlje konsultovalo roditeljsku zajednicu za bilo kakav problem? Da li je ovo prebacivanje odgovornosti na samog roditelja? Da li roditelji uopšte mogu biti svesni šta znači ta mogućnost odlučivanja koja im je ponuđena? Naravno, sada kada je pitanje života ili smrti, sada je dobro da o tome odluče sami roditelji, jer zašto bi vlada bilo koje zemlje to preuzela na sebe kada ni sama ne zna u kakav nacionalni eksperiment uvlači stotine hiljada učenika, njihovih roditelja, nastavnika.

Nismo sigurni da postoji iko ko zna rešenje ove zagonetke u kojoj se našlo obrazovanje sveta, ne samo regiona, ali hajde da se osmelimo da od nečega počnemo. Ovo je predlog deset velikih koraka za novi sigurniji početak obrazovanja u 21. veku sve dok traje pandemija Kovid-19. Ako već mora da se eksperimentiše, hajde da eksperimentišemo u mirnijim vodama.

Odlaganje školske godine do 1. novembra

Polazak u školu
Foto: USA TODAY Network / ddp USA / Profimedia

Ovim potezom bismo dobili dva meseca vremena za potpunu reorganizaciju školske godine i donošenje mera koje odgovaraju trenutnoj situaciji, i ne bismo ubacili nastavnike i učenike u rizične situacije sa nepoznatim ishodima, možda čak i sa nesagledivim posledicma po zdravlje učenika i nastavnika.

Formiranje prosvetnog kolegijuma

Ovaj kolegijum bi morao bi da ima predstavnike svih nivoa douniverziteskog obrazovanja, predstavnike svih nastavnih predmeta, učitelje i vaspitače, i to u ime svake školske uprave po jednog, odnosno do trideset nastavnika sa područja svake školske uprave. Svaka školska uprava bi imala svoj okružni prosvetni kolegijum od tih trideset nastavnika, a koje bi predložile njihove škole, nastavnike sa transparentnim biografijama i rezulatima rada, posebno tokom onlajn nastave.

Sprovođenje istraživanja – stavovi roditelja i nastavnika o načinima realizacije nastave

Škola
Škola: Douglas R. Clifford / Zuma Press / Profimedia

Ovde bi se prikupili stavovi nastavnika i roditelja, mišljenja o načinu realizacije nastavnog procesa (klasično ili onlajn), i na osnovu rezultata organizacija rada bi se vršila u svakoj školi pojedinačno. Nastavnici i roditelji, koji se izjasne za klasičnu nastavu, imali bi organizaciju nastavnog procesa u školi, dok bi nastavnici i roditelji koji se izjasne za onlajn nastavu bili međusobno usmereni jedni na druge u realizaciji nastavnog procesa.

Na ovaj način zadovoljile bi se potrebe, ali i opravdani strahovi nastavnika narušenog zdravlja ili onih koji u prorodicama imaju rizične grupe, te bi se toj grupi omogućilo da radi od kuće. To bi podrazumevalo posebno formiranje odeljenja za klasičnu ili onlajn nastavu, sa preciznim podacima ko se školuje od kuće, a ko dolazi u školu, odnosno ko radi od kuće, a ko dolazi u učionicu da realizuje nastavu, što bi u velikoj meri smanjilo haos u najavi, u kome se neće znati ko i na koji način pohađa nastavu, kako se vrednuje onlajn, a kako klasično učenje, šta su čije nadležnosti, prava i obaveze.

Priprema i donošenje smernica za celovit pristup učenju

Na ovom važnom dokumentu bili bi angažovani pojedinci iz nastavne prakse koj bi se birali na javnom pozivu.

Smernice bi bile pripremljene u obliku dokumenta za nastavnike, stručne saradnike i direktore osnovnih škola, ali i donosioce odluka. Dokument bi predstavljao model celovitog pristupa učenju za osnovne i srednje škole na osnovu međupredmetnih kompetencija.

Pročitajte još:

Model bi morao da predvidi usku saradnju učitelja, nastavnika, stručnih saradnika i direktora škola. Menadžment škola bi morao da se osnaži i pruži dovoljnu podršku nastavnicima u novim izazovima. Stručni saradnici bi ovde imali nemerljivu ulogu i morali bi direktno da pomažu u realizaciji tih izazova primenjujući inovativni pristup, između ostalog i smanjenje broja učenika na maksimum dvadeset po odeljenju.

Ove smernice su važne prvo, u cilju promocije šireg evropskog pogleda na celovit pristup učenju što podrazumeva napuštanje stroge podele na nastavne predmete koji se javljaju kao izolovani i međusobno nepovezani segmenti programa. Drugo, promovišu sredinu podsticajnu za učenje. Mogućnost realizacije ovog oblika nastave na otvorenom tokom kovida 19, doneo bi relaksiranost svih subjekata u obrazovnom procesu.

Javni poziv za izbor kreatora nacionalne obuke nastavnika za Celovit pristup učenju, kreiranje nacionalne obuke za primenu koncepta i obuka nastavnika

Rekonstrukcija nacionalnog kurikuluma po principu celovitog pristupa učenju

Celovit pristup učenju insistira na povezivanju znanja iz različitih oblasti u jednu celinu kroz integrativnu nastavu koja učenicima može da omogući sticanje sistematizovanijih i produbljenijih znanja koja su primenjiva u svakodnevnom

Pročitajte još:

životu, odnosno ovim modelom omogućava se učenicima sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti bez podele na pojedinačne predmete, kako u klasičnoj, tako i u onlajn nastavi.

Podrazumeva se objedinjeni nastavni proces neopterećen predmetnim podelama, u kome će učenici podstaknuti istraživačkim delatnostima, postati aktivni činioci nastavnog procesa, stičući iskustvena i celovita znanja.

Nacionalni prosvetni kolegijum bi uz pribavljeno mišljenje svih članova regionalnih kolegijuma, napravio kurikulume po razredima koji bi bili sastavljeni iz 28-36 celovitih tema koje bi obuhvatile maksimum nastavnih sadržaja u jednom razredu.

Kreiranje baze digitalnih nastavnih materijala

Objedinjavanje svih postojećih baza digitalnih nastavnih materijala uz jasne smernice šta može da bude deo baze, pod kojim uslovima se pojedinačne baze prenose u glavnu bazu, i kako se to vrednuje.

Pravilnik o zaštiti zdravlja i bezbednosti nastavnika i učenika tokom pandemije

Ovim pravilnikom bi se morale jasno precizirati realne i neophodne mere zaštite, kako učenika, tako i nastavnika. Pravilnik bi morao da sadrži članove koji omogućavaju nastavnicima da biraju izemrđu onlajn i klasične nastave i da na osnovu toga škole prave raspored i plan realizacije nastave.

Izmena mogućnosti dobrovoljnog ranijeg odlaska nastavnika u penziju

Ovom izmenom bi se omogućilo da svaki nastavnik koji u zbiru godina radnog staža i godina života ima više od 80, može otići u zasluženu penziju.

Prenamena sredstava predviđenih za materijalne troškove škola

Ovo bi moralo da se obavi krajnje transparentno na nivou lokalnih samouprava u saradnji sa direktorima škola. Sva sredstva ušteđena od marta do juna 2020, i ona koja će se uštedeti svakog meseca kada ne bude bilo moguće realizovati klasičnu nastavu, morala bi se preusmeriti za nabavku tehničke opreme nastavnika i učenika.

*

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar