0
Prvi će u Srbiji vakcinu za koronavirus primiti medicinski radnici, a zatim i korisnici staračkih domova, saopštio je javnosti dr Predrag Kon. I mišljenje epidemiologa sa kojima Nova.rs sarađuje kroz rubriku "Struka protiv korone" poklapa se sa ovim stavom.
Pišu: Jelena Bulajić i Ana Kalaba
Epidemiolog Zoran Radovanović objašnjava za Nova.rs da iskustvo iz sveta pokazuje dva pristupa: jedni daju priortet staračkim domovima, a drugi zdravstvenim radnicima.
„Oba pristupa su legitimna, ali verujem da je celishodnije prvo vakcinisati zdravstvene radnike, pa onda oni mogu da štite druge. Uvažavam i onaj drugi pristup, jer je u staračkim domovima smrtnost najveća, ali lično bih bio za zdravstvene radnike. Protiv toga sam da se u prioritetne grupe, bar u prvom krugu uključuju jedinice vojske i policije“ iznosi doktor Radovanović svoj predlog plana vakcinacije.
Posle zdravstvenih radnika, prema njegovim rečima, usledili bi domovi za kolektivni smeštaj starih, pa zatim starija populacija koja živi van domova.
I za Radovanovićevu koleginicu Vericu Lelu Ilić zdravstveni radnici bi trebalo da bude prioriet, mada ne isključuje mogućnost i drugačije raspodele vakcina.
„Mislim da je prvobitna ideja da se prvo vakcinišu zdravstveni radnici, pa onda policija i vojska, bila na mestu. To je normalno jer su zdravstveni radnici najugroženiji. Čim je to promenjeno, znači da imaju neki razlog. Polazim od toga da je taj razlog human i da žele da zaštite najstarije, jer je korona uveliko ušla u staračke domove“, kaže Verica Lela Ilić.
Predrag Đurić, epidemiolog i konsultant Ujedinjenih nacija za javno zdravlje, napominje da će pristigla količina vakcina omogućiti vakcinaciju tek nešto više od 2.000 osoba.
„Vakcinacija koja će se ovim vakcinama sprovoditi je simbolična i ne može imati značajniji uticaj na tok epidemije. Ipak, ona može potencijalno spasiti živote nekim od najugroženijih“ ističe Đurić. On smatra da bi generalno pri razmatranju prioritetnih grupa stanovništva za vakcinaciju, trebalo uzeti u obzir više faktora.
„Mnoge zemlje u Evropi utvrdile su prioritete putem modeliranja ishoda različitih scenarija za vakcinaciju, analize epidemioloških podataka i onih iz publikovanih istraživanja. Nije mi poznato da li je i šta u Srbiji od ovoga urađeno, a i neophodni podaci nisu javno dostupni“ podseća Đurić.
Sagledavajući navedeno, kao i prioritete koje su odredile druge evropske zemlje, za Đurića bi „najviše smisla imalo utrošiti spomenutu količinu vakcina za najstarije osobe koje su smeštene u domove za stare, posebno one koje već imaju neka hronična oboljenja“.
„Ne smemo zaboravati da je korisnicima domova za stare već mesecima zabranjeno da napuštaju objekte i primaju posete i praktično su onemogućeni da kontaktiraju sa svojim najmilijima pa, sem stručne, ovakva mera imala bi i značajne etičke i ljudske konotacije“ zaključuje on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
