Predsedniče, dobro pročitajte ovaj spisak pre nego što saspete 12 milijardi evra u Expo 2027.

"Ceo svet će se sjatiti u Srbiju", "Evo zašto će svi hteti da dođu u Srbiju"; "Srbija je pobedila" - to su u nedeljama za nama bili naslovi u medijima koji su najavljivali projekat koji bi trebalo da se realizuje za četiri godine, a sve pripreme oko njega, uključujući i sam projekat podrazumevaće radove vredne 12 milijardi evra.Na tim naslovnim stranama, u emisjama i javnim nastupima predsednika Srbije nema slika i priča o urušenom zdravstvu i prosveti, i fizički i sistemski.

U 21. veku u Srbiji u školama nema wc papira i sapuna, u bolnicama u toaletima umiru pacijenti koje pronađu tek posle nekoliko dana.Poslednjih 13 godina beleži se takav odliv mozgova zbog čega Srbija gubi milijarde evra. Odlaze nam lekari takvom brzinom da se s pravom može postaviti pitanje hoće li ostati neko da nas leči. U Srbiji se deca leče sms porukama umesto da novac obezbedi država. U okolini Beograda, prestonici zemlje, iste one koja će da sija 2027, postoje nasalja koja i dalje nemaju kanalizaciju.I spisak onoga u šta bi vlast prvo morala da uloži i napravi nema kraja, a ovo su samo neki od prioriteta. Ono u šta pod hitno treba uložiti novac, mnogo pre nekog EXPO 27 ili nacionalnog stadiona.

Raspadaju nam se bolnice

Zidovi koji se raspadaju i plafon sa kog curi voda, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju srpske bolnice i domovi zdravlja.Najviše izveštaja stiže iz Beograda, a situacija je podjednako loša u seoskim domovima zdravlja i ambulantama širom Srbije.Možda i najdrastičniji primer jeste Klinika za tropske i infektivne bolesti u Beogradu, gde se pre desetak dana obrušio deo zida.Na parkingu se tada nalazio automobil, na koji se zid obrušio.Još jedan od primera je i bolničko kupatilo ginekologije u Višegradskoj, čiji su zdovi obloženi prljvaštinom i žutim naslagama.Prašinu u javnosti podigli su i bolnički obroci za teško bolesne pacijente i trudnice, koji su u većini slučajeva mimo svih prpeporuka stručnjaka, činile prerađevine, kriška hleba, a ako uz to dobiju i voće - to je luksuz.

Škole bez toalet papira i sapuna

Poljski toaleti u izdvojenim odeljenjima od škole, još uvek su stvarnsot mnogih mesta u Srbiji. Koliko je situacija alarmantna, pokazuju i podaci od pre samo četiri godine, po kojima više od sto škola u Srbiji neupotrebljiva ili uopšte nema toalet.Istraživanje CINS-a pokazalo je da su od 2018. do 2021. godine škole 182 puta tražile novac za rekonstrukciju ili izgradnju toaleta, ali su obrazovne institucije odobrile samo 20 projekata.Brojne škole nisu imale sapun ni u jeku pandemije korona virusa. Tako je Osnovne školea"Danilo Kiš" u beogradskom naselju "Stepa Stepanović" nekoliko dana pre proglašenja vanrednog stanja ostala bez sapuna i toalet papira. Stvari nisu značajno promenjene ni danas.

Plate lekara - očaj

Kako je naš portal već pisao, lekar specijalista u Srbiji mesečno zaradi oko 1.000 evra, odnosno 120.000 dinara, dok njegov kolega u susednoj Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji primi 1.500, u Hrvatskoj 2.700, Sloveniji 2.000 do 3.000, Albaniji i Bugarskoj oko 2.000 evra.U Rumuniji ova zarada ide i do 4.000, a u Nemačkoj, zemlji u koju odlazi najveći broj zdravstvenih radnika iz Srbije, plata je i do 8.000 za specijalistu, a supspecijalista može da zaradi i 15.000 evra za mesec dana."Plata lekara u Srbiji je džeparac, i to bedan. Ako poredimo naša primanja sa kolegama u okruženju i u svetu, treba da se stidimo kao država i sistem, što smo dozvolili da budemo na dnu. Nažalost, ni plata nije naš najveći problem, koliko je nepostojanje kadra, a sa tim u vezi i opterećenost poslom, broj dežurstava i organizacija posla, u kojoj ne možete da odete na normalan odmor, jer nema ko da vas pokrije", rekla je ranije za Nova.rs neurološkinja dr Anđela Gavrilović, koja je ceo radni vek provela u KBC Zvezdara.

Mizerne plate prosvetara i vaspitača

Oni kojima poveramo decu na čuvanje i oni koji se brinu o našem obrazovanju, imaju manje palte od republičkog minimuma.Na osnovu zvaničnih podataka objavljenih na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u javnom sektoru, bez poreza i doprinosa je 83.812 dinara, dok je, prema podacima sa istog sajta prosečna plata u obrazovanju 78.231 dinara.Situacija je još gora kada su plate vaspitča u pitanju.Naš portal više je puta u proteklom periodu izveštavao o katastrofalnim uslovima u kojima rade vaspitači u Beogradu, ali i drugim delovima Srbije.Mnogi su ocenili da je stanje u vrtićima danas mnogo gore nego ranije.Zaposleni sa sedmim stepenom stručnosti imaju platu manju od beogradskog proseka. Takođe, na minimalcu je trećina zaposlenih, dok je u grupama prevelik broj dece i to su samo neki od proeblema onih koji se staraju o najmlađima.

Decu lečimo SMS porukama, dugačke liste čekanja za terapije

I za kraj, opet o zdravlju naše dece.Da pojednostavimo, računica je jasna: Država će uložiti 30 miliona evra za lečenje retkih bolesti, a 12 milijardi za Expo 2027.Humanitarne stranice na društvenim mrežama prepune su apela da se pomogne bolesnoj deci. I država će pomoći i to sa 30 miliona evra. Za Expo je opredeljeno "malo više" - 12 milijardi.Nova.rs je pisala i o slučaju sestara Jelene i Jovane Stojiljković iz Velikog Gradišta koje imaju cističnu fibrozu, Mlađa Jovana je dobila lek, dok je Jelna i dlaje na listi čekanja za terapiju koja će joj umnogome olakpati život.Za to vreme joj je i pozlilo.Tu je i primer dečje klinike "Tiršova 2" koja još uvek nije otovrena. Izgleda je predizborni slogan "Za našu decu" zakazao.

Takođe, mnogi čekaju i na terapiju koju ne mogu da prime, jer RFZO ne može da finansira sve o svom trošku, pa su tako liste čekanja predugačke, a vremena ponestaje.Ovde nije kraj, spisak je dugačak i nema mu kraja.***BONUS VIDEO: EXPO 2027 u BEOGRADU: Kakav je odnos ulaganja i zarade? – Danilo Šuković, Ivan Zeljković