"Vakcina uopšte nije bila dobrovoljna, nego se moralo. Postojala je organizacija koja je besprekorno funkcionisala. Policija je pomagala zdravstvenim radnicima. Mi smo bili kao vojska", priseća se Nazim Nokić (85) koji je te 1972. bio mladi novopazarski lekar. Nije ni slutio da će upravo on biti taj koji će razotkriti prvi zvanično potvrđen i dijagnostikovan slučaj variole vere. U razgovoru za Nova.rs, on poručuje da vakcinacija protiv korone mora da ide mnogo brže, kako se ne bi pojavili neki novi sojevi. Svoje kolege, lekare, podseća da oni ne bi smeli da posluže kao alibi za bilo koga ko ne želi da se vakciniše.
Kada se u Novom Pazaru pomene ime Nazima Nokića, primećuje se autoritet i poštovanje. Baš zato treba čuti i poruku koji ima za svoje kolege, zdravstevne radnike
„Nezadovoljan sam aktivnim učešćem i primerom zdravstvenih radnika. Pojedini stavovi lekara dozvoljavaju ljudima odstupnicu, ako se doktor nije vakcinisao, šta ima da se priča. Doktor zna i ako kaže da ‘ne treba’ zna zbog čega ne treba – to je logika ljudi“, objašnjava doktor Nokić odgovornost koju imaju njegove kolege.
U Novom Pazaru prvu dozu vakcine primilo je oko 8.700 grašana, a ovaj grad ima više od 100.000 stanovnika. Naš sagovornik smatra da u sredini poput Novog Pazara važnu ulogu mogu da imaju i predstavnici verskih zajednica koji bi trebalo da pozovu na vakcinaciju.
„To što će predsednik opštine da se vakciniše i poziva narod, to se podrazumeva, to je forma, on je u obavezi da to kaže. To treba da izgovori onaj kojeg narod poštuje i uvažava i da se to kaže na prikladan način, da ne može da se pripiše propagandi. Pored zdravstvenih radnika u tome bi trebalo da učestvuju i prosvetni radnici. Na ovom terenu, kada bih mogao naredio bih sveštenstvu. Oni i u pravoslavlju i u islamu imaju izuzetan uticaj, oni imaju čest kontakt sa narodom i svojom uticajem oni mogu mnogo da učine. Da je svaki od njih iskoristio sahranu onog ko je umro od korone, to bi značilo. Kada ih nešto zaboli ljudi malo bolje čuju“, poručuje Nokić.
On smatra da slaba vakcinacija u Novom Pazaru ne može biti slučajna.
„Tu neko zlonamerno pravi štetu svima“, primećuje Nokić.
Za vreme epidemije variole vere, pre 49 godina, bilo je potpuno drugačije.
„Kada smo počinjali vakcinaciju protiv variola vere mi smo poštovali kontraindikaciju, ali kada je, nešto kasnije zagustilo, nisu se poštovale ni kontraindikacije. Svi su bili vakcinisani i, koliko ja znam, nije bilo neželjenih posledica. Vakcina uopšte nije bila dobrovoljna, nego se moralo. Postojala je organizacija koja je besprekorno funkcionisala na tu temu. Ni u pomisli nikome nije bilo da neće zavrrnuti rukav i obaviti nešto što mu je rečeno. Nije mogao neko da se izgovra. Sa druge strane, variola je smrtonosnija i ljudi su ti bili svesniji rizika“, priseća se Nokić.
On ističe da treba apelovati i na solidarnost i slati poruku da vakcinacijom štitimo i sebe i državu.
Nokić je još kao dete bio vakcinisan i to 1944, primio je Dženerovu vakcinu protiv boginja, koja je prepoznatljivu po ožiljku.
„U kolonu po jedan u prvom razredu osnovne škole, to je bilo 44′, svako dete je bilo vakcinisano. Ja sam imao dobar ožiljak. Pelcovanje se tada obavljalo tako što se zagrebe koža i nakapa vakcina i tu se stvara burna reakcija na tom zagrebenom mestu“, objašnjava naš sagovornik.
I sada se vakcinisao, još na samom početku vakcinacije.
„Verujem efektu vakcine. Primio sam kinesku, jer je jedina bila raspoloživa na punktu na kojem sam bio. Da sam birao, ja bih ipak primio pre ovu zapadnjačku nego kinesku vakcinu. Ja toliko verujem nauci, mislim da nema teorije da bi neko pustio da se vakciniše prvo njegov narod, pa onda svi redom, a da to može da naškodi. Ipak da bude baš bez ikakvih reakcija, to nije razumno očekivati. Nauka je omeđila sve to koliko je mogla da omeđi“, siguran je u nauku i vakcinu protiv korone.
Objašnjava da uz mutaciju virusa može da se desi da nam aktuelne vakcine naredne godine ne odgovaraju, ali da to ne znači da su one loše, već da će biti potrebno da se one prilagode i unaprede.
„Ako dođe do nekih prblema, nauka će brzo da reaguje. Variola vera je na kraju iskorenjena. Sa koronom neće to ići tako lako, ona je ušla u porodice. Vakcinacija je jedina stvar koja to može da zauzda“, poručuje Nokić.
Njegov susret sa varilolom verom opisuje kao slučaj za verovali ili ne. Sve je počelo od pacijenta zaraženog na Kosovu, koji je boginje je preneo svom bratu, a nekoliko dana nakon toga je i preminuo. Upravo taj Novopazarac je bio prva žrtva variole, a bolest je preneo i u bolnicama u Čačku i Beogradu, gde je bio na lečenju. Naš sagovornik je uprkos direktnoj izloženosti izbegao smrt.
U prvom susretu sa bolesnikom on nije pretpostavljao da je reč o varioli veri, pošto su boginje bile već dugo iskorenjene. Postojalo je i mnogo tajnovitosti u vezi sa stanjem pacijenta sa kojim se suočio.
„Prijatelj mi je u poverenju rekao da je i njegova majka, starija žena koja je nekada davno bolovala velike boginje, takođe prepoznala simptome te zarazne bolesti kod tog mladića. Obe sugestije sam odbacio, jer sam znao da te bolesti nema više od 40 godina u Jugoslaviji, a pritom ona ne može bez kontakta da se prenese. Nikakvu vezu nisam uspostavljao sa ovim bolesnikom i njegovim bratom, jer nismo u tom trenutku ni znali od čega je on preminuo“, tako je izgledao prvi susret na tadašnjem internom odeljenju pazarske bolnice.
Sticaj okolnosti učinio je da zaraza ipak ne poprimi nezaustavljive razmere.
„Nije bilo mesta za njegov krevet i ja ga smeštam u jednu sobicu, koju koristim u terapijske svrhe. Neka ga do sutra u toj sobici, i na sreću time sam spasio ko zna koliko života. Da sam ga smestio na odeljenje on bi potrovao sve živo. On je, sticajem okolnosti, bio izolovan u toj sobici i iz nje nije izlazio. Tako smo nehoteći mi njega izolovali. Srećna okolnost i za pacijente u bolnici i za narod, ko zna kako bi ti išlo da se proširilo. Razboleli su se svi bolesnici koji su privirili u tu sobicu, a ja se nisam razboleo iako sam sedeo na njegovom krevetu bez ikakve zaštite i mučio se da uspostavim dijagnozu“, priseća se Nokić.
To što se nije razboleo on pripisuje vakcini koju je primio kao dete, ali i cepivu protiv variole vere koju je ubrzo primio. Možda je pomogao i jedan lek za koji kaže da je bio „jako težak“.
„Nas troje koje smo gledali tog bolesnika, dobili smo nekakav lek iz Engleske, zaboravioo sam mu ime, i popili smo ga kada je po inkubaciji trebalo da se pojave simptomi bolesti. Taj lek navodno ubija sve viruse“, objašnjava Nokić i tako nas vraća u neka vremena od pre pola veka iz kojih bi smo mogli mnogo da naučimo i primenimo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare