U predlogu novog Prostornog plana Republike Srbije navode se brojni dokumenti koji više ne važe ili ih država nikad nije ni usvojila, kažu učesnici onlajn panela "I tebe se tiče: Šta donosi novi Prostorni plan?". Panel su povodom završetka javnog uvida u taj plan organizovala udruženja civilnog društva i zbog netransparentnosti ponovo traže odlaganje njegovog usvajanja.
Javni uvid za novi Prostorni plan Republike Srbije, koji će definisati njen prostorni razvoj do 2035. godine traje do 5. maja.
Srbija je izrađivanjem novog Prostornog plana odustala od održivog razvoja kao koncepta, pa nije poznato koliko je ono što se u njemu navodi suštinski opasno za budućnost zemlje i ljude koji u njoj nameravaju da žive narednih 20 ili 30 godina, smatra predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović.
„Iskreno se nadam da novi Prostorni plan neće biti primenjen zbog (njegovih) rešenja koja su pogubna,“ kaže Popović.
Povezane vesti:
On podseća da Srbja nema strategiju borbe protiv klimatskih promena, jer je ta ideja ostala na nivou izrade nacrta, koji još nije usvojen.
Sa druge strane, navodi da naša država ne smatra svojom obavezom sprovođenje Parskog sporazuma, kojim je planirano smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte.
Popović dodaje da se ugalj i lignit i dalje navode kao strateški izvori energije i pored toga što ih razvjene zemlje, pa i one u okruženju poput Grčke i Severne Makedonije, izbacuju iz upotrebe.
Srbija zapravo najavljuje i izgradnju novih termoelektrana na ugalj. Kao jedan od glavnih problema tokom javnog uvida novog prostornog plana, Popović navodi to što su predstojeći praznici vešto iskorišćeni da se on maksimalno skrati i što više sakrije od očiju javnosti.
„Voleo bih da ove konsultacije prerastu na regionalni nivo i da damo priliku javnosti u susednim zemljama da učestvuje u tom procesu,“ kaže Popović.
Komentrišući navode iz predloga Prostornog plana, gde se govori o o smanjenju broja stanovnika Grada Bora, Popović je naglasio da takve stvari ne mogu da se rade bez konsultacija sa ljudima na koje se zapravo odnose, kao i da je evidentan cilj vlasti da javnost o njemu što manje zna.
On kaže da u ovom slučaju mora da se poštuje Zakon o proceni strateškog uticaja koji nalaže da se o planu vode konusltacije sa građanima.
Šta se pitaju građani Bora
Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bora kaže da je to udruženje evidentiralo stotinak primedbi na predlog novog Prostornog plana.
Podseća da se na teritoriji tog grada nalazi oko 200 deponija rudarskog otpada, kao i da su okolni rečni tokovi praktično bez života.
Ukazuje i na činjenicu da se u novom planu pominju stare procene za kvalitet vazduha u Boru koje su rađene pre 2019. godine. Problem je što se stanje od tada do danas promenilo na gore.
Kaže i da se u planu predviđaju rudnici, a ne pominje se naselje u blizini. Ipak, jedna od najšakljivijih stavki je što se planira da se stanovništvo Bora do 2025. godine svede na 57 hiljada ljudi.
Sa druge strane, ne govori se šta će zapravo biti sa tim ljudima i gde će oni otići.
Zaštiti biodiverzitet
Prema mišljenju Gorana Sekulića iz Svetske organizacija za prirodu (WWF Adria), novi plan ne usaglašava brojne oblasti, dok zaštitu prirode i biodiverziteta često i ne pominje.
Kako naglašava, u oblastima saobraćaja i energetike, to se često pominje samo „mehanički“. On kaže da se u planu navodi cilj da 10 odsto teritorije Srbije čine zaštićena područja, iako bi taj udeo trebalo da ide i do 30 odsto.
„I dalje to ostaje samo slovo na papiru, nismo uvereni da će se to i dogoditi, nema nikakvih smernica kako da se dođe ni i do 10 odsto,“ napominje Sekulić.
U planu se, prema njegovim rečima, ne pominju nikakvi dokumenti koji su u oblasti očuvanja prirode usvojeni u svetu, a zaštićena područja se često tretiraju i kao ograničenje za razvoj turizma u njima. To je, kako dodaje, kontraproduktivno i za sam održvi razvoj turizma.
Sekulić kaže da sve što se navodi u planu, ide u smeru intenzivne izgradnje i narušavanja prirodnih vrednosti zaštićenih područja. Napominje da se najavljuju brojni projekti kojima je predviđena izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, a manje putevi i autoputevi.
Predstavnik WWF-a je zbog toga je pozvao ljude iz lokalnih samouprava da dobro pročitaju sve što piše u predlogu novog plana i naglasio da prirodna područja nikako ne mogu da se tretiraju kao prepreka za dalji razvoj.
Onlajn panel o novom Postornom planu organizovala je Beogradska otvorena škola (BOŠ) sa još nekoliko organizacija civilnog društva. Javni uvid novog Prostornog plana Republike Srbije traje do 05.05. 2021. godine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar