134
U školu je kao nastavnica prvi put ušla 1989., a za 35 godina rada, sve se transformisalo i unazadilo, gledajući iz ugla Dušice Kovačević, profesorke biologije u penziji, koja za Nova.rs kaže da se seća roditelja koji su se nekada sa poštovanjem obraćali učiteljima, a danas na njih idu pesnicama.
O nasilju koje je postalo uobičajeno u srpskim školama, prosvetnom sistemu i celokupnom društvu koje “okreće glavu”, kolegama koji trpe torturu, đacima koji su najveće žrtve i roditeljima koji imaju “sva prava”, priča žena koja je pre samo mesec dana penzionisana, a iz Kragujevačke gimnazije ispraćena uz ovacije i suze učenika.
“Počela sam da radim jako mlada, sa 28 godina, a na posao sam čekala punih šest, jer nisam bila politički podobna, pa sam izgubila neke poene koji bi mi inače obezbedili stalno radno mesto. Škola je nekada bila utočište, mesto gde su deca dobijala znanje, učila se disciplini, ali imala i zaštitu, razumevanje i poverenje u svoje nastavnike, a i oni u njih. Sve se to danas okrenulo, toliko da boli pogled na školu i katastrofe koje se u njoj dešavaju”, kaže nastavnica Dušica.
“Bili su ponizni, sa poštovanjem su nam se obraćali, kao i mi njima. Vladalo je neko vaspitanje, nije bilo govora o tome da roditelj povisi ton, a ne da digne ruku na učitelja. Roditelji mojih učenika, dok sam bila mlada, bili su kao moji rođeni. I meni, koja sam tada bila mnogo mlađa od njih, obraćali su se sa punim poštovanjem što je bilo predivno. Uvek smo razgovarali o svemu i pronalazili rešenja. Tada nije bilo mobilnih telefona, pa smo pričali jedni sa drugima oči u oči”, seća se Dušica.
Danas se sve, nažalost, promenilo.
“Roditelji, ali i ljudi generalno, su drugačiji. U poslednjih nekoliko godina pred odlazak u penziju, imala sam više problema sa roditeljima nego sa đacima. Osnovni problem je što prosvetu ne poštuje vlast i naše ministarstvo, pa ne čudi što nema poštovanja, ni autoriteta od strane dece i roditelja”, priča Kovačević.
Ona ističe da je roditeljima u današnje vreme samo važno koju ocenu dete ima, a ne šta mu je u glavi.
“Ima jedna karikatura na kojoj su dve slike. Na jednoj piše ‘škola nekad’, i tu je katedra za kojom je nastavnik i roditelji koji vuku dete za uši, a na drugoj ‘škola sad’ i roditelji koji napadaju nastavnika. Iz toga je sve jasno. Nekad se znalo da dete koliko uči i radi, takvu ocenu ima, a ona je odraz i njegovog i profesorskog rada. Roditeljima je bitno da deca imaju dobre ocene, a to što su neki od njih šupljoglavi, nema veze. Napad na koleginicu i uopšte na nastavnike je odraz opšteg socijalnog stanja u društvu. Ovo što se dogodilo je odraz svih nas, nekulture i nevaspitanja”, naglašava ova nastavnica u penziji.
Neophodno je ograničiti prava roditeljima i deci kad je škola u pitanju, jer su nastavnici u sve težem položaju, a sad su izloženi i fizičkom nasilju.
“Dete dođe kući iz škole i koju god priču da ispriča roditelj poveruje. Onda dođu u školu i napadaju učitelje, nastavnike. Takvo ponašanje potiče od neobrazovanja, a u Srbiji je mnogo funkcionalno nepismenih i nije čudo što imamo ovoliko primitivnog ponašanja. Roditelji mogu hiljadu puta da se žale na ocenu i šta god da nastavnik uradi, oni uvek imaju prava na žalbu. Ako učeniku date ocenu jedan, dođe vam inspekcija i napadne učitelja da nije dobro predavao i da je on kriv”, kaže Dušica.
Ipak, ona ne umanjuje odgovornost nastavnika.
“Sa decom se danas na časovima trči preko gradiva. Očekuje se da ona sama uče kod kuće, a udžbenici su jezivi, iz pojedinih predmeta su kao za doktorske studije. Mi više ne predajemo, samo ispitujemo. U školama je sad važno da su nastavnici politički podobni, da imaju neku diplomu, a kako su došli do nje nikoga ne interesuje, niti kakvo im je znanje”.
“Učenici i roditelji imaju naše telefone i to je sad normalno. Oni zovu kako kome padne na pamet da nešto pitaju, da kritikuju, na sve imaju prava. Zakon nije nekada toliko štitio učenike i roditelje, a sad nam je 75 odsto učenika odlično, što je neverovatno, jer sigurno bar 40 odsto njih treba da su vrlo dobri ili dobri. Međutim jedan učenik se nedavno žalio na ocenu, roditelji poslali inspekciju, koja je 10 dana prisustvovala časovima i koleginici su dušu iscedili, napadali je kako ih ničemu ne uči i žena je posle toga rekla da će da deli četvorke i petice, da se ne bi patila sa roditeljima i inspektorima”, priča Dušica.
Ona dodaje da su ranije zbog neprimerenog ponašanja smanjivali ocene iz vladanja, davali jedinice, obarali na popravni, a da je danas to zabranjeno.
Pročitajte još:
134
0
5
88
Nema više ustajanja kad učitelj uđe u učionicu.
“Profesor je ranije morao da dođe u školu pripremljen, da zna svoj predmet, da se obraća učenicima sa poštovanjem, koje potom dobija i od njih. Profesor koji ne može da dovede razred u red, ne treba da radi. Nisu deca kriva, mi smo ih naučili i dozvolili da čak ni u najnižim razredima više ne ustaju kad učitelj uđe u učionicu, a to je nekad značilo – dobar dan!”
Svedoci smo eskalacije zanemarivanja sve lošijeg stanja u prosveti, koje ide u totalnu propast.
“Majka koja je tukla koleginicu mora ići u Centar za socijalni rad. Ta žena sigurno živi u kući gde je neko maltretira ili je ona to naučila u svojoj roditeljskoj kući. Zbog opšteg stanja u društvu, ljudi su danas zreli za psihijatra, ali većina odbija da se leči. Imamo ministarku prosvete koja je penzionerka. Žena je starija od mene, koja sam morala u penziju mesec dana pred kraj školske godine, a ona ne mora”, naglašava Dušica.
Škole su i pored svih tragedija i nasilja koje se ređaju iz dana u dan, neobezbeđene.
“U školi u kojoj sam provela radni vek, postoji policajac u školskom holu, a zgrada ima 5.000 kvadrata. Na svakom krilu treba da bude po jedan policajac, jer ovaj u holu ne zna šta se dešava 200 metara odatle. Problemi sa nasiljem kojih je sve više, zahtevaju promenu zakona, primanje drugačijeg kadra u škole i hitno ograničavanje prava učenicima i roditeljima. Takođe smatram da bi svaki profesor trebalo da prođe psihološku procenu pre nego što ga prime u školu, a da prijem na posao ne sme biti isključivo po političkoj liniji, kao što je uglavnom”, apeluje Dušica.
Podsetimo, nastavnicu biologije u Osnovnoj školi “Jovan Dučić” u Novom Beogradu napala je i teško povredila majka učenika ove škole. Majka je došla na otvorena vrata i pitala nastavnicu biologije zašto je njenom sinu zaključena dvojka, a ima prosek za trojku. Nakon što je nastavnica pozvala u kabinet kako bi porazgovarale, majka je počela da je vređa, a onda je počupala za kosu, oborila na pod, udarala je u glavu i nanela ženi teške telesne povrede.
***
BONUS VIDEO: Članica Saveta roditelja o incidentu u OŠ „Jovan Dučić“: Ima još roditelja koji imaju isti model ponašanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare