Podeli:
Aleksandar Vulin
Foto:Vesna Lalić

Penzionisani vojni pilot i pukovnik Ratnog vazduhoplovsta Milivoje Bakić reagovao je pismom na tekst „Ima li Vulina u avionu“ kolumniste našeg portala Ranka Pivljanina. Objavljujemo pismo gospodina Bakića i odgovor našeg kolumniste .

Poštovani gospodine Pivljanin,

Volim da čitam Vaše tekstove, ima tu ironije bez mržnje, ali ovaj put ste sebi dopustili da mrzite. Da se niste vodili željom da uvredite Vulina, videli bi ste da dodeljeno priznanje nije zlatno, kako ste napisali, već je srebrno, i dodeljuje se za „doprinos razvoju i opremnju i stvaranju uslova za unapređenje operativnih sposobnosti RV i PVO“, ni reči o pilotima i pilotiranju.

Da se niste emotivno vezali za Vulina, primetili biste da su, na obeležavanju Dana avijacije, zlatne pilotske značke dodeljene pukovniku Кrnjajiću, pukovniku Pipovskom, pukovniku Luniću, majoru Veselinoviću. Oni su prizananje dobili zato što su piloti.

Kolumnu Ranka Pivljanina možete da pročitate OVDE

Zaboravimo Vulina, hajde da vidimo da li su „unapređene operativne sposobnosti RV i PVO“. Naš RV je skinut grobaru sa lopate. Umesto četiri Migova-29, imamo ih četrnaest, a radi se i modernizacija. I ne samo njih. Modernizuje se i Orao, imamo i Laste za obuku kadeta, pet helikoptera H-145, četiri mi-35, tri nova mi-17, remontovana su i dva mi-8, imamo bespilotne letelice koje nikada nismo imali, višestruko je povećan nalet, ima i goriva, delova, guma. Pilotima to puno znači, mi volimo da letimo i kada stigne nešto novo i moderno, srećni smo pa i zahvalni. Nikada niko nije umeo da nam objasni zašto u MUP-u piloti helikoptera imaju veće plate od vojnih pilota. Tako je bilo do prošle godine a sada su izjednačeni, žao mi je što vam je to promaklo.

Možda niste primetili da smo na aerodromu u Nišu posle dvadeset godina dobili nove hangare, piloti se raduju, a zemaljsko osoblje popravke vrši na toplom. Od prošle godine imamo i pokrivenu stajanku za lovačku paru na Batajnici, decenijama smo je tražili, i MiG-ovi nam više ne kisnu.

Nema veće radosti nego kada mladi ljude rade na našim aerodromima. Od prošle godine su počeli da nam stižu podoficiri iz najzad obnovljene srednje stručne vojne škole ukinute 2005. U RV nedostaje i mehaničara, i pilota i to je najveći problem, ali neka su konačno krenuli da nešto rade.

Foto:TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE / ANDRIJA GAVRILOVIC

Dvadeset jednu godinu od NATO agresije, ubeđivali smo ministre da nam treba svetlosna signalizacija na Batajnici. Vulina smo ubedili, završena je najmodernija signalizacija na jednoj pisti, a rade je i na drugoj, kada letite noću i u uslovima smanjene vidljivosti to je razlika između života i smrti. Na Batajnici se radi vodovod. Glupo je reći da smo pijaću vodu čekali decenijama ali eto, najzad dolazi.

Dugo, godina, naši piloti nisu imali pravo na oporavak, njihov napor se nije mnogo cenio. Od pre dve godine redovno idu na Кopaonik, plaćen im je i ski pas, nije mnogo nekom sa strane, ali nama menja život. Кada ste bili jedini piloti na svetu koji nose beretku kao pešadinci, kada imate pocepane kožne pilotske rukavice iz vremena JNA, a kombinezoni vam nikada nisu po meri i dužite čizme koje se brzo raspadaju, obradujete se što vas je ministar čuo i naredio da dobijete pilotske kape, atkivni veš, nove rukavice, kombinezone od negorućeg materijala šivene po meri, zimske i letnje čizme od proizvođača koga su piloti izabrali. Nije mnogo ali pilota raduje.

Ne poznajem Vulina, kažu mi da ume da sasluša i sprovede ono što čuje, ni to nije mnogo ali je prijatna promena.

Lepo je što ste se setili naših poginulih drugova. Promaklo Vam je da je aerodrom Batajnica prošle godine, naređenjem ministra Vulina, dobio ime „pukovnik pilot Milenko Pavlović“. Bili su prisutni i njegova supruga i dva sina. Lepo je bilo, dirljivo. Moglo je to i pre Vulina ali eto, izgleda je i to poslušao.

Niste stigli da obiđete izložbu o NATO agresiji, zove se “Odbrana 78”. Po prvi put se kao organizator izložbe potpisalo Ministarstvo odbrane. Nije mnogo, ali menja stvari.

Sve ovo je trebao da uradi neko pre Vulina, ali kao za inat, nije. Vulinu je bilo lakše, imao je veliku podršku Vučića. Nije on potpisao sporazum sa Putinom već Vučić, nije obezbedio ni novac za nove helikoptere već Vučić, ali se Vulin pobrinuo za male stvari koje menjaju život pilota. Кada se male stvari sakupe bude to puno.

Penzionisani pilot pukovnik RV Milivoje Bakić, nosilac zlatnog pilotskog znaka, 5000 sati letenja


Poštovani gospodine Bakiću,

Pošto mi je danas do ruku došlo vaše pismo – reakcija na moju kolumnu „Ima li Vulina u avionu“ , potrudiću se da vam odgovorim i razjasnim neke stvari, najpre iz dubokog poštovanja prema vašoj profesiji i vama lično – iako vas ne poznajem ali 5.000 časova naleta koje navodite je dovoljna legitimacija.

Vidim da čitate moje tekstove i drago mi je zbog toga, naročito na tačnoj primedbi da u njima ima kritike ali ne i mržnje. Ako pažljivo pogledate videćete da mržnje nije bilo ni u ovom tekstu spram gospodina Vulina ( meni je mržnja strano i nepoznato osećanje) ali jeste kritike, a donekle i prezira. I to ne zbog sopstvenog hira i nekog ličnog animoziteta prema gospodinu Vulinu, nego upravo zbog vas i vaših kolega prema kojima gajim najiskreniji respekt.

Dakle, priča o Vulinu ( pomenuo sam tu i bivšeg ministra koji je okićen istom značkom) i letačkom znaku je principijelne prirode.

Foto: TANJUG / MINISTARSTVO ODBRANE / ANDRIJA GAVRILOVIC

Što se tiče vaše primedbe “srebrni-zlatni znak”, nigde ja nisam napisao da je on dobio zlatni letački znak – već počasni, samo sam podsetio da je to priznanje ustanovljeno kao Zlatni letački znak davne 1967. Da ponovimo, tada je ustanovljeno priznanje – Diploma instruktora letenja sa zlatnim letačkim znakom, koja se dodeljuje vrhunski oposobljenim pilotima – i tu nastaje razlika. Dakle, dodeljuje se PILOTIMA. Ne znam šta piše u obrazloženju počasnog letačkog znaka, ali čvrsto stojim pri uverenju da nešto što se zove letački znak, bio stvarni ili počasni, pripada i može biti dodeljen samo pilotima i nikom drugom. Takvo priznanje nije za bagatelisanje.

Dakle, ministru ili nekom drugom državnom službeniku, može se dati bilo koja i bilo kakva gramata zahvalnosti za unapređenje vazduhoplovstva ili za neki drugi doprinos, ali letački znak, po mom skromnom mišljenju, trebalo bi da pripada samo vama koji umete, možete i smete da sednete u sofisticirane ( ili, na žalost, u poluispravne) aparate i podignete se sa njima u nebo. Pretpostavljam, da u dubini duše delite moje mišljenje.

Drugo, nema potrebe da vi ili bilo koji drugi vojnik, izražavate zahvalnost bilo kom ministru: njegova dužnost i opis posla je da vam omogući ispravne letelice, osvetljenu pistu, kombinezone , kacige, rukavice, ili već šta ste tamo naveli….To je njegova obaveza i opis posla a ne stvar dobre volje. Kao što ni poletanje vas i vaših kolega u borbu sa nadmoćnim neprijateljem 1999. nije bila stvar vaše dobre volje, već osećaja i ispunjavanja dužnosti , vojničke zakletve i časti. Vi ste se za to “biti ili ne biti” opredelili kao mlad čovek, školovali i naporno vežbali. Političari se grabe rukama i nogama da dođu na mesta na kojima su i mi treba da im budemo zahvalni što ponekad neko od njih i uradi nešto od onoga što mu je posao, Ne treba. To vam je kao kad bi vi aplaudirali bankomatu što vam je izbacio vaše pare ili kada bih ja telalio okolo za svaki dobro napisan tekst.

Treće, jasno je da neko mora biti ministar odbrane, ali onaj koji trenutno obnaša tu dužnost je karikaturalan lik ( uostalom, kao i bivši ministar Šutanovac, sa kojim deli počasni pilotski znak, i koji je juče pričao kako je, eto, dodavao gas na “migu” dok je pilotirao sa pilotom Đukanovićem) i sav moj angažman kao novinara i čoveka koji voli svoju zemlju i poštuje njenu vojsku, jeste da ukažem na ta kadrovska “omaknuća”. I da, koliko je to u mojoj moći, sprečim da se ubuduće neki drugi časni oficiri stide sebe salutirajući opskurnim likovima.

Četvrto, taj Vulin je, setićete se, bio i deo vlasti ( tada pod drugom firmom) koja vas (nas) je gurnula u razne besmislene ratove koje smo listom gubili – u nekim i osramotili časno srpsko oružje i prema njemu i sličnim ne mogu da imam poštovanje. Takve stvari se ne iskupljuju sijalicama na pisti, kompletom rukavica i nadstrešnicom za avione. Tužno mi je i poražavajuće da vrhunski profesionalci stoje mirno pred neostvarenim i iskompleksiranim amaterima.

Peto, ova vlast se duboko ogrešila i o pilota helikoptera Omera Mehića i njegove kolege i cirkus koji je napravljen oko njihove pogibije ostaće kao tamna mrlja na našoj savesti, ali i na dušama njegovih pretpostavljenih koji su dopustili da, opet amateri, rukovode nečim čemu nisu dorasli. I ja a vi mnogo bolje od mene znate koja je procedura potrebna da poleti jedan aparat, pa i transportni helikopter po užasnoj magli.

Šesto, u jednoj televizijskoj kući gde sam svojevremeno sarađivao kao portir je radio penzionisani vojni pilot ( ne bi li dopunio skromni budžet) i bilo mi je teško svaki put kada bih ga tamo video: svaka čast portirskom poslu ali nije mi išlo u glavu da čovek koji je „cepao“ nebo sedi pred ulazom i upisuje brojeve ličnih karti.

No, da ne širimo priču. Dakle, nisam ja pisao tekst PROTIV Vulina i sličnih ( protiv kojih jesam i protiv takvih ću uvek biti), ja sam tekst pisao U IME i ZBOG vas čije pozvanje i žrtvu cenim. I ako vas ja poštujem, red je da i vi cenite sebe. Idolopoklonstvo vojnika spram političara vojnika može samo oštetiti, političara teško da može popraviti.

U nadi da smo se barem malo bolje razumeli, srdačno vas pozdravljam i želim vam svako dobro.

Ranko Pivljanin

Komentari

Vaš komentar