U nedelju 18. jula navršiće se dvanaest godina od prerane smrti mog brata Vladimira Mrđena (1955-2009). Nije sporno da je na skali bola najdublji, najintenzivniji i najistrajniji bol zbog gubitka deteta, ali i ovaj poremećaj kosmičkog “nek ide po redu”, kad sahranite mlađeg brata ili sestru, ume da ostavi duboke ožiljke.

Takvu tugu već danima oseća moj prijatelj Milan Ocokoljić zbog gubitka rođenog brata Slobodana (1961-2021), koji je u Italiji živeo od 1995. godine, gde je iznenada preminuo u nedelju 27. juna. Prijateljima pokazuje članak iz “Mesađera Veneto”, u kome je opisana kratkotrajna i neobjašnjiva bolest, neuspeli pokušaji reanimacije, šok u porodici (“tata je bio snažan čovek, savršenog zdravlja”, izjavila je ćerka Mirela), uz podatak da je Slobodan ostavio još jednu ćerku, Dariju, suprugu Selmu i troje voljenih unuka.

Iz priče za vrh strane sa lokalnim informacijama saznajemo da je “Libero”, kako su ga zvali, bio poznat i voljen lik u gradu, izuzetno cenjen kao stručnjak u železari Cividale, u koju je pre četvrt veka došao kao bivši oficir JNA i priznati stručnjak u oblasti aeronautike.

“Vredan radnik, ozbiljan i sposoban, odmah je zadobio poverenje kolega, koji su mu se obraćali za mišljenje o određenim proizvodnim procesima; čak je i dan posle njegove smrti, nesvestan šta se dogodilo, jedan od njih nazvao dom porodice Ocokoljić da bi zatražio savet od Libera“, napisala je koleginica Lucia Aviani.

„I tamo ima neki Ivan, da zabeleži odlazak dobrog čoveka“, rekao mi je stariji Ocokoljić. On je nedavno izjavio da se raduje što opet pišem za novine, jer će ljudi ponovo moći da sačuvaju neki moj tekst o njima ili njima dragim osobama, uz komentar: „Ne možeš portal da držiš u novčaniku“.

„Evo ja bih isekao i čuvao da je Mrđen turio u kolumnu da sam ovih dana kupio automobil“, primetio je naš zajednički prijatelj glumac Milan Milosavljević, na šta je legendarni „Cokan“ smogao snage i da se našali: „Ne može, jer on sad piše za novine ’Nova’. Ti si kupio polovna kola, a vest za njega biće kad kupiš nova!“