Već godinama ne gledam dnevnike i ostale „političke“ emisije na televiziji, ali verujem u objavu kolege Veljka Pajovića da je pre neko veče informacija o odnosu potrošačke korpe i prosečne plate iz 2010. naspram odnosa iz ove godine potresla državni vrh, pa je „Ana Brnabić brže-bolje dotrčala u Nacionalni dnevnik“, a i predsednik svega ovoga je, „vidno uzrujan, govorio na Pinku, direktno sa Bleda“.

Prosečna potrošačka korpa (PPK) u Srbiji se od januara 2011. obračunava po metodologiji Evropske unije, na osnovu mesečnih anketa o potrošnji u 4.400 domaćinstava. Tad je utvrđeno da prosečna porodica u Srbiji ima tri člana (zvanično 3,1), što već godinama izaziva nezadovoljstvo višečlanih porodica, koje za istu lepezu proizvoda i usluga plaćaju mnogo više.

Nije na odmet ponoviti da u PPK ulaze mesečni troškovi za hranu i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, odeću i obuću, stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva, nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje, zdravstvo, transport, komunikacije, rekreaciju i kulturu, obrazovanje, restorane i hotele, kao i “ostala dobra i usluge”.

U avgustu 2011. je za PPK trebalo 55.548,62 dinara, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 38.389, što znači da je za sve pobrojano trebalo 1,45 mesečnih zarada. Poslednji podaci za ovu godinu zvanično su saopšteni u maju, kad je PPK iznosila 76.184,63, a prosečna zarada bez poreza i doprinosa 65.025 dinara, što izgleda kao vidno poboljšanje, jer je za famoznu korpu potrebno samo 1,17 prosečnih plata.

Problem je, međutim, što u oba ova zvanična podatka malo ko veruje, jer svaka porodica može i sama da se uveri da im treba sve više para za pokriće elementarnih stavki za život. Od kojih neke godinama “preskaču”, od odeće i obuće do rekreacije i kulture… Pri tome je zvanična “prosečna plata” za mnoge misaona imenica.

Što bi rek’o Radivoje Bojičić: “Cene na televiziji su stabilne. A ti, ako si lud, veruj samousluzi!”