Piše Ivan Mrđen: Kad folklor utihne

Ne bih da vas dalje zamaram aoristom, ali nekako mi se čini da pređašnje svršeno vreme najviše odgovara svemu što se događalo od kako je ovaj KUD izbačen na ulicu iz zgrade u kojoj su njegovi članovi igrali, pevali, glumili i družili se više od tri četvrtine veka.Ovih dana navršilo se tri godine od kako je njihov prostor zauzelo neimenovano „obezbeđenje“, po nalogu Orbovićevog sindikata, koji nemešanje u svoj posao naplaćuje rentijerstvom nasledstva nekad moćnog (i jedinog) državnog sindikata. Prvog narednog jula održan je protestni koncert pod naslovom „Folklor(ne) ulice“, drugi je pojela korona, a sad kao da više nikog i nije briga...... Što se u sali umesto foklora uvežbava brazilska džiu džica (Jiu-Jitsu klub „Gracie Barra“), što u istoj zgradi nesmetano rade streljana, diskoteka i dva kafića, što propada izuzetno vredna kolekcija narodnih nošnji iz svih krajeva Srbije (i okruženja), što se praktično raspalo ovo društvo sa više od 400 članova svih generacija i u svim ansamblima i sekcijama, što je ulaz iz Ulice Miloša Pocerca pravo ruglo...

Juče je istekao rok od mesec dana koji su sami sebi zadali prisutni na neuspeloj Skupštini Saveza kulturno-umetničkih društava Beograda, da pripreme novi skup, izaberu Upravni odbor i zajednički počnu da rade na rešavanju mnogobrojnih problema, koje ima većina ovih amaterskih organizacija. Što je u priličnoj meri rezultat, kako je rečeno u junu, upravo neaktivnosti i nebrige pomenutog Saveza, tačnije njegovog dosadašnjeg rukovodstva i „večitog“ generalnog sekretara.„Cvetkovićevcima“ nije nikakva uteha što su i drugi KUD-ovi u sličnoj nezavidnoj situaciji, ali se bojim da u ovoj državi više nikog ne brine činjenica da kad folklor utihne ostaje samo to što sad egzistira u zgradi na uglu Sarajevske i Miloša Pocerca.