Piše Ivan Mrđen: Sa kolena na koleno…

Ne verujem da bi takvu “vest” objavile kolege iz većine dnevnih listova i sa još dvadestak copy-paste sajtova, mada posle gluposti sa satom na nekadašnjoj glavnoj železničkoj stanici – ni to nije sasvim nemoguće.Nije važno da li je to “ponovo radi sat” prvo rek’o predsednik svega ovoga pa je beogradski Iznogud potrčao da to prenese ili je ta ordinarna laž i potpuna besmislica plod njegovog razmišljanja a njegovom “šefu” se to učinilo baš zgodno, nešto poput američkih perača prozora koji ginu na svakih deset sekundi.Problem je što je to tako masovno prenošeno puna dva dana, bez ijedne izmenjene zapete, bez ijednog znaka pitanja, bez ikakve ograde tipa “za šaljivi karakter izvora ne snosimo odgovornost”… Nekad su se narodna mudrost i junačka poezija prenosili s kolena na koleno, sad se svakojake gluposti prenose sa portal na portal.Alo, bre, momci i devojke, alo, bre, urednici, gde je taj tavan na koji ste stavili ne samo mozgove već i sopstvena iskustva, sećanja, doživljaje… Nemoguće je da baš niko nije nikad žurio na autobus, nekad beše i na voz, na ispit ili na običan “sudar”, a da se nije obradovao ugledavši tačno vreme na satu ispod oznake da je beogradska glavna železnička stanica podignuta MDCCCLXXXIV godine. I da je radila sve do 9. juna 2016. godine, kad više nije bila prikladna za “uređenje Savskog trga i spomenik Stefanu Nemanji”, o čemu i da ne govorim.Većina Beograđana se samo nasmejala ovoj gluposti, neki je prokomentarisali po društvenim mrežama, ali ova i ovakve priče odavno nisu za Beograđane. Oni su dovoljno kažnjeni što imaju Iznoguda koji je vremenom postao kalif mesto kalifa, koji se opet zadovoljio otvaranjem kućica za vrapce i namirio dozvolom za kućerinu na Zlatiboru.Ovo “nikad bolje”, “nikad lepše” i “prvi put u novijoj istoriji” busanje u grudi ima za cilj blaćenje političkih protivnika, koji kad se skupe mogu da konstatuje nešto poput mojih drugara iz Vlasotinca – “al’ se razredismo”. I da, s druge strane, neko tamo u Vlasotincu, Beloj Palanci, Brusu, Osečini… pomisli da “mora da je tako, kad svi mediji isto pišu”.Svejedno je da li su pročitali u štampanim izdanjima ili na www… novosti, kurir, blic, srbijadanas, alo, informer, telegraf, nasasrbija, objektiv, in4s, nacionalist, republika, vesti, topvesti, online-news, naslovi, scradar, svetionik… Neki .rs, neki .net, neki .com, svejedno, beskrajni niz iste vesićosti… do nove gluposti.Zamolio me moj prijatelj “Lale” Bojičić da još malo izreklamiram zimski trobroj “Ježa” (ima ga kažu na kioscima firme “Moj kiosk”), a ja za tu rabotu ne vidim ništa prikladnije od nekoliko aforizama o stanju u medijima, objavljenih sa potpisom Aleksandra Čotrića:* Neke novine žive od laži. Od istine može da se strada.* Njihova uređivačka politika je manje uređivanje a više politika.* Vaše pravo je da znate sve. Naša dužnost je da ne znate ništa.* Režimski novinari izmišljaju i ono što postoji.* Oni ne kontrolišu samo medije. Konstrolišu i svakog čitaoca i gledaoca medija.* U tabloidima nema druge strane. Postoji samo naslovna strana.* Novinarstvo u tablodima je pretvoreno u kurirsku službu. Isporučuje se ono što neko naruči!