Razgovor iz lokalne kafane: „Koji paket za kablovsku i internet koristiš?“ „EON“! „Meni izgleda ukrali to E...“ „Kako, zašto?“ „Kod mene stalno ON!“

Razgovor iz ekspoziture „Telenora“ na okretnici autobusa za Grocku i okolinu: „Došla sam da raskinem ugovor sa Vašom bankom!“ „Zašto?“ „Zato!“ „Ali, imate mnogo pogodnosti…“ „Ako nastavite da me ubeđujete, raskidam i ugovor za mobilni…“ „Zašto?“ „Zato!“

Na fasadi zgrade „Telekoma“ na uglu Dubrovačke i Dunavske ulice ovih dana izlepljena obaveštenja: „PAŽNJA, PADA FASADA!“ Jedan papir tik uz grafit „N IZDAJA“ (N latinicom, ostatak, of course, ćirilicom).

Bio nam juče na kafi prijatelj koji u poslednje vreme živi na Kosmaju, pa se viđamo samo kad skokne u Beograd da podigne penziju i plati račune. Pričamo o vremenu, zdravlju, kolima, rakiji (on peče odličnu)… Ništa politika, ništa krizni štab, ništa aktuelne nevolje…

„Ono što ja gledam vi ne gledate, ono što vi vidite ja ne vidim“, tako nekako smo još na početku njegovog izbivanja sklopili pakt o nenapadanju. Pošteno, a ne kao neki koji svako malo počnu neku priču, te mi najbolji na svetu (ili makar u „regionu“), te „žuti“ sve upropastili, te gradi se Beograd… a kad im kažete da teško možete da se složite sa takvim konstatacijama sledi nešto između odgovora i opravdanja: „Ja to čuo na N1…“

Nije sporno da se sporazumom o poslovnoj saradnji gorepomenutih “Telekoma” i “Telenora” krše zakoni o zaštiti konkurencije i javnoj svojini, sve sa ciljem da na malim ekranima naših TV prijemnika ostane samo – ON.

Ono malo nezavisnih medija, na kojima se, uz iste te informacije, može čuti i poneko pitanje, uglavnom o ceni koju svi zajedno plaćamo, ne ugrožavaju ružni grafiti po zidovima ili botovske objave po društvenim mrežama. Njih treba dezavuisati, skrajnuti i ućutkati da niko ne primeti kako je u toku upravo to – pada fasada!

Gotovo svakodnevno izbije na površinu neka afera, “mangupe u našim redovima” gotovo da je nemoguće obuzdati, glupim izjavama i postupcima kompromituju se i premijerka i ministri i ministrice, jednoumni parlament se pretvorio u “pačiju školu”, dok dežurni “analitičari” i medijski “udarnici” krpe jednu na fasadi ove vlasti otpada malter na nekom drugom mestu… To više ne mogu da sakriju ni grandiozni spomenici…

„Aleksandar Vučić vlada zemljom u kojoj je uništio sve institucije, i vlada kao čovek koji se pita za sve. I vlada uz pomoć medija. U tim njegovim grupama su spin doktori i razni manipulatori, i on odlučuje o svemu. On diktira teme preko svojih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom. Sve što se događa u ovoj zemlji podređeno je onom što Aleksandar Vučić želi da mi mislimo, ili da mi znamo“, rekla je juče koleginica Tamara Spaić, što me podsetilo da je svojevremeno Marko Aurelije napisao kako “naš život pre ili kasnije poprima boju naših misli”.

Lako je lagati ljude, jer se većina i ne trudi da nešto shvati i previše je zaokupljena sobom i svojim interesima. Problemi za vladaoca nastaju kad i takvi počnu da misle, kad prestanu da lažu sami sebe da ih se ne tiče sve ono što se oko njih događa. To je siguran put u dugotrajnu nesreću.

Drugi par rukavica je pitanje da li smo već prešli veći deo tog puta ili još dugo treba da tumaramo po njemu, nesvesni da je on, u stvari, stranputica. I što oni koji se u Srbiji smatraju opozicijom neće primetiti to urušavanje fasade čak i da im komad betona padne na glavu!