Poštovana gospođice Brnabić, pristojnost mi nalaže da ovo pismo započnem ovako, mada nisam siguran koliko su na mestu prve dve reči. Iz istog razloga ne bih se bavio Vašim “bračnim statusom”, ali Vam pružam priliku da makar malo zaslužite moje poštovanje.

Nije isključeno da o tome Vi niste mnogo pitani, pa se ne bih iznenadio da ste i Vi preko društvenih mreža saznali da je Vaš “šef”, kako često nazivate predsednika svega ovoga, naprasno odlučio da “dragim penzionerima” pokloni oko 1,700.000 kesica sa “dobrim mineralima i vitaminima”.

Pošto već godinu dana, nastojeći da pojačam svoj imunitet, kupujem tablete cinka i vitamina C i D, moram da priznam da je “dobra cena”, ako će čitav kontigent koštati samo 9,4 miliona evra ili 5,52 evra po kesici, što se sa dostavom može zaokružiti na šest evra po sedoj glavi. Poređenja radi, u apoteci “Baofarm”, poznatoj po najnižim cenama u Beogradu, za sličnu kupovinu treba izdvojiti najmanje 13 evra.

Zbog toga se neću pridružiti, kako ste Vi izjavili, “monstruoznim tvrdnjama ili insinuacijama da se neko ugrađivao u cenu vitamina”, mada nije korektno da svaku malu upitanost u ovom društvu odmah nazivate “suludom i sumanutom”. U tom smislu i dalje stoji pitanje zašto je ta nabavka odjednom toliko “hitna”, kad su više od trinaest meseci svi mediji i društvene mreže prepune tekstova, priloga i objava da se na taj način poboljšava imunitet.

Zato se neću pridružiti ni onima kojima je krajnje sumnjivo što je ta hitna nabavka “rešena” tako što je bez javnog poziva ili tendera posao dobila firma, čiji je većinski vlasnik blizak prijatelj predsednika Vučića. Moja ideja je sasvim drukčije prirode i nadam se da je nećete dočekati sa već uobičajenom arogancijom, da baš ne kažem prezirom, kako obično prolaze predlozi dobronamernih ljudi koji nisu povezani sa Vašom (odnedavno) političkom opcijom.

Imajući u vidu da se elektronska uprava jako dobro pokazala u početnim fazama masovne vakcinacije, za šta mi koji duže pratimo prilike u Srbiji, ne možemo da prećutimo Vaše zasluge, te da je baza podataka Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja jednom već korišćena u političke svrhe (predsednikovo pismo iz novembra 2018. godine), smatram da je sasvim moguće da se postavi i penzionerima ponudi opcija – NE ŽELIM DA PRIMIM POKLON.

Na ovu ideju sam došao kad sam pročitao koliko se ljudi od imena i ugleda uključilo u akciju za prikupljanje para za lečenje malog Gavrila Đurđevića, obolelog od retke neuromišićne atrofije SMA1, koju vodi fondacija “Budi human”. Posebno me je ganuo gest trenera Crvene zvezde, fudbalske legende Dejana Stankovića, koji je na aukciju stavio potpisani reprezentativni dres sa brojem 10… Ako ja kao “partizanovac” (u duši) to mogu da izjavim, što bi Vama bilo teško da razmislite o predlogu nekoga ko ima drukčije političke poglede i stavove.

Gavrilovim roditeljima zaista nije važno ni ko je vlast ni ko je opozicija, oni samo znaju da je za uspešno lečenje njihovog deteta potrebno 2,5 miliona evra. A toliku sumu bismo, ma kako pojedinačno izgledalo malo tih šest evra po kesici, sakupili ako bi se svaki četvrti penzioner odrekao ovog ničim izazvanog državnog paketića.

Siguran sam da su mnogi moji ispisnici tužni zbog činjenice da se u 21. veku sredstva za lečenje dece prikupljaju aukcijama i SMS-ovima (za Gavrila upisati 973 i poslati na 3030). Većina nas bi se, kad bi postojala predložena opcija, složili da i majskih 30 evra bude prebačeno na račune humanitarnih organizacija.

A to bi, priznajte, bila mnogo značajnija suma, uz pomoć koje bi neka deca dobila priliku da uopšte žive! Na njihovu budućnost niste dobili tapiju lažnim izborima iz juna prošle godine!

Korisnik PIO fonda, broj 2965224.