Pet najvećih trovača vazduha u Beogradu

Spalionica u Vinči 

Na samo 14 kilometara od centra glavnog grada Srbije nalazi se "Vinča”, najveća "planina smeća" u Evropi, koja se prostire na oko 70 hektara i na kojoj se dnevno odlaže i po 1.500 tona smeća.Kada se u Vinči spaljuje otpad, to oseti skoro čitav grad. Osim što, zbog čestih požara već decenijama doprinosi zagađenju vazduha, postoji i opasnost od kontaminacije samog tla, gde se podzemne vode zagađuju i samim tim dolaze u kontakt putem pijaće vode do građana.Grad je odlučio da problem sa deponijom otpada reši tako što je u septembru 2019. Godine sklopio ugovor sa Suezom, francuski gigantom u oblasti upravljanja otpadom i vodom, za izgradnju spalionice. Plan za ovu deponiju uvršten je u Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom.Međutim, Inicijativa Ne davimo Beograd više puta je upozoravala da ugovor sa Suezom krije činjenicu da je zapravo dogovorena privatizacija deponije u Vinči i izgradnja spalionice koja će doneti ogromne finansijske obaveze sa katastrofalnim posledicama na budžet grada, komunalne troškove građana i značajno povećati zagađenje vazduha.Pored svoje katastrofalne štetnosti po gradski i budžete građana, objasnili su i da sa sobom nosi ogromne rizike po zdravlje velikog broja ljudi."Posledica spaljivanja otpada nastaje ogromna količina pepela koji se širi u vazduhu. Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5, dovoljno su male da udisanjem mogu da se prenesu do pluća i kao takve veoma su opasne po zdravlje ljudi. Dodatno, spalionica će u vazduh oslobađati kancerogene supstance za koje u Srbiji ne postoji laboratorija koja može da izmeri njihovo prisustvo", upozorili su.

Termoelektrane Nikola Tesla

Na oko 30 kilometara od užeg gradskog jezgra, u prigradskoj opštini Obrenovac smeštene su Termoelektrane "Nikola Tesla" - svetski poznat i priznat zagađivač vazduha. Ova postrojenja našla su se na devetom mestu na listi najvećih zagađivača sumpor-dioksidom na svetu, dok se Srbija sveukupno našla na 18. mestu, pokazuje poslednji izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i organizacije "Grinpis".U izveštaju koji su objavili CREA i "Grinpis" navedeno je da su elektrane na ugalj primarni izvor emisije sumpor-dioksida u Indiji, Kini, Južnoj Africi, Truskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Kazakstanum, Ukrajini, Australiji, Rusiji, Srbiji i Bugarskoj. Što se tiče samih termoelenergetskih postrojenja, TE “Nikola Tesla” je na listi od njih 50 zauzela visoko 9. mesto. Veći zagađivači nalaze se jedino u Južnoj Africi, Indiji i Turskoj.Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kaže da ovakvi rezultati nisu iznenađujući."'Nikola Tesla’ emituje nekoliko puta više sumpor-dioksida nego što mu je dozvoljeno. To je staro postrojenje koje nema uređaje za odsumporavanje dimnih gasova koji su u EU obavezni i naravno da jeste jedan od najvećih zagađivača”, rekao je Popović za Nova.rs.Podseća da EU od 2001. godine ima Direktivu o velikim ložištima sa kojom je uvela obavezu smanjenja sumpor-dioksida, azotinih oksida i praškastih materija, da bi 2010. usvojila Direktivu o industrijskim emisijama kojom je uvela još striktnija pravila za ove emisje."Dakle, EU je zakonskom direktivom uspela da smanji emisije, pre svega iz termoelektrana. Među zemljama koje lošije stoje od Srbije, nema ni jedne na koju se odnosi Direktiva EU", kaže direktor RERI.Ponavlja da se Srbija obavezala da poštuje pomenute propise EU, ali da kod nas "ne postoji vladavina prava i da EPS ne poštuje zakone".

Toplane

Vazduh se zagađuje i sagorevanjem fosilnih i drugih goriva za grejanje. U ovu grupu izvora zagađivača spadaju toplane, koje su ili deo daljinskih sistema grejanja u gradovima ili služe za grejanje javnih ustanova – bolnica, škola... Toplane koje su deo daljinskih sistema koriste gas, a one ostale ugalj i mazut. U Beogradu ima 10 toplana koje funcionišu u okviru sistema daljinskog grejanja - Novi Beograd, Konjarnik, Dunav, Medaković, Voždovac, Banovo Brdo, Cerak. Miljakovac, Višnjička Banja i Mirijevo. Tu se spisak potencijalnih zagađivača ove vrste ne završava.Sudeći po onome što možemo pročitati na zvaničnoj prezentaciji Beogradske toplane su svesne važnosti i uticaja koji imaju na životnu sredinu."Zaštita životne sredine je jedan od prioriteta naše poslovne politike. Konstantnim sprovođenjem Programa gašenja kotlarnica i priključenja objekata na sistem daljinskog grejanja eliminišemo sve aspekte zagađenja koje, prirodno, generišu toplotni izvori: emisije u vazduh, vodu, zagađenje zemljišta i stvaranje otpada. Do 2020. godine ugasili smo više od 1.200 kotlarnica, koje su kao energent koristile mazut (teški derivat nafte) i ugalj. Smanjenjem emisija i imisije  produkata sagorevanja pre svega zagađujućih materija (sumpor-dioksida, azotnih oksida, praškastih materija, čađi, i taložnih materija) poboljšavamo kvalitet vazduha ne samo u okolini naših toplotnih izvora (toplana), već i u gradu Beogradu i šire. Praćenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, pre svega ugljen dioksida, je dugo jedan od parametara uspešnosti rada naših energetskih postrojenja", stoji na internet prezentaciji. Da li je sve to samo deklarativno ili se sprovodi i u praksi procenite sami.

Saobraćaj

I u pojedinim prezentacijama i dokumentima navodi se da se udeo zagađenja vazduha iz saobraćaja kreće od 13 odsto u Zemunu, do 40 odsto kod Vetrinarskog fakulteta. Kao jedna od najzagađenijih ulica u Beogradu često se pominje Bulevar despota Stefana, koja je poznata i po veoma gustom i dinamičnom saobraćaju.Stručnjaci iz oblasti ekologije kao "najzaslužnije" za zagađenje koje potiče iz saobraćaja imenuju  zastarela vozila. Na beogradskim ulicama je dosta automobila starijih od 14 godina, a ima i dosta vozila sa dizel motorima.Neki bi rekli da je reč o siromaštvu, ali još se pamti izjava predsednika Srbije u kojoj je početkom prošle godine objasnio da je, zapravo, reč o rastu standarda."Oko 20 odsto ukupnog zagađenja dolazi od drumskog saobraćaja. Dakle porast standarda, povećanje standarda. Danas u Beogradu imate 650.000 automobila. To vam je za gotovo dvostruko više nego pre 10 godina. Toliko smo, posebno u poslednjih četiri-pet godina, uvećali standard stanovništva", poručio je Vučić.

Individualna ložišta

Milion domaćinstava u Srbiji koristi drva, dosta koristi i ugalj, uglavnom je reč o nažalost neefikasnim šporetima koji ne sagorevaju drvo do kraja i ne akumuliraju toplotu dovoljno. Tako da ono što jeste izlaz iz situacije dugoročno, jeste pomoć građanima da prevaziđu tu situaciju u kojoj se nalaze, ili kroz širenje mreže sistema daljinskog grejanja, koje se bazira na gasu", kaže Ognjan Pantić iz organizacije civilnog društva „Koalicija 27“ koja se bavi zaštitom životne sredine.Kvalitet vazduha u domaćinstvima koja spaljuju čvrsta goriva za kuvanje ili ogrev često i do 100 puta premašuje bezbednosne granice ostavljajući trajne posledice na zdravlje članova porodice. Izloženost visokim koncentracijama štetnih materija u vazduhu je posebno izražena među populacijama žena i dece koji provode najviše vremena u zatvorenom prostoru.****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram