Pet najvećih problema pacijenata u Srbiji

"Srpsko zdravstvo je i pre pandemije bilo u velikim problemima, a korona ih je samo učinila transparentnijim. Moram da naglasim da smo mi siromašno društvo i da našezdravstvo ne može da funkcioniše sjajno, ali problem je što svi stručnjaci sa kojima smo razgovarali tvrde da bi u drugačije organizovanom sistemu zdravstvene zaštite, biloviše novca za rešavanje velikog broja problema, među kojima su najveći: nedostatak lekara i medicinskih radnika, završetak Kliničkog centra Srbije, ulaganje u aparate koji su dotrajali, nabavka inovativnih terapija, smanjenje liste čekanja, drugačija uloga lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti” kaže Pilipović, i navodi pet glavnih problema sa kojima se susreću pacijenti u našoj zemlji:

VMA – ni na nebu ni na zemljiProblem o kojem se ne govori često, je što je zdravstvena ustanova - Vojnomedicinska akademija (VMA) već godinama “ni na nebu ni na zemlji”. Ova ustanova na neki način prati sudbinu vojske koja se transformiše, ali očigledno da tu postoji mnogo nerešenih pitanja. Najveći problem koji pacijenti osećaju, je što VMA ne daje inovativne terapije. Godinama pokušavamo da utvrdimo koji je razlog u pitanju, ali uprkos svim našim naporima i razgovorima kako u RFZO-u, tako i u Ministarstvu odbrane, nismo uspeli da otkrijemo u čemu je tačno problem, to jest ko koči da se tako nešto desi. Svi nam ukazuju na to što VMA nema svoj račun nego je deo Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane, ali šteta za pacijente je ogromna. Takođe, VMA bi, i inače, a naročtio u uslovima pandemije, trebalo da daje inovativne terapije pacijentima. U toj bolnici su naši vrhunski lekari koji iz birokratskih razloga ne učestvuju u ovoj vrste lečenja i onda imamo situaciju da u drugim ustanovama imamo zakrčenje, ogromne redove i veliki napor lekara da pomognu svim pacijentima, a da uopšte ne koristimo kapacitete VMA, što je suludo.Inovativni lekoviBilo bi dobro da postoji nezavisni fond za nabavku inovativnih terapija, kao što je slučaj sa lekovima za retke bolesti, i da postoji jedan organ koji odlučuje o tome koji će inovativni lekovi biti nabavljani. U ovom trenutku, nažalost, ne postoji volja da se to uredi na taj način i onda imamo čitavu šumu komisija i podkomisija, koje su neusklađene. Postoji komunikacija između pacijenata i Fonda i to je dobro, ali moram da naglasim da je naša želja da ta komunikacija u narednom periodu bude još intenzivnija i da pruži bolje rezultate. Pitao bih ministra zdravlja, da mogu, kada će biti donet Zakon o lekovima, koji čekamo već godinama, a direktorku RFZO-a, kada će predstavnik pacijenata biti član upravnog odbora Fonda, kako bismo brže i lakše iznosili naše probleme, ali i rešavali ih zajedničkim snagama.Privatno zdravstvoU Srbiji su privatne zdravstvene ustanove, u uslovima pandemije, obavile važan posao zaveliki broj pacijenata, i možemo da budemo veoma srećni što smo imali takvu alternativu. Ne plašim se privatnog zdravstva, ono treba da postoji i to se najbolje pokazalo u prethodne dve godine. Međutim, moramo da razgovaramo o tome kakav će biti status privatnog zdravstva i koliko će takvo lečenje ljude da košta. Neophodno je da smanjimo korupciju u društvu, a posebno u zdravstvu, da bismo se uspešno lečili. Korona je donela promenu utoliko što pacijenti sve češće traže pomoć u privatnim klinikama i to samo po sebi nije ništa loše. Ipak, moramo da shvatimo, da ne mogu svi pacijenti to sebi da priušte.Liste čekanjaU ovom zdravstvenom sistemu neće biti rešenja lista čekanja - nikada. Jurimo svoj rep i mnogo toga radimo kako ne treba, sistemski, a posledica toga su naizgled nerešivi problemi. Osnovni problem našeg zdravstva je nedostatak prevencije, ali i način na koji živimo. Mnogo pušimo i pijemo, ali i konzumiramo narkotike i tablete za sve i svašta, loše jedemo, malo se bavimo rekreacijom, slabo idemo u crkvu, premalo volimo i praštamo. Takvo društvo ne može da bude zdravo. Dok god budemo stimulisali nezdrave oblike života, bićemo bolesno društvo. Bez rada na zdravijem načinu života i prevenciji, imaćemo sve veći broj pacijenata na listama čekanja, kojima se već kraj ne vidi.Odlasci zdravstvenih radnikaVerovatno je najveći problem našeg zdravstva odlazak medicinskih radnika iz zemlje. Opet se vraćamo na to da nam je potreban drugačiji sistem zdravstvene zaštite i manjepolitike u zdravstvu, bolja selekcija, poštovanje onih koji rade na sebi i usavršavaju se, jednom rečju, zdravstveni sistem koji će biti postavljen na noge, a ne na glavu, sistem u kome će zaposleni moći normalno da rade svoj posao i leče pacijente bez straha od šefa i/ili vlasti. Nažalost, ne vidim da se dovoljno radi na izgradnji jednog takvog sistema.