1
Mnogi ljudi ne slušaju celovitu reč Hristovu, reč Jevanđelja i ponekad bi hteli da crkvu upotrebe u kontekstu svojih pojedinačnih ciljeva, makar oni bili i legitimni, a crkvu niko ne može da drži u džepu i koristi je kao džokera kad mu je potrebna, ističe u intervjuu za RTS patrijarh srpski Porfirije.
Patrijarh srpski je, u intervjuu za RTS, rekao da je bio tužan one večeri kad su na ulicama Srbije izbile blokade i kada je došlo do incidenata i nasilja.
„Nisam bio ni povređen niti ljut reakcijom, ali moram da kažem da je ista vrsta reakcije došla i sa leve i sa desne strane, i iz onih krugova koji sebe smatraju da su opozicija ali i iz nekih krajnjih, isključivih krugova koji smatraju da podržavaju vlast, ali to je ipak jedan manji krug ljudi jer sam iste večeri dobio mnogo više poruka podrške i zahvalnosti“, naglasio je patrijarh srpski Porfirije.
Tu postoji, napomenuo je, i jedan principijalni problem – što mnogi ljudi ne razumeju da crkva pokriva celinu, obraća se celini svoga naroda, čak ne ni samo celini svoga naroda nego svim ljudima uopšte.
„Obuhvata i prirodu i čitavu tvorevinu i da je najobziljnija izdaja duha crkve upoređivanje sa bilo kojom stranom i strankom. Reč crkva znači sabor, koja obuhvata sve, a pars, partija je deo. Problem je u tome što mnogi ljudi ne slušaju celovitu reč Hristovu, reč Jevanđela i ponekad bi htelai da crkvu upotrebe u kontekst svojih pojedinačnih ciljeva, makar oni bili i legitimni“, istakao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Crkvu, ističe, niko ne može da drži u džepu, kao ni Boga, i da je izvlači iz džepa kao džokera kad mu je potrebna.
„Dakle, ja znam mnogo o ljudi na raznim stranama i onaj koji nije uspeo da čuje reč mira, koji ne razume da smo jedni drugima potrebni, koji traga za tačkom ko je kriv, taj će zauvek ostati bez poruke Jevanđelja koja je tu da ga oslobodi, koja je tu da da radost. Od tog puta ne možemo odustati, bez obzira ko kako sagledava crkvu“, naglasio je patrijarh.
Sve zavisi, prema njegovim rečima, šta nam je prioritet.
„Momčilo Nastasijević kad govori o identitetu srpskog naroda, govori da je pravoslavni i kaže da najlepši cvetovi srpske kulture su univerzalni, ali su duboko ukorenjeni u lokalnom i narodnom a to jeste pravoslavno. Prioritet za pravoslavnu kulturu i Jevanđelje i uvek smisao postojanja je civilizacija ljubavi, a ne civilizacija uspeha, jeste čovek a ne profit kako bi rekao Čomski. Crkva nudi smisao, smisao postojanja i u istoriji i u večnosti, a u istoriji, u svim okolnostima, daje kompas kako hodati kroz scile i haribde, a sačuvati drugoga od sebe“, ističe poglavar SPC.
Na pitanje zbog čega smo postali ljutito i besno društvo koje ima režući oblik komunikacije, patrijarh Porfirije je naveo da se, na osnovu svog iskustva, delimično slaže sa tom konstatacijom.
„Zato što u svakom društvu postoji medijska javnost i postoji društvo, postoje ljudi, postoji opšta javnost. Suviše je složeno ljudsko biće da bi se moglo svesti na onu rečenicu ‘čovek je čoveku vuk’. Upravo suprotno, čovek ima potrebu za čovekom i u medijskoj javnosti, koja, nažalost, ne bih mogao uvek da objasnim zašto je to tako, ima potrebu da pošto poto stvara polarizacije. Čim postoje polarizacije, to mi liči da neko iza medija ima svoj interes, a najlakše ga je ostvariti kada postoje blokovi, kada postoje nesporazumi. Zavadi pa vladaj, ili zavadi, pa ostvari svoj interes. Ta medijska javnost jeste podeljena i ona liči na oružje koje je spremno da izvrši egzekuciju nad onim ko je sa suprotne strane“, naveo je patrijarh.
Dodao je da, istovremeno, „zna da obični ljudi, bez obzira na različite poglede na političko uređenje, na različite poglede na razna druga pitanja i teme koje se tiču konkretnog života, ipak komuniciraju, ipak opšte“.
„Znam mnoge koji pripadaju različitim političkim opcijama, a i te kako se međusobno druže, jesu prijatelji, pa čak i među onima koji zauzimaju vodeće i važne pozicije u određenim partijama“, naglasio je patrijarh Porfirije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je istakao da na medijskom planu u Hrvatskoj „naprosto ne postoji ta vrsta polarizacije i sukoba i oštrih reči kao što je to slučaj ovde kod nas, unutar njihovih naroda i njihovog društva“.
„Oni, kada su mediji u pitanju i kada je u pitanju ta scena, spremniji su da čuju jedni druge, spremniji su da razgovaraju jedni sa drugima. Spremniji su da lakše vode dijalog“, kazao je patrijarh.
Patrijarh Porfirije je, upitan da li se sve vladike slažu sa njegovom rečenicom da je referendum za Kosovo i Metohiju održan 1389. godine, istakao da se stav crkve o tom pitanju nije menjao i da je svima dobro poznat.
„Najbolje je Vasko Popa rekao, ‘polje kakvog nema, nebo iznad zemlje i nebo ispod zemlje’. Dakle, Kosovo je za nas okovano nebom i u tom smislu, ne može biti predmet pragmatičnosti, predmet racionalnog i logičnog. Šta je to efemerna dobit, šta je to praktično korisno, jer onog trenutka kad mi ugasimo Kosovo u sebi, mi naprosto postajemo identitetski nešto sasvim drugo u odnosu na čitavu našu istoriju i predistoriju, u odnosu na svoje oce, praoce i svega ostalog“, poručio je patrijarh srpski Porfirije.
Dodao je da je kontinuitet i pogled i hod u budućnost jednog naroda nemoguć bez dubokog korena i da je za nas Kosovo najdublji koren.
Patrijarh srpski navodi da je položaj Srba u Hrvatskoj široka, slojevita tema, naglašavajući da je njegov duboki utisak da strah kod mnogih Srba u Hrvatskoj postoji.
„On nije od juče i ne može se jednostavno jednim potezom ruke i operacijom i prevazići, a strah je najveći mogući čovekov neprijatelj, kad ste u strahu, ne treba vam drugo robovanje, bez mogućnosti ste da afirmišete svoj potencijal. On postoji i sputava otvoreno, spontano, autentično funkcionisanje mnogih ljudi. On ima ima svoje objektivne korone, ali iz tih objektivnih se razvijaju i subjektivni koreni“, naglašava poglavar SPC.
Smatra da u Hrvatskoj postoji veoma veliki broj ljudi, Hrvata, u raznim strukturama njihovog društva, koji čine sve da otupe taj strah kod svojih sugrađana Srba i da pruže prostor da budu rame uz rame građani kao i svi drugi građani.
„Naravno postoje i takvi koji koriste brutalan jezik, koji proizvode upravo sliku koju ste vi naveli, osećanje kod mnogih Srba da su, najblaže rečeno, višak na prostorima Hrvatske. Ne samo da imam ogromnu nadu da ta grupa ekstremista neće prevagnuti, jer nije dominantna u hrvatskom društvu, već da će ove sile i snage dobrih ljudi kakvih tamo ima pre ili kasnije učiniti da okovi straha koji sputavaju i vezuju neke Srbe jednostavno sami po sebi iščeznuti“, navodi patrijarh srpski.
Govoreći o Jasenovcu i žrtvama, ističe da je Jasenovac pre svega sveto mesto, „najveće svetilište u srpskom narodu“.
„Ja sam bezbroj puta bio tamo, bio sam pre tri dana, posetio monahinje u Jasenovcu, i svaki put kad odem u Jasenovac, ja se duhovno obnovim, osnažim, osnažim se upravo na planu po svaku cenu truda i napora da propovedamo jevanđelje i da je svaki čovek ikona Božija, da je za svakog pojedinca Hristos raspet“, naglašava patrijarh.
Istovremeno, dodaje, važno je reći da za nas Jasenovac nije matematika i nisu brojke.
„Ja u Jasenovac idem da se molim bogu, tim svetim mučenicima da budu podrška i nama koji smo i danas raspeti. Otuda pokušaj da se i mi iz crkve uvučemo u raspravu o brojkama jeste pokušaj da se izmesti suština toga mesta i svog pravnog okvira je da se premesti na tablo gde se licitira o brojkama“, ističe poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Poručuje i da je protiv svake vrste revizionizma, u bilo kom smeru i pravcu.
„Pritom ostavljam uvek komfor istoričarima da na osnovu različitih parametara i dokumenata zaključuju o brojkama. Ali ne mogu da odolim ustisku i da ne kažem da je revizionizam veoma aktuelnan danas, ne samo kod nas, već globalno govoreći, rasprave o Prvom svetskom ratu donose zaljučke, a koji su revizija događaja koji su se desili. Najbolja moguća stvar u Jasenovcu je što je vladika Jovan tamo osnovao manastir i ja pozivam braću i pravoslavne Srbe da idu u Jasenovac na pokloničko putovanje, kad dođu tamo, biće im sve jasno“, naglašava patrijarh srpski.
„Jutro posle ustoličenja na Cetinju pokazalo da je sve pre toga bila jeftina politikantska priča“
Govoreći o događajima u Crnoj Gori uoči ustoličenja vladike Joanikija, patrijarh srpski je objasnio da su crkveni velikodostojnici bili raspoloženi da idu peške do Cetinja iz Nikšića.
„Da nas do jedne tačke koja je sigurna dovezu automobilima, a da onda pešice se uputimo ka Cetinju pa kad stignemo. Međutim, državni organi Crne Gore to nisu dozvolili i predložili su helikopter, nisam znao da je reč o vojnom helikopteru, niti sam znao da su tu naoružani specijalci. Kada sam pitao šta će puške, imali su obrazloženje da smo visoko štićene ličnoti i da nema drugog načina da nas puste da idemo. Tog trenutka sam pomislio šta bi Bog hteo od mene – mogao sam da ne odem i da ne bude ustoličenja, a to je jedini zadatak i to je obaveza, ustoliličenje se uvek obavlja na Cetinju“, navodi patrijarh srpski.
Ljudi su mu, kaže, veče pre lično govorili da su spremni da idu na Cetinje da se biju.
„Pokazalo se koliko je to sve bila jeftina politikantska priča. Kada smo obavili ustoličenje, prestali su nemiri na Cetinju i život je počeo da se odvija potpuno normalno“, ističe poglavar SPC.
Kada je reč o potpisivanju Temeljnog ugovora Vlade Crne Gore sa Srpskom pravoslavnom crkvom, patrijarh Porfirije je rekao da je to veoma važan dokument koji u ovom trenutku jedino SPC sa svojim eparhijama nema potpisan sa državom Crnom Gorom.
„Mislim da ćemo u najskorije vreme doći do prihvatljivog dokumenta i da ćemo potpisati ugovor pre svega na korist vernog naroda, ali istovremeno i kao jedan demokratski zadatak koji treba da ispuni država Crna Gora. Bavimo se tom temom i mislim da ćemo doći do dokumenta koji je zadovoljavajući za obe strane“, ističe poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Govoreći o poseti pape Srbiji, patrijarh srpski kaže da je to otvoreno pitanje, otvorena tema.
„Mi imamo s vremena na vreme razgovore o tome, ja sam tek došao na tron Svetoga Save, i još nisam imao priliku da se sretnem ni sa jednim pravoslavnim poglavarom, smatram logičnim da odem u posetu i da dođu poglavari drugih pomesnih pravoslavnih crkava. Mislim da bi papina poseta Srbiji bila veoma važna iz mnogo razloga ne samo u duhovnom smislu već i u geopolitičkim razmerama, to bi imalo svoj značaj“, napominje patrijarh.
Odgovarajući na pitanje da li papin put u Beograd vodi preko Jasenovca, patrijarh Porfirije kaže da je, budući da nikakve konrektne razgovore do sada nismo imali o dolasku papinom u Srbiju, ta tema onda „samo na nivou virtuelne stvarnosti“.
Kada je reč o Stepincu, patrijarh srpski navodi da zadatak komisije koja se bavila tom temom nije bio da traži nova dokumenta koja bi potvrdila njegovu svetost, sa jedne strane ili osporila sa druge, već je zadatak bilo ponovo čitanje života Stepinčevog.
„I upravo na tom planu mi smo drugačije od braće i hrvatskih kolega videli događaje i postupke Stepinca. Jedan tih je da za vreme NDH Stepinac nije iskazivao mnogo otpora u odnosu na to što je Pavelić činio u NDH, i to se pripisivalo njegovom karakteru. Međutim, za vreme Tita je pokazivao otpor, život i dinamku pa se postavlja pitanje o čemu se radi i zakljčak je da to nije deo njegovog karaktera“, napominje patrijarh Porfirije.
Navodi da je komisija rezultate svog rada predočila papi, te da je na njima u Vatikanu da dalje procenjuju šta ide pro a šta kontra Stepinca.
„Verujem da će se iz korenspondencije Stepnčeve sa papom Pijem otkriti još neka dimenzija njegove ličnosti. Ostaje u svakom slučaju pitanje otkuda to da su različiti stavovi u odnosu na dva brutalna, sa njegove tačke gledišta, režima koja seju i ostavljaju iza sebe žrtve. Mi smo uradili ono što je do nas, mislim da smo imali dovoljno jake analize, obrazloženja, argumente za stav koji je na početku rada komisije izrazio naš patrijarh šaljući pismo papi Franji“, naglašava patrijrh Porfirije.
BONUS VIDEO: Porfirije o ordenima SPC
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
