6
Već nekoliko godina pojedine beogradske srednje škole nalaze se na "tronu" po popularnosti, zbog čega ih je veoma teško upisati. Za neke od njih potrebno je i više od 95 bodova, zbog čega često dolazi do "mrtve trke" između osmaka, pa tako i oni najbolji budu na mukama oko upisa istih. Izdvajamo najpopularnije srednje škole za koje će se, sigurni smo, mali maturanti boriti danas i sutra.
Mali maturanti danas i sutra popunjavaju listu želja za upis u srednje škole. Veoma je važno da pravilno popune obrazac i navedu što više škola i obrazovnih profila jer, u suprotnom, može se desiti da ostanu neupisani.
U listu želja može se navesti najviše 20 obrazovnih profila. Iako to nije obavezno, preporuka je da se popuni svih 20 polja kako se ne bi desilo da učenik zbog loše procene ostane neupisan. Bilo je slučajeva da vukovci ostanu neraspoređeni jer su naveli samo tri-četiri škole.
A koju srednju školu će osmak upisati, zavisi od broja bodova koje ima. Naravno, odlikaši koji su dobro uradili prijemni ispit imaju veliku prednost u odnosu na one koji su grešili na testovima. Međutim, kada su u pitanju najpopularnije škole, i oni će se preznojavati jer je navala velika.
PROČITAJTE JOŠ:
6
3
62
Naime, praksa pokazuje da mali maturanti godinama pokazuju interesovanje prema istim školama, a ovo je top pet najpopularnijih.
Ako sumiramo konačne liste opredeljenja odnosno želja malih maturanata prethodnih godina, najviše njih je kao prvu želju navelo gimnaziju i to Treću beogradsku u Njegoševoj ulici.
Nju su, sudeći po minimalnom broju bodova koji je bio potreban za upis, mogli da upišu samo najjači odlikaši.
Tako je prošle godine za upis na društveno-jezički smer u ovoj gimnaziji bilo potrebno 94.66 poena, dok je je za prirodno – matematički trebalo još više – čak 97.08 bodova.
Škola takođe ima dva bilingvalna odeljenja – na francuskom jeziku i na italijanskom, a postoji i odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, pa ko šta voli i ko šta može da upiše, nek izvoli.
Nakon Treće beogradske gimnazije najveće interesovanje osmaka vlada i za Prvu beogradsku gimnaziju, posebno za prirodno-matematički smer. Tako je prošle godine bilo potrebno ostvariti 90,38 poena, dok je nešto lakše bilo upisati društveno-jezički smer – 87,38 poena.
Tu je i Četvrta beogradska gimnazija koja nudi budućim srednjoškolcima dva smera – prirodno-matematički za koji je prošle godine bilo potrebno imati 91,67 bodova, kao i društveno-jezički koji je bilo nešto lakše upisati – sa 88,04 boda.
U Devetoj gimnaziji „Mihailo Petrović Alas“, osim prirodno-matematičkog smera za koji je bilo potrebno imati 90,54 boda i društveno-jezičkog koji ste mogli da upišete sa 89,35 poena, postoje i dve opcije za posebno nadarenu decu i ova škola je prilično zanimljiva osmacima.
Postoje i neke stručne škole, konkretno profili za koje važi da pružaju izuzetno perspektivnu budućnost i zbog toga ih đaci upisuju.
Čak i da njihovi maturanti ne upišu fakultet, već sa diplomom te škole mogu brzo da se zaposle i imaju platu veću od republičkog proseka, zbog čega su, između ostalog, i postale popularne među đacima.
Takva škola je baš Vazduhoplovna akademija.
Naravno, nisu svi smerovi primamljivi đacima, ali recimo, za odeljenje tehničara vazdušnog saobraćaja prošle godine je trebalo najmanje 93,90 boda i svi upisani đaci, njih 24, imali su više od 90 poena.
Za ovaj smer važi da obezbeđuje posao odmah po završetku škole, sa izuzetno dobrim uslovima rada i platom.
Veoma popularna je i ETŠ odnosno Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ na Zvezdari.
Već nekoliko godina vlada veliko interesovanje za elektrotehničara informacionih tehnologija, za koji je prošle godine trebalo najmanje 94,32 boda.
PROČITAJTE JOŠ:
7
1
1
Za upis na drugi smer – administrator računarskih mreža bilo je potrebno nešto manje poena, konkretno 90,6, ali je svakako bilo dosta prijavljenih maturanata i onih koji su ostali ispod crte i upisali drugu želju.
Medicinske škole su, takođe, veoma primamljive budućim srednjoškolcima, što ne treba da čudi jer veliki maturanti mogu, ali i ne moraju da upišu fakultet da bi se zaposlili, posebno u inostranstvu.
Kolika je pomama za medicinskim radnicima u zemljama Evropske unije najbolje svedoči informacija o tome da medicinske sestre i medicinski tehničari najbrže pronalaze posao, ali, nažalost, ne u Srbiji.
U medicinskoj školi ranije je postojala velika navala za smer kozmetički tehničar.
Danas je interesovanje opalo zbog toga što je „na svakom ćošku“ moguće završiti kurs za manikira, ali kako se vidi po rasporedu đaka u ovoj školi, čini se da ga devojčice i dalje upisuju.
Što se tiče broja bodova, prošle godine je trebalo 90 bodova za upis medicinske škole.
Pod ekonomskom školom podrazumevaju se i pravne i ugostiteljske škole koje, s druge strane, mogu da budu potpuno odvojene i samostalne, kao što je to Ugostiteljsko-turistička škola Beograd.
U ekonomskoj školi, nesumnjivo, najtraženiji smer je poslovni administrator, koji je, u praksi, zadužen za obavljanje svih poslova u okviru firme. Odmah iz ovog smera su ekonomski i pravni tehničar.
Broj bodova koji je potreban je oko 80 bodova, ali se dešavalo da poeni variraju iz godine u godinu, tako da nismo sigurni kako će biti sada.
Što se tiče turizma i ugostiteljstva, najaktuelniji profili skoro svake godine su kuvari odnosno kulinarski tehničari. Bilo kako bilo, svi oni su podjednako traženi jer se đaci, nakon dobijene diplome, uglavnom zapošljavaju.
Zanati su nekada bili veoma popularni, danas su i jako dobro plaćeni, a retko ko od đaka dođe na ideju da upiše neku od građevinskih, mašinskih struka – bravara, zavarivača, auto-mehaničara.
Kako je odziv sve manji, imaćemo i većih problema u potrazi za majstorima, o čemu su često sugerisali stručnjaci.
Ipak, od pre dve-tri godine i među majstorima izdvajaju se najtraženiji i najpopularniji profil, a to su rukovaoci građevinskim mašinama odnosno bageristi. Za ovaj smer se prijavi duplo više zainteresovanih od broja mesta, a potrebno je najmanje 70, 75 poena.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić rekao je još pre polaganja prijemnog ispita za Nova.rs da je najisplativije završiti medicinsku školu, konkretno smerove za medicinske sestre i laborante.
Ali, veliku prednost daje i turizmu.
„U narednim godinama očekuje se otvaranje novih mesta u turizmu, pa se isplati završiti školu za turizam, smerove turistički tehničar. Kroz nekoliko godina nas očekuje i dosta novih mesta za vaspitače, pa je takođe to dobra opcija za buduće srednjoškolce, ali svakako i popularan i isplativ smer je tehničar i administrator tehnologije i mreže“, kaže Antić.
Ono što treba znati je da se kao želja ne navodi samo srednja škola, već naziv obrazovnog profila, odnosno smer gimnazije.
U praksi to znači da ako učenik, na primer, napiše društveni smer neke gimnazije, a potom napiše i prirodno-matematički smer iste te škole, računaju se kao dve želje.
Preporuka je da se kao prva želja napiše profil koji bi učenik najviše voleo da upiše, a onda se ređaju ostale imajući u skladu sa brojem poena, jer se mora voditi računa da želje budu realne.
Pri dnu liste želja trebalo bi da se nađu i oni obrazovni profili za koje je bio potreban manji broj bodova od broja poena koji učenik ima, da se ne bi desilo da ostane neraspoređen.
Lista se može popuniti elektronski preko portala Moja srednja škola ili na papirnom obrazacu koji se dobija uz konkurs, i predati u osnovnoj školi. Konačna lista opredeljenja (želja) biti objavljena 29. juna. Kalendarom upisa je predviđeno da će 2. jula biti poznat rapspored učenika po školama, odnosno gde je ko upisan.
BONUS VIDEO: Osmaci se rspuštaju, kreće upisna groznica?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare