Direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta uputio je otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstava i energetike Zorani Mihajlović u kojem ih je pozvao da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.
„Pozivam predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić i ministarku rudarstava i energetiike Zoranu Mihajlović da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji. Proizvodnja energije u nuklearnim elektranama je jeftinija i čistija u poređenju sa konvencionalnim načinima proizvodnje energije. Kod termoelektrana imamo ogromnu emisiju sumpor-dioksida i ugljen-dioksida u okolinu“, rekao je Basta i dodao:
„Tehnologije koje po najnovijim standardima moraju da se ugrade za prečišćavanje otpadnih gasova su praktično jednako skupe kao i same tehnologije za samu proizvodnju energije. Kod nuklearnih elektrana mi nemamo takve izazove. Kada se sve sabere, nuklearna proizvodnja je jeftinija, a isto je i sa eksploatacijom. Vreme povratka investicije je nešto duže, ali to ne treba da bude odlučujuće. Odlučujuća je jeftinija proizvodnja, tehnološki razvoj, energetska stabilnost i bezbednost izaštita životne sredine.“
Kao prvi razlog za nuklearnu energiju Basta je naveo deficit u energetskom bilansu, a kao drugi i „još važniji“ naveo je da ako Srbija želi da prati tehnološki razvoj i da njeni kadrovi budu u taj razvoj uključeni – onda bi bilo dobro da se uključi u neki nuklearni projekat.
Stoga je Basta pozvao Vladu Srbije da što pre ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji i uputi poziv Sjedinjenim Američkim Državama kao i Evropskoj Uniji radi otvaranja naučno-istraživačkog centra za nuklearne tehnologije u saradnji sa Institutom u Vinči koji ima „veliko iskustvo u radu sa nuklearnim tehnologijama, stručne ljude“.
„Potrebno je ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima, kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom posebno da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i otvore smerovi nuklearnog inženjeringa, prema mišljenju srpskih profesora iz oblasti nuklearne fizike. Smatram da SAD, kao vodeća vrhunska nuklearno-tehnološka sila na svetu je pravi partner koji nam može pomoći u osnivanju takvog jednog naučno-istraživačkog centra, jer su bezbedni reaktori i jeftinija proizvodnja struje glavna tema svuda u svetu, kao i da se nuklearna energija u mirnodopske svrhe najviše koristi za proizvodnju električne energije“, naveo je Basta i dodao:
„Takođe, nuklearna industrija SAD-a ima neverovatne rezultate bezbednog i pouzdanog rada. Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte. Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti, čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj.“
On navodi da ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon da bi onaj koji bi investirao ili od koga bi kupili tehnologiju obezbedio, kako tvrdi direktor „Beogradskih elektrana“ školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog „projekta od nacionalnog značaja“.
Govoreći o nuklearnoj energiji, ministarka Zorana Mihajlović juče je istakla da nijedan energetski izvor nije idealan, ali da bi Srbija trebalo da razmišlja o nuklearnoj energiji s obzirom na to da do 2050. godine mora da izlazi iz energije koja se zasniva na uglju.
Ranije je i naučni savetnik Instituta „Vinča“ Ilija Plećaš naveo da bi Srbija što pre trebalo da ukine Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, koji je donet 1989. godine, jer je zbog njega već skoro tri decenije bez stručnjaka u toj oblasti. On je tom prilikom rekao da je Srbiji potrebno ono što sigurno donosi električnu energiju i pod različitim meteorološkim uslovima.
Prema njegovom uverenju, učešće Srbije u izgradnji nukleranih elektrana u okruženju bila bi pametna investicija i dobro rešenje, na račun kojeg bismo obezbedili određeni procenat struje.
Bonus video – Sa uglja na nuklearnu energiju Šta je bezbednije, a šta se Srbiji više isplati
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare