Otac radnika stradalog u Lučanima: Snaga moja je u grobu, odatle crpim snagu

Kako je rekao, u toj fabrici je njegov otac dočekao penziju, on radi 35 godina, a njegov sin je iz te fabrike otišao u grob.„Iza svega ovoga, nažalost, stoji država. Iza direktora stoji država, da ne stoji, zar bi bio preko 40 godina direktor, to je direktor iz Titovog vremena, promenilo se toliko predsednika i premijera, a on je tu. On se javno time hvali“, kaže Milivojević.Podsetimo, nekoliko stotina radnika preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana, okupilo se ispred i u blizini Osnovnog suda u Ivanjici, kako bi izrazili podršku Radošu Milovanoviću, generalnom direktoru tog preduzeća. Milivojević kaže – mislio sam da su mi to prijatelji.„To su ljudi koji su porasli sa mnom, sa mnom igrali klikere, koji su došli da podrže direktora, da meni psuju majku, da kažu kako želim da zatvorim fabriku. Toliko sam uvreda preživeo toga dana, žena je imala predinfarktno stanje, umro bih ne bih znao da su mi to neprijatelji, a ne prijatelji, koji su kod mene sedeli na slavi, dolazili porodično. Niko nije došao posle toga, pojedini kad me vide ili mi se jave, pretpostavljam da ih je stid, možda osećaju grižu savesti. Nažalost, jesam persona non grata u Lučanima, nisam bio dok nisam izgubio sina. Vaspitavao sam decu da rade časno i pošteno i žive normalan život, desilo se šta se desilo i ja sam postao neprijatelj varošice, fabrike, ljudi, dojučerašnjih prijatelja. Kad sam svoje dete sahranio, ne pada mi napamet da nečije ostavim bez hleba“, poručuje Milovanović.Kako kaže, osim par medija, u državi nema podršku.„Taj isti direktor je lokalni šerif našeg mesta, sve je u njegovim rukama i njegovog sina, njegov sin je na stadionu, on je njemu obezbedio čitav sportski centar, fudbalsko carstvo, a mom sinu su obezbedili grobnicu. Taj isti direktor je strah i trepet tamo, on zapošljava i otpušta, konkursa nema, prima koga hoće, ko je podoban, poslušan. Otpustio je 4-5 mojih svedoka. Ljudi ako moraju jave mi se, ne smeju da sednu sa mnom, ako bi seli to bi bilo javljeno direktoru i biće proglašeni njegovim neprijateljima“, priča Milivojević.„Oni što prate tabloide pišu sve i svašta – kako smo strani plaćenici, Đilasovci, kako radimo za strane agenture“, dodaje.Na pitanje šta je sa porodicom drugog stradalog radnika, Milivojević kaže da su oni bili na razgovoru kod direktora i da su se dogovorili.„Potpisali su vansudsko poravnanje, šta su dobili, za novčanu nadoknadu znam dobro, asfalitrali su im put do kuće, koliko su para dobili ne znam, odustali su od gonjenja, uradili su što i svi ostali. Ja nisam mogao, dok sam živ neću svoje dete prodati“, poručuje.Opisao je i kako je došlo do susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.„Ja i moja porodica smo pre toga obišli sve pragove države, institucije, pet puta smo bili u Ministarstvu odbrane, pet puta u Predsedništvu, podnosili zahteve, sve dokaze što smo imali, to smo nosil u Predsedništvo i pisali molbu. Mi smo bukvalno iz malina seli u auto i to na insistiranje supruge i ćerke, to je bilo 2018, kad su bile poplave kod nas. Nisam bio za to, uspeo sam da prođem dve blokade. Nisam bio svestan da mi je Vučić rekao da moj sin ne radi na manekenskoj pisti, želeo sam da dođem do njega, ne tražim ništa samo sudski postupak. To su bili trenuci kad sam bio van sebe, da sam tog momenta shvatio te reči, normalna stvar da bih mu odgovorio, pitao bih ga zar se na manekenskoj pisti gori, jel neko stradao na pisti? Nisam bio svestan, tek posle kad sam čuo… Izgovorio je nešto gde je potcenio mene i mog sina“, priča on.Nakon tog susreta u Lučanima, predsednik ih prima na razgovor. Milivojević kaže da su mu odneli sve dokaze koje su prikupili.„Sve od papira, počev od Ministarstva odbrane, Ministarstva rada, inspektora rada, od veštačenja lažnih. Ja sam mu rekao obratiću vam se kao roditelj roditelju. Izneo sam mu sve što sam imao, ostavio dokumentaciju, izjavu osam svedoka overenu kod notara, obećao nam je pomoć. I malo posle susreta je pokrenut postupak. Nikad ne bi bio pokrenut postupak protiv tog direktora, isti taj predsednik je uticao da se pokrene postupak, ja ne bih nikad uspeo. A nema gde nismo bili“, navodi.Borović: Na osnovu dokaza koje sam video, mora da bude osuđenAdvokat koji zastupa porodicu Milivojević, Borivoje Borović, kaže da je u postupak ušao s „čistom emocijom“.„Ja sam video ponašanje predsednika, radnike koji su aplaudriali direktoru, kao neka horda koju je naručio, doneo sam odluku da moram da se suprotstavim sudu i tužilaštvu, koje je formalno podneo optužni akt, sa idejom da razvlače. Otkad sam ja nastupio bio je jedan svedok, sve vreme ispituju oštećenog, to vodi u ćorsokak, ja znam njihovu ideju“, kaže Borović.

Milivojević je dodao da je postupak za smrt njegovog sina poveren čoveku koji ga je već osudio. Pored toga, kako dodaje, sud u Ivanjici nema uslove.„Nema adekvatnu sudnicu da bi mogli da prime sredstva javnog informisanja, ograničeni su, to je lokalni sud, namerno je gore dato da se sudi, da to ide u nedogled. Prošle godine imali smo samo dva ročišta. Promenilo se, više u sudu glavnu reč ne vodi Palibrk, koji je branilac prvooptuženog, to je lični advokat Vučića. Ja mislim da je Vučić morao da pusti da počne sudski postupak, ali verovatno da mu je rekao naći ću ti dobrog advokata i nećeš biti osuđen“, kaže Milivojević.„Ja uvažavam kolegu Palibrka, ali on kao mlad advokat ne može da podnese nepravdu koja se nanosi mom klijentu. To je mali lokalni sud, ali oni su svi isti. To je isto bilo u Brusu, izmešten je, napraviću pritisak da se izmesti suđenje iz Ivanjice. A razlog za izuzeće postupajećeg sudije je očigledan. Ovde smo svedoci da se razvlači, da je veštačenje naručeno, imamo izveštaj Ministarstva odbrane iz koga se vidi da je još 2017. inspektorat odbrane našao da je direktor povredio sve zakonske odredbe. Tužilac ga nije predložio kao dokaz, to je odmah politika“, objašnjava Borović.Milivojević je ispričao da mu ne dozvoljavaju da u sudnicu unese odelo u kome je njegov sin radio.„Od početka suđenja ja nosim torbu sa odelom svog sina, namerno sam uzeo odelo koje je već nosio. Bluzu, pantalone i mjaicu ne dozvoljavaju mi da unesem u sud, da vide u čemu je radio, da li to štiti, otkud lastiš, plastika i guma na odelu, otkud metalni dugmići kad ne bi smelo da bude ništa sem pamuka“, kaže.Borović je dodao da je to odelo moralo da bude veštačeno.„To je jedan od velikih propusta, moralo je da se veštači. Sve je rađeno da se on šepuri u sudu da bi bio oslobođen Neće biti oslobođen, na osnovu dokaza koje sam video, mora da bude osuđen“, rekao je Borović.BONUS VIDEO:  Suđenje zbog pogibije radnika u Namenskoj industriji Milan Blagojević 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ivanjicasudjenjegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2565975"]