Nova.rs na Adi: "Ne možemo više da mislimo o toj koroni"

Neki sede u kafićima, neki se brčkaju, neki se voze biciklama i rolerima - svima je zajedničko da ne mogu više da slušaju o koroni i da su na Adu pobegli upravo od toga. Nekima neizvesnost pandemije ne dozvoljava da prave planove za letovanje, pa će ostati na "beogradskom moru". Neki ne gube nadu, veruju da će barem u avgustu uspeti da se dokopaju Grčke."Ne možemo više da sedimo u kući po ovom paklu, to je neizvodljivo. Ipak, vodimo računa, koliko god je to moguće. Nismo ni sa kim toliko bliski, nije tolika gužva. Bojimo se, plašimo se, svesni smo svega, ali ne možemo više da razmišlajamo o toj koroni", priča nam Marija Fatić koju smo zatekli u jednom kafiću. Na Adu je došla sa dva sina i suprugom.

Zorana je na Adu stigla sa suprugom i ćerkom. Obradovala se kada smo je zaustavili na šetalištu, jedva je čekala da progovori o koroni."Hoćete za koronu da me pitate, e baš mi je drago da konačno mogu da kažem svoj stav o tome. Naravno da ima korone, ali ne možemo živeti u strahu ceo život. Za izbore nije bilo korone, a sada je odjednom opet ima - čudno. Nema zaštite na Adi, ali je nema ni u većini firmi gde je puno zaraženih. Ja na poslu vodim računa, ali ovde, šta da vodim - ko zna kako se i čaše peru. Ali šta sad, treba da živimo u nekoj kockici?", pita se Zorana koja kao da i sebi nama pokušava da razjasni apsurd u kojem živimo.Na rastanku nam poručuje: "Čuvajte se od korone i lažnih stvari koje nas okružuju".

Ljubicu Bokšan zatekli smo kako se bezbrižno brčka."Ne bojim se korone, hoću samo da uživam, tako da neću mnogo da razmišljam o koroni", opustila se naš sagovornica.Kaže da tome što nije u grču, možda, doprinosi i činjenica da je tokom vanrednog stanja bila u Nemačkoj, gde je, kako kaže, pristup koroni potpuno drugačiji.

"Ovde sam zatekla paranoju i začudila sam se što su ljudi bili zatvoreni danima", priča Ljubica i dodaje da, za razliku od nje, njena ćerka živi u strahu i "stalno nešto prska", jer u ustanovi u kojoj radi ima dosta zaraženih, ali za to, kako napominje, ne sme da se čuje.Dodaje da se pridržava svih propisanih mera, ali da ne živi u strahu."Vodim računa, održavam distancu. izbegavam prevoz, perem ruke, nosim masku. To su osnovne mere kojih se pridržavam, ali nema straha", kaže Ljubica.U kafiću na Adi sreli smo i Dušicu Đerić, ona je zdravstveni radnik u penziji, pa ima i stručni osvrt na koronu.

"Svesna sam da će ovo trajati još pet godina u mutacijama, da će da ide iz jednog oblika u drugi. Koliko kod da se štitili, od života ne možete da se zaštitite. Ada Ciganlija je jedino mesto gde ljudi iz Beograda mogu iz svojih stanova da izađu. Kažu da na otvorenom ne trebaju maske, tako se i ponašamo. Ko živi u strahu, život mu prođe u strahu. Ako se stalno plašite i plašite, vi ćete i sami navući", objašnjava nam svoju životnu filozofiju.Marku Nikoliću se čini da se oni koji su rešili da se brčnu ili prošetaju Adom pridržavaju pravila i drže propisanu distancu. Poručuje i da ne možemo robovati bolestima.

"Treba da nastavimo da živimo, ali da se pridržavamo pravila. Šta sada, da treba da bežimo, plačemo, sedimo u kućama i kukamo koliko je teško. Toliko je bolesti na svetu koje su neizlečive i smrtonoste, naučićemo da živom i sa ovom bolešću. Naučićemo da živomo. Ko zna šte će još da izmisle novo", kaže nam Marko, ali, ipak, dodaje da vodi računa, pa iz torbice vadi dezinfekcino sredstvo da nam pokaže i dokaže svoju odgovornost.

Jedini koje smo na Adi zatekli sa maskama bili su konobari u kafićima. Kažu da im teško pada da nose maske po ovoj vrućini, ali, šta će moraju. Moraju i da rade i uslužuju dok drugi provode bezbrižno nedeljno popodne u vreme korone. Pravda za konobare!****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram