Nevalidni lekarski izveštaji u Užicu za nošenje oružja, izdavale ih klinike koje za to nisu imale dozvolu

Goran Radosavljević iz Srbija centra – Srce u Užicu, kaže da tri užičke klinike ne samo da nemaju već i da najverovatnije nikada nisu ni imale Rešenje MInistarstva zdravlja da tu vrstu pregleda mogu obavljati.

“Po našoj percepciji, ovo saznanje nije bilo uzbunjujuće za odgovorne u PU Užice, iako bi ono za nadležni organ za sprovođenje zakonskih odredaba trebalo biti katastrofalno i sa nesagledivim posledicama. Svaki vlasnik registrovanog oružja u ovom trenutku ima zaključak o sopstvenoj zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja koji nije donešen u ovlašćenoj ustanovi, a pregled kojem je bio podvrgnut ne odgovara onom koji je propisan predviđenim pravilnikom. Broj Užičana koji su u poslednjih pet godina ovaj pregled obavili u nekom drugom gradu i ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi je u opsegu statističke greške”, kaže Radosavljević inače pukovnik vojske u penziji.

Zakon o oružju i municiji iz 2015. godine definisao je fizičku i psihičku zdravstvenu sposobnost podnosioca zahteva kao jedan od uslova za izdavanje dozvole za držanje i nošenje oružja. Oblikovanje ovog pregleda povereno je Ministarstvu zdravlja koje je do stupanja na snagu Zakona donelo Pravilnik o zdravstvenom pregledu za utvrđivanje sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja.

“Naše opažanje je bilo da bez obzira na jedinstveni Pravilnik, u različitim ustanovama ovaj pregled se realizuje različito po sadržaju i formatu. Inicirali smo inspekcijski nadzor koji je nadležna inspekcija izvela u dve interacije i izvestila da ni jedna od tri zdravstvene ustanove u Užicu nema neophodno Rešenje Ministarstva zdravlja da može da vrši ovu vrstu pregleda. Dakle, zaključci o zdravstvenoj sposobnosti koji su podnošeni PU Užice bili su izdati od neovlašćenih ustanova”, ističe Radosavljević.

U prvom vanrednom inspekcijskom nadzoru za dve ustanove je konstatovano da vrše ovaj pregled, ali da za isti nemaju neophodno Rešenje Ministarstva zdravlja (Dom zdravlja Vizim, ogranak u Užicu i Poliklinika Hipokrat Užice), pa je doneto Rešenje o zabrani vršenja takve vrste pregleda. Vanredni inspekcijski nadzor izvršen u Dijagnostičkom Centru Lune u Požegi koja je imala potrebno rešenje, ali ne u ogranku u Užicu gde vlasnike oružja Policijska uprava Užice, kao u prethodne dve, upućuje na pregled.

Posle naknadnog inspekcijskog nadzora, a na zahtev Srbija centra-Srce, utvrđeno je da menadžment tvrdi da se u užičkom odeljenju ne obavljaju takve vrste pregleda već samo u Požegi, što bio i zaključak inspekcijskog nadzora. Radosavljević tvrdi da to nije istina.

“U periodu od stupanja zakona na snagu, ubedljivo najveći broj ovih pregleda obavljan je u klinici Dr. Lune u Užicu a podnosioci zahteva morali su sedam dana ranije da zakazuju termin. Razlog treba tražiti u činjenici da su do početka ove godine imali najpovoljniju cenu pregleda (2.500 dinara), dok je u Poliklinici Hipokrat bila 4.000)”, pojašnjava Radosavljević.

Zabrinjavajuće je ponašanje i postupanje/nepostupanje Policjske uprave Užice. Na pitanje na osnovu kog akta policijski službenici upućuju podnosioce zahteva na pregled u tri pomenute privatne zdravstvene ustanove kao ovlašćene, Policijska uprava odgovara da takav akt ne postoji. MUP još navodi da ne raspolaže ni informacijama da li su protiv pravnih lica koja neovlašćeno vrše preglede, podneli krivične prijave kao i da ne poseduju podatke o broju izdatih dozvola za oružje po osnovu nevalidnih lekarskih zaključaka.

Efekat angažovanja po ovoj temi Radosavljević vidi u činjenici da je Ministarstvo zdravlja nakon devet godina od primene Zakona, konačno dostavilo listu ovlašćenih zdravstvenih ustanova u Srbiji Ministarstvu unutrašnjih poslova. Privatne zdravstvene ustanove u Užicu prestale su da vrše zdravstvene preglede u ovu svrhu i da krše Zakon i obesmišljavaju dobru zamisao zakonodavca.

Ostaju otvorena pitanja odgovornosti nedležnih institucija, kako sanirati posledice ovog problem ali i u čijem je interesu da se ovakvi pregledi obavljaju privazne klinike a ne ustanove zdravsvenog sistema?