0
Skoro četvrt veka Dejan Stojiljković je proveo u Vojsci Srbije (VS), a iza sebe ima i nekoliko mirovnih misija. Iako mu je želja bila da se usavršava i radi u Srbiji, bio je primoran da sa porodicom ode u Nemačku i znanje koje je sticao svih ovih godina sada tamo primenjuje. Ono što njegovu životnu priču posebno izdvaja od mnogih drugih odlazaka jeste neverovatan zaokret od 180 stepeni, Dejan je od herojskog pripadnika VS postao "nepodobni starešina" i to za samo dva meseca, što mu je ugrozilo egzistenciju.
Loša selekcija rukovodećeg kadra, devastiranje sistema, nebriga za ljude, lični interes, nemogućnost usavršavanja i napredovanja, poremećeni međuljudski odnosi, neki su od razloga zbog kojih ljudi odlaze iz Vojske Srbije sumira strukovni medicinski tehničar i bivši zastavnik Dejan Stojiljković.
Dejan je kao sanitetski podoficir proveo mnogo godina u Vojsci Srbije uz odlične ocene i preporuke, kao i bez mrlje u karijeri. Iza sebe ima i dve mirovne misije u Africi, ali i adekvatno obrazovanje, diplomirao je u Bratislavi. Međutim, ono po čemu je Dejan postao poznat široj srpskoj javnosti jeste jedan događaj iz 2018. godine.
Naime, kada je 1. septembra te godine došlo do saobraćajne nesreće u centru Novog Sada, Dejan je jednom momku, biciklisti od 17 godina, tada spasio život.
„Nakon medijskih objava bio sam pozvan odmah sutra kod tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina i bivšeg načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića, te odlikovan i nagrađen sa sedam dana porodičnog odmora na Tari, ponudili su mi i mogućnost da izaberem postdiplomske studije. Ja sam tada tražio da još jednom odem u Afriku da bih mogao da radim te postdiplomske studije jer sam upravo rad o malariji, koji sam odbranio 2018. godine, napisao u Centralnoafričkoj Republici gde je epicentar malarije“, priseća se Dejan.
Tako je narednih dva meseca Dejan bio herojski pripadnik Vojske Srbije, sam vojni vrh se hvalio i ponosno isticao kako u vojsci postoje sposobni ljudi, međutim pred treći polazak za Afriku Dejan je postao nepodoban starešina.
„Dobio sam neku bezbednosnu zabranu za koju niko nije mogao da mi objasni o čemu se radi i zbog čega sam je dobio“, navodi Dejan u razgovoru za Nova.rs, a ova zabrana ispostaviće se i kao glavni uzrok njegovog odlaska iz službe.
On se zbog ove zabrane obraćao svim starešinama, zatim načelniku Vojnobezbednosne agencije (VBA), te Inspektoratu Ministarstva odbrane i na kraju samom ministru Aleksandru Vulinu, kojem je poslao pismo koje možete pročitati ispod.
„Iako sam položio sve što treba, ja sam jednostavno za dva meseca od heroja postao nepodoban starešina“, i dalje sa nevericom nam objašnjava Dejan i dodaje:
„Nagrada (sedmodnevni odmor na Tari za celu porodicu) koju sam tada dobio je posebna priča. Morao sam da se ‘dopisujem’ godinu dana jer nisu uključili moju porodicu. Posle pisma ministru Vulinu je poslata nova naredba i to su posle ispunili.“
Dakle, ova zabrana bila je upravo ta glavna kap koja prelila čašu i što će kod Dejana prelomiti da napusti Vojsku Srbije posle svih tih godina. Naime, pre polaska u mirovnu misiju VBA daje vojniku da, kako priča bivši pripadnik VS, potpiše da ako iz nekog razloga bude odbijen da onda nema pravo da se žali. Ta nejasna zabrana je upravo ugrozila Dejanov put u Afriku.
„Jednostavno su tom zabranom ugrozili egzistenciju moje porodice. Možete misliti kako je to kada ste do pre dva meseca bili heroj, bili u svim novinama i na televiziji, a onda postanete nepodoban starešina iz razloga koji niko ne zna da mi objasni. Iako sam u obe misije dobio najbolje ocene, čak sam i od nemačkog komandanta, pošto smo bili deo nemačke vojne bolnice u Maliju, dobio izuzetne preporuke da na najbolji način predstavljam svoju zemlju i jednostavno nisam mogao da pređem preko te zabrane. Nije bilo nijednog razloga za to, već samo može biti neki lični animozitet“, ističe naš sagovornik.
Kako priča bivši pripadnik Vojske Srbije, unazad nekoliko godina mnogo ljudi odlazi iz vojske, a na šta upozorava i Vojni sindikat Srbije.
„Tamo gde sam ja radio, tamo je otišlo od 20 do 25 posto i to najsposobnijih sa visokim i srednjim obrazovanjem koji su nosili posao. Dešava se jedno devastiranje sistema, te negativna selekcija rukovodećeg kadra. Tu su nebriga za ljude i poremećeni međuljudski odnosi koji su izazvani samim tim što što postavite čoveka na neko mesto koji to nije zaslužio, zatim ne poseduje kvalitet, a samim tim ne može ni da uspostavi autoritet“, priča nam Dejan i dodaje:
„Mnogo toga je krenulo po zlu poslednjih godina, odlasci iz Vojske Srbije se posebno dešavaju od 2015. godine, ne kažem da je i ranije bilo sjajno, ali sistem je funkcionisao, poštovale su se starešine. Kada vam danas ode potpuno formiran starešina, vi to ne možete da nadoknadite. Sve je devastirano, a ljudi koji su došli na rukovodeća mesta gledaju isključivo svoj lični interes i ne izveštavaju o problemima da ne bi oni izgubili svoja mesta na kojima im je udobno.“
Naš sagovornik upozorava da čovek u Vojsci Srbije sa solidnim obrazovanjem ne može od te svoje prosečne plate da prehrani svoju porodicu.
Upravo je za mnoge vojnike izlaz iz te finansijske situacije bio da jednom u dve godine odu u mirovnu misiju, gde može da se zaradi neki novac. A ako ostanu i bez te mogućnosti, kao što je to slučaj sa Dejanom, onda „trbuhom za kruhom“ odu negde dalje.
„Onda kada vam ugase i tu mogućnost iz nepoznatih razloga, što se meni desilo, ugrožena vam je egzistencija. Zbog toga sam ja odlučio da svoje stečeno znanje koje sam mogao da primenjujem lečeći ljude i naše roditelje u Srbiji, sada to radim u Nemačkoj“, priča Dejan koji trenutno radi u kućnoj intenzivnoj nezi u toj zemlji.
Odlazak u Nemačku, Dejan ne vidi kao pogrešnu odluku, već je ta zemlja prepoznala njegov potencijal i ponudila mu mogućnost daljeg usavršavanja i sve ono što Srbija nije.
Ovde se ceni rad, dodaje Dejan, i ističe da je nakon 4-5 meseci dobio usavršavanje.
U Srbiju za sada ne planira da se vrati, kako ističe u razgovoru sa nama, ali dodaje da ostaje i dalje srpski vojnik i da će opet biti tu ako „Srbija bude zvala“.
„Ovde su me ljudi za nekoliko meseci prepoznali, uplatili dalje školovanje, žao mi je što je tako, ali kada vam je ugrožena ona osnovna ćelija, a to je porodica, onda njih morate uvek da stavite na prvo mesto. Selekcija kadra u Srbiji je veliki problem, naša zemlja je uvek imala pametne ljude, ali oni nisu zainteresovani upravo zbog ovakvih stvari, gde će neko ko je bio gori od njih da rukovodi“, poručuje naš sagovornik koji je odlučio da govori za nas ne kako bi se nekom svetio, već kako bi se sistem promenio.
Kraj našeg razgovora Dejan je završio uz citat, kako kaže, Milovana Vitezovića:
„I u mračnim vremenima hrabrost je biti svitac.“
Vojni sindikat Srbije jeste upravo taj svitac, navodi Dejan i dodaje da podržava sve što oni rade jer je dugo godina bio u sistemu, te da zna da je „dosta toga istina što oni ljudi iznose“.
Bonus video – Vojvoda Stepa – živeo je skromno, ne mareći zasluge
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
