Ustala je Srbija, pogledajte mapu pobunjenih gradova: Na ulicama građani od Beograda do Babušnice, sve podseća na devedesete

Studentska pobuna koja u Srbiji traje gotovo dva meseca pokrenula je talas protesta širom zemlje. Priključili su se srednjoškolci, prosvetari, advokati, poljoprivrednici...

Koliko je građanski bunt snažan najbolje se videlo u nedelju, kada ja na hiljade ljudi izašlo na ulice više od 20 gradova širom Srbije.

Protesti učenika i studenata uz podršku građana održani su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Subotici, Valjevu. Čačku, Užicu, Kruševcu, Boru, Požarevcu, Loznici, Šapcu, Vranju, Guči, Zaječaru, Suboticu, Malim Zvorniku, Ćićevcu, Brusu, Bogatiću, Inđiji, Kraljevu, Babušnici.

Posebnu pažnju privukli su protesti u manjim mestima, poput Babušnice gde se okupilo oko 200 ljudi. Okupljeni su nosili transparente „Babušnica je uz studente“, „Il’ si Sonja, il’ si šonja“, „15“ sa crvenim otiscima šaka.

Jedan od najvećih protesta u nedelju održan je i u Čačku, a o posećnosti najbolje govori ocena prisutnih novinara i repotrera koji su ovaj skup opisali kao većim od onog koji je održan 5. oktobra.

Komentarišući građanski bunt koji se probudio gotovo u celoj zmelji, socijalni psiholog Dragan Popadić za list "Nova" kaže da ključ leži u tome što se ljudi koji se okupljaju identifikuju sa zahtevima koje su izneli najpre studenti.

"Protesti se toliko šire da je očigledno da ogroman broj ljudi zahteve koji su izneti vidi kao ispravne i svoje zahteve koji se moraju ispuniti. Taj broj ljudi govori da je strah kod ljudi manji, a da s druge strane postoji svest da je solidarnost ono što je najvažnije. Ako se zahtevi ili protesti prepuste nekim manjim grupama ljudi, poptuno je jasno šta te ljude čeka i kakvoj će represiji biti izloženi. Dakle, solidarnost je jedini način da se zaštite od represije, da jedni drugima pruže ruke i da zajedno protestuju", kaže Popadić.

Sagovornik našeg lista kaže da ono što se sada dešava podseća na događaje s kraja devedesetih godina.

"Nešto slično se događalo devedestih godina, od 1996,1997, 2000.. Tada takođe nije bilo toliko rasprave o zahtevima, bilo je svima jasno o čemu se tačno radi. Svakom normalnom čoveku su zahtevi jasni. Ni sada nije potrebno da postoje lideri studenata, učitelja, prosvetara.. Nema se šta tu filozofirati", navodi sagovornik našeg lista.

Komentarišući buđenje manjih gradova u Srbiji, Popadić kaže:

"Što je manje mesto, tu je represija veće i teža. Tu je teže ustati protiv onih koji su na vlasti..Sada se i to dešava, strah ljudi je i tamo manji, računaju na podršku drugih. Radi se o roditeljima čija su deca ustala i koji osećaju morlanu obavezu da oni i oni podrže njih ili da bar budu jednako hrabri. Ponavljam da o zahtevima ne bi trebalo pričati, jer su očigledni, svako ko oseća trunku morala treba da stane iza njih", naveo je Popadić.

Protesti se šire, pridružuje se sve više ljudi

Osim na ulicama Srbije, građanski bunt širi se učionicama, ali i advokatskim kancelarijama. Tako su advokati doneli odluku da na najmanje sedam dana obustave rad, a mnogi prosvetni radnici nastavu nisu počeli u ponedeljak kako je to bilo planirano početkom drugog polugodišta.

Odluku advokata poništio je Viši sud u Beogradu.

Za to vreme, premijer Srbije im preti prosvetnom inspekcijom, ali izgleda da ni to ne plaši prosvetare, čiji su protesti, osim studentskih bili glavni razlog zašto je toliko građana bilo na protestima u nedelju.