Nemački list o Dijani Hrki i Ćacilendu: "Majka se bori protiv Vučićevog sistema“

Scenu pred Skupštinom u Beogradu, autor članka na sajtu Frajtaga (Der Freitag), Krsto Lazarević, opisuje detaljno:

„Pedeset metara od ulaza u srpski parlament sedi žena ispod belog šatora. Vetar trese ceradu, pred ženom treperi sveća. Ona nosi roze trenerku — i ne jede. Ispod trenerke viri bela majica. Crnim slovima na njoj piše: Mama protiv mašinerije. Dijana Hrka (47) odlučila je da više ne jede – sve dok neko ne bude odgovoran za smrt njenog sina. Kaže: ’Spremna sam da idem do kraja.’ U ruci drži ram sa pravoslavnom ikonom: Bogorodica sa Hristom, a dole desno je fotografija njenog sina Stefana. Pre godinu dana Stefan Hrka je poginuo kada se urušila nadstrešnica na stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi odmah je poginulo, dvoje je kasnije preminulo u bolnici. ’Čekala sam da se vrati vozom’, kaže njegova majka. ’Ali nije došao.’“

Kako prenosi Dojče vele, posle reportažnog uvoda slede objašnjenja za nemačke čitaoce. Autor opisuje „mesto koje je teško opisati“ – Ćacilend, „čije samo postojanje mnogo govori o prirodi autoritarne vlasti u Srbiji“.

Kako izgleda Ćacilend

„Najviše nasilja potiče od tih batinaških grupa vladajuće partije, dok policija često ćutke posmatra. Za predsednika Aleksandra Vučića i njegov sistem ta podela uloga je praktična: zahvaljujući partijskim batinašima sukob može da prikaže kao obračun među suparničkim protestnim grupama — i tako spreči slike policajaca kako biju mirne demonstrante. Istovremeno, ilegalni logor njegovih pristalica služi kao scenografija za pokazivanje u medijima koje kontroliše – a to je u Srbiji većina medija“.

U tekstu se potom objašnjavaju razlozi koje navodi Dijana Hrka stupajući u štrajk glađu: „Hoću konačno da znam ko je ubio moje dete i još 15 ljudi. To nije bila nesreća. To je ubistvo.“ U tekstu sledi osvrt na komemorativni skup u Novom Sadu koji je, kako se navodi, sa oko 110.000 učesnika bio najveći u istoriji grada. Navode se i poznate smicalice na koje su naišli učesnici – iznenadni radovi na putnim prilazima gradu i obustavljanje železničkog saobraćaja, noćivanje učesnika koji su krenuli peške na otvorenom, jer im naprednjačka vlast na usputnim stanicama ne dozvoljava da prenoće u sportskim halama. Autor je pobrojao i nipodaštavajuće izjave koje je predsednik Srbije davao o okupljenima, o smanjivanju broja učesnika i navođenje brojki koje autor naziva „malo verovatnim“.

Potom sledi analiza veze između raširene korupcije i pada novosadske nadstrešnice. U priču se uvodi i inženjer Zoran Đajić, koji izjavljuje ono što je rekao već mnogo puta – da su greške na koje je ukazivao još tokom rekonstrukcije rezultat korupcije i Vučićevog insistiranja da se stanica otvori što pre. „Optužba je to protiv Vučićevog sistema u kojem lojalnost partiji vredi više od kvalifikacija – a kupljene diplome nisu retkost“.

U tekstu se onda opisuje trenutak kada je Dijana Hrka najavila štrajk glađu i sutradan ga otpočela ispred Skupštine. „Sa druge strane – u Ćacilendu – logor se brzo puni plećatim batinašima. Policija stoji, ali ne odlučuje ko može unutra, a ko ne. Dobija naloge od neformalnih batinaških grupa“. U tekstu se potom opisuju hapšenja ljudi koji podržavaju Dijanu Hrku pod optužbama za „pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka.“

Na kraju teksta autor kaže: „Dijana Hrka predstavlja protestni pokret koji je zahvatio čitavu zemlju – potaknut smrću njenog sina Stefana, koji je stradao pod lavinom betona na ponovo otvorenoj železničkoj stanici, usred drugog po veličini grada u Srbiji“.

Tekst se završava rečima koje izgovara Dijana Hrka: „Niko mi neće vratiti sina. Ali ne želim da još jedna majka u Srbiji mora tako da sahrani svoje dete.“

Dva skupa u Beogradu

I na sajtovima nekih od vodećih nemačkih medija prenose se agencijski izveštaji o zbivanjima u Beogradu. Dojčlandfunk i NTV prenose istu izveštaj agencije AFP. U njemu se opisuje pojavljivanje hiljada pristalica i protivnika režima Aleksandra Vučića na istom mestu u centru Beograda. Primećuje se da je u taboru Vučićevih pristalica bilo i Srba sa Kosova: „Dugo smo putovali da bismo podržali našeg predsednika i našu zemlju. Predsednik Vučić nas je uvek podržavao, hteli smo da pokažemo da smo za mir i jedinstvo“, citira agencija Žarka Milovanovića.

U tekstu se navode zvanični policijski podaci da je na skupu podrške Aleksandru Vučiću bilo 50 000 ljudi koje su dovozili autobusima, dok je broj građana koji podržavaju Dijanu Hrku, prema istim izvorima procenjen na 3.000 uz napomenu da su „policijske brojke uvek bile ispod nezavisnih procena“.

I nedeljnik Štern koji na svom sajtu prenosi isti izveštaj takođe se ograđuje: „Agencija AFP za sada nije mogla da nezavisno preispita te podatke“. Štern dodaje da su na prorežimskim demonstracijama učestvovali i ministri i visoki službenici vlade te da je ovaj skup usledio nakon masovnog obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, gde su se okupili ljudi koji smatraju da je „za pad nadstrešnice kriva korupcija u zemlji“.

Agencija AFP piše, a nemački mediji prenose, da je pred beogradskom Skupštinom zabeleženo masovno prisustvo policije i da su demonstranti koji podržavaju vlast dovoženi iznajmljenim autobusima.