0
Srbija je zvanično premašila 5.000 umrlih od korone. U te brojke sumnjaju i laici i stručnjaci. Da nešto ne štima sa srpskom statistikom ukazuje i profesor Medicinskog fakulteta, genetičar Oliver Stojković. "Kada uporedite Srbiju sa nekim drugim zemljama, vi shvatite da tu postoji poprilična razlika. Prema globalnoj statistici između 2,5 i 3 posto ljudi koji su dokazano zaraženi umire od kovida. Kod nas, kada podelite prijavljeni broj umrlih od kovida i broj ljudi koji je zvanično registovan kao zaražen, vi dolazite do vrednosti od oko 1 posto", kaže ovaj stručnjak u izjavi za Nova.rs.
Da je broj preminulih veći od zvanične statistike čuli smo krajem septembra i od člana Kriznog štaba Predraga Kona.
„Obradio sam podatke do juna meseca – tri puta je bilo više smrtnih slučajeva od kovida 19 nego što je bilo pismeno prijavljeno“, rekao je tada Kon.
Ubrzo se zbog te izjave pokajao, pa smo samo dva dana kasnije od Kona čuli i: „Bolje da nisam rekao tri puta više. Ne može na celu Srbiju da se primeni ta procena“.
I naš sagovornik, doktor Stojković, kaže da je imao uvid u Konovu statistiku.
„Ja sam video taj rad doktora Predraga Kona sa tabelama. On je u tom radu pokazao da postoji višak smrtnosti, da je u određenim mesecima tokom prošle godine veći broj ljudi preminuo nego što se to dešavalo u nekim ranijim godinama. Taj višak smrtnosti se mora nečemu pripisati. Imajući u vidu da traje pandima, onda je najrazumnije taj višak smrtnosti pripisati kovidu“, objašnjava Stojković.
On podseća i na to da smo više puta od zvaničnika čuli kako ćemo analize tih podataka saznati posle pandemije.
Stojković primećuje i da su brojevi preminulih po gradovima u zbiru veći nego što je to slučaj na teritoriji čitave Srbije.
„Čitava ta matematika je neprecizna, imajući u vidu da smo mi kao građani izgubili poverenje i u sve ostale podatke – broj testiranih, broj pozitivnih slučajeva. Procenat preminulih bi trebalo da se dobije tako što podelite broj preminulih sa ukupnim brojem pozitivnih. Mi nismo sigurni ni u imenilac ni u brojilac, a treba da komentarišemo količnik. Nismo sigurni ni u jedan element te matematike“, primećuje Stojković.
Ima i poruku za one koji se pitaju, kako to bez obdukcije možemo da budemo sigurni u to da je neko preminuo baš od korone?
„Neke stvari su očigledne i mislim da ih i ne treba dokazivati. Svi ti ljudi su umrli u bolnicama, nakon što su lečeni od koronavirusa. Da li su oni pali sa kreveta, premijerka je pominjala i neke autobuse? Ako ne postoji sumnja da ste zapravo umrli od nečeg drugog, a ne od korone, onda nema razloga da se u dijagnozu sumnja. Tokom cele prošle godine se naučilo koji su to simptomi kovida i od čega pacijenti koji su zaraženi koronom umiru. Postoje jasno definisane situacije i okolnosti u kojima se obdukcija traži“, pojašnjava naš sagovornik.
Podseća i na to da su brojni statističari ukazali na to da je ovakva dinamika promene brojeva apsolutno stataistički nemoguća.
„Matematičari i fizičari kažu da ovo ne liči ni na jednu realnu vrednost. I BIRN je imao uvid u bazu podataka koja pokazuje da je broj preminulih veći. Ono što se vidi i što se može uporediti sa bilo kojim realnim pokazateljem je da je značajno veći broj ljudi umro od posledica zaražavenja koronom od onog koji nam se zvanično saopštava“, navodi Stojković.
Ne sumnja samo domaća javnost, nedavno je na problem sa srpskim brojkama ukazao i britanski Ekonomist.
Prema pisanju tog eminentnog lista, u Srbiji je u periodu od 1. aprila 2020. do 31. januara 2021. godine umrlo 17.090 ljudi više nego inače, od čega je od posledica korone umrlo 4.000. Ekonomist navodi da, koliko god bile sumorne cifre umrlih od korone koje svetske vlade svakodnevno objavljuju, broj umrlih od kovida 19 je možda još veći. Na listi 50 zemalja sa „prekomernim smrtima“, Srbija je na sedmom mestu, posle Perua, Rusije, Severne Makedonije, Bugarske, Litvanije i Meksika.
Tim povodom u izjavi za Nova.rs oglasio se i epidemiolog Zoran Radovanović, koji već mesecima pokušava da se izbori za istinu i potpune podatke o broju preminulih od korone u Srbiji.
„The Economist navodi razloge prividno manjeg umiranja od kovida 19 koji su posledica nenamernih propusta u evidentiranju. Ti argumenti stoje, ali mi smo u Srbiji nesavršenostima administrativne prirode dodali jedan nov kvalitet: svesno krivotvorenje podataka. Odstupanja od istine bila su takvih razmera da sam ih letos nazvao najvećom podvalom u preko 800 dugoj istoriji srpske medicine” preimećuje Zoran Radovanović.
On primećuje da je reč o našoj patološkoj potrebi da se sebi i svetu predstavljamo boljim nego što jesmo.
„Efekat tog marifetluka je više otužan nego komičan, kao kad se stara frajla nakinđuri na način da samo još više potencira svoje nedostatke. Podvalu je još u junu do kraja raskrinkao BIRN. Argumentacija je bila toliko ubedljiva i neoboriva poput mata u šahu, tuša u rvanju ili nokauta u boksu. Zdravstvene vlasti iz toga nisu izvele pouku, pa su nastavile da se brukaju na sve providnije načine“, kaže Radovanović.
On se priseća i letošnjeg talasa panemije, svih nelogičnosti u podacima koji su nam tada iznošeni.
„Sećamo se letošnje instrukcije nadležnih da tokom dugih 35 dana broj umrlih ne sme da pređe jedan. Verovatnoća da se brojevi prirodno poređaju na zvanično prikazani način bila je jedan na skoro četiri miliona! Slične intervencije neke „božje ruke“ su se uporno ponavljale, pa je tokom mesec dana ove godine odlučeno (!?) da broj umrlih varira u uskim granicama 15+/-1, odnosno retko +/-2. Pandemija bi morala da se ponovi četiri milijarde puta (!) da bi se jednom zabeležila tako neobična raspodela umiranja. Time smo daleko zašli u oblast fantastike“, konstatuje Radovanović.
On navodi da je od kovida 19 tokom kalendarske 2020. godine umrlo 3211 osoba, a višak smrtnosti u odnosu na prethodnu godinu (slično važi i za višegodišnji prosek) je skoro 14.000.
„Vrlo je verovatno da je pandemija u Srbiji odnela 2,5-4 puta više života nego što pokazuje zvanična statistika. U istoj ili većoj meri razlikuju se zvanični i procenjeni brojevi testiranih PCR metodom i obolelih. Suština je u pravljenju razlike između nesavršenosti statistike smrti i svesnog šibicarenja sa ciframa. Prvo je oprostivo, a drugo nije“, zaključuje Radovanović.
Odmah po pisanju britanskol lista, 17. marta, Nova.rs se obratila i zvaničnicima kako bismo od njih dobili kometar povodom sumnje na prekomerne i još uvek neevidentirane smrti.
Pozvali smo i pisali poruke Predragu Konu, Dariji Kisić Tepavčević, Branislavu Tiodoroviću, Mirsadu Đerleku, i Verici Jovanović.
Znake života pokazao je Tiodorović koji nas je uputio na “Batut”. Direktorka “Batuta” Verica Jovanović nas je zamolila da joj pošaljemo link sa tekstom Ekonomista, to smo učinili, ali odgovor još nismo dobili.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
