Panić: Realno imamo dva i po puta više umrlih od korone

"Pričamo o tome odavno. Kada će i da li će se prikupljati dokazi, to ćemo videti najverovatnije kada se ova vlast promeni. Kada sve uzmete u obzir i obradite, procena je da je ta brojka koju nam saopštavaju barem za dva i po puta umanjena u odnosu na realnu", kaže Panić.Un ukazuje i na sve posledice koje umanjivanje zvaničnih podataka o broju umrlih može da ima."To pravi probleme i epidemiolozima da odrede prave mere. Ipak, ono najbitnije je da su građani dovedini u zabludu da situacija nije ozbiljna koliko jeste, pa se zato ponašaju komotnije i dolazi do ovoga što se dešava. Posledica je i to da je antivakserski lobi jak, a država dozvoljava da se to dešava", primećuje Panić.Ipak, naš sagovornik, čini se, nije mnogo iznenađen nelogičnostima u zvaničnoj statistici. O tome se već dugo govori u Srbiji, a sada je postalo i tema svetskih medija."Nije se mnogo promenilo od samog početka, samo su nadležni postali malo veštiji ili bezobzirniji. Sada već i oni prihvataju da te brojke nisu kako treba, ali i dalje se spekuliše sa brojevima i to u značajnom obimu", zaključuje Panić.Zvanična statistika u Srbiji pokazuje da je do sada  od korone preminulo 4.778 pacijenata. Sa tom cifrom, po svemu sudeći, nešto ne štima.

Cufre su još sumornije

List Ekonomist navodi da koliko god bile sumorne cifre umrlih od korone koje svetske vlade svakodnevno objavljuju, broj umrlih od kovida 19 je možda još veći.

Nekoliko razloga je za to, navodi Ekonomist. Prvi je da zvanične statistike u mnogim zemljama isključuju žrtve koje pre smrti nisu testirane na koronu, što može da bude veliki broj u mestima gde se ne testira mnogo.Drugi razlog je što bolnice i birokratija danima, čak i nedeljama ne procesuiraju smrtovnice, zbog čega dolazi do zastoja u podacima. A treći razlog je što je pandemija otežala lekarima lečenje pacijenata sa drugim simptomima i obeshrabrila ljude da odlaze u bolnice iz straha da se ne zaraze što je indirektno moglo da izazove skok broja umrlih od drugih bolesti osim korone.Jedan način da se pobroje ovi metodološki problemi je upotreba mere poznate kao "prekomerna smrt": uzima se broj ljudi koji umiru od bilo kog drugog razloga i poredi se sa istorijskim prosekom poslednjih godina. Ekonomist je koristio statističke modele kako bi predvideli broj smrti koji bi svaka zemlja da je situacija “normalna” registrovala 2020. godine.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram