2
Poštovana ministarka, čuvajte mlade lekare kao malo vode na dlanu, trebaće vam! Olako su ih oni prethodni pustili da odu. Mi koji smo daleko, ne patimo za svojom državom, ali plačemo za zemljom, koju volimo i nedostaju nam svakoga dana roditelji, porodica, prijatelji, to se nikada neće promenti. Nažalost, otišli smo jer nam Srbija nije dala drugog izbora, priča za Nova.rs doktor Nikola Ljubisavljević (34) iz Jagodine, koji sa suprugom, takođe doktorkom Spasenkom (35), i svoje dvoje dece, živi i radi u malom gradu u Nemačkoj, blizu Minhena.
Pročitajte još:
2
19
5
4
Bilo je dovoljno samo mesec dana stažiranja, po završetku Medicinskog fakulteta, da Nikola odluči da ode iz Srbije.
„Kada sam završio medicinu, proveo sam mesec dana na Klinici za pulmologiju, gde mi se vrlo brzo prevrnuo želudac od muke. Ponašanje starijih kolega prema nama mladima bilo je presudno da odem. Nije me zanimalo kolika će mi biti plata, već od same pomisli da radim sa takvim ljudima, nije mi bilo dobro. Kao lekari početnici bili smo na udaru svima, podsmevali su nam se i starije kolege i medicinske sestre, svi redom. To je možda u Srbiji praksa, ali na takvo nepoštovanje nisam želeo da pristanem“, priča dr Ljubisavljević.
Nikola potiče iz porodice lekara.
„Moj primarni cilj bio je da posle fakulteta radim u Srbiji. Kada sam 2013. diplomirao, a 2014. položio državni ispit, moja slika o srpskom zdravstvu nažalost potpuno se promenila tokom obavezne prakse. Brzo sam shvatio ‚koliko je sati‘ u našoj zemlji kada je zdravstveni sistem u pitanju. Imao sam takođe primer, moje sestre koja je dve i po godine volontirala bez ikakve nadoknade, a i za to volontiranje bila joj je potrebna veza. Starije doktore morala je da poslužuje kafama i da im ljušti pomorandže. Ponižavanju nije bilo kraja“, priča naš mladi doktor, koji u Nemačkoj završava specijalizaciju iz neurologije, dok je njegova supruga na psihosomatici.
On navodi kako mu nikada ne bi bio problem da radi u Srbiji, u provinciji, jer je u malom gradu odrastao, ali za takav rad potrebni su uslovi.
„Rođen sam u malom mestu, a i sada radim u provinciji takoreći. Međutim, kada ministarka Grujičić govori o odlasku lekara u unutrašnjost Srbije, treba da zna, da u Nemačkoj, u klinikama u provinciji, kao u ovoj našoj, radimo kompletno svu dijagnostiku, isto kao što rade kolege u Beogradu. Naši pacijenti nemaju potrebu da odlaze u veće gradove u bolnice kako bi dobili kvalitetnu negu, što u Srbiji nije slučaj. Kada bi u našoj zemlji, u unutrašnjosti postojale ovakve klinike, siguran sam da bi mladi lekari hrlili da se tamo zaposle i da ne bi imali problem ako im nedostaju mama i tata“, uz osmeh kaže Nikola.
Kod pacijenata vreme igra najvažniju ulogu, ističe on.
„Mi u ovoj maloj klinici, u provinciji, zbrinjavamo ljude sa moždanim udarom. Pacijent koji dođe u takvom stanju, u roku od 10 minuta dobija lek, dok u prvincijskim ambulantama u Srbiji čeka transport u bolnicu u veliki grad, koji može da potraje i više sati, što za mnoge bude fatalno“, naglašava dr Ljubisavljević.
Visina plate bila je na poslednjem mestu kada su Nikola i njegova supruga odlučili da odu iz Srbije.
„Finansije su nam bile u sasvim drugom planu kada smo doneli odluku da odemo u Nemačku. Najvažnije nam je bilo da radimo negde gde će se poštovati i ceniti naš trud i rad, gde ćemo dobiti mogućnost da se usavršavamo, gde ćemo moći da biramo koju ćemo specijalizaciju. Takođe, vrlo je bitno za lekara da u svakom trenutku pacijentu može da obezbedi lek koji mu je neophodan, da ne razmišlja o tome da li tog leka ima na zalihama i kada će ga biti, pa da se posluži alternativama, u međuvremenu“, objašnjava naš mladi doktor, otac dvoje dece.
Prvi šok u Srbiji, stigao je već na birou za zapošljavanje.
„Kada smo supruga i ja bili na birou u Srbiji, nju su pitali da li je završila srednju Medicinsku školu, pa im je odgovorila da je završila gimnaziju i Medicinski fakultet. Na to su joj ljudi na birou bez ustručavanja rekli:“Baš šteta, mislii smo da vam ponudimo jedno radno mesto, ali to je samo za one koji su završili srednju medicinsku“. Tako da smo i ona i ja, izgleda bili prekvalifikovani za poslove u Srbiji“, seća se Nikola.
Plata u Nemačkoj daleko je veća nego u Srbiji, a hrana jeftinija.
„Mesečna primanja lekara u Nemačkoj znatno su veća nego u Srbiji. Minimalna, početna plata lekara specijaliste ovde je 2.500 evra neto, na prvoj godini specijalizacije. Plata raste sve do šeste godine specijalizacije, do 4.500 evra, a specijalistička plata je od 5.000 evra, pa naviše. Opet primanja rastu u narednim godinama, ne ostaju ista kako vreme prolazi i lekar stiče sve više iskustva i znanja. U Srbiji međutim plata ne raste. Lekar specijalista ima ista primanja nevezano za to koliko godina radi. Ono što je neverovatno je da su naše plate veće, a cene hrane, kozmetike, odeće daleko niže nego u Srbiji. Ipak, ovde su jako skupi stanovi, osiguranja i slično“, kaže mladi doktor.
Priznaje da mu nedostaje porodica.
„Moram da kažem, uprkos tvrdnjama ministarke koja misli da nam ne nedostaje niko, ako smo uspešni u belom svetu, nama ipak veoma fali porodica, roditelji, prijatelji. Idealista sam uvek bio i vrlo sam nostalgičan za svojom zemljom. Razočaran sam u svoju državu, ali svoju zemlju i dalje volim i u mom je srcu. Voleo bih da se vratim jednog dana kao specijalista kojem neće biti potrebna veza da bi imao posao. Kao specijalista neću morati da zavisim ni od koga, niti da čekam da me neko zapošljava preko veze. Nedostaju mi mama i tata, sestra, svi oni bliski ljudi koji su ostali Srbiji“, napominje Nikola.
Čuvajte mlade lekare, poručuje on.
„Moja poruka novoj ministarki zdravlja je da čuva mlade lekare kao malo vode na dlanu jer uskoro će u celom svetu biti neverovatan manjak lekara, i naši će biti vrlo traženi. Olako su se odrekli mojih kolega, od kojih je čak 50 odsto sada u inostranstvu, a 10 odsto njih je u Bavarskoj. Koliko ih je onda u ostatku Nemačke i u Norveškoj, Americi i drugim zemljama širom sveta“, pita se Nikola.
Podsetimo, ministarka zdravlja Danica Grujičić je u gostovanju na televiziji Pink, rekla da u Srbiji ima oko 1.400 nezaposlenih lekara, a u isto vreme nedostaje ih u čitavoj Vojvodini, ili na primer, u Malom Zvorniku.
Ona je naglasila da nezaposleni lekari neće da idu u manja mesta, da odlaze od kuće, gde žive sa „tatom i mamom“.
„A hoćete u Kanadu! Gde su tad tata i mama?“, pitala je Grujičić.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare