Naučnica iz Britanije: Za sada treća doza nije potrebna

Raste broj obolelih od koronavirusa, a preovlađuje, kao što je i najavljeno, delta soj. Šta činiti? Vakcinacija je ono što svi doktori preporučuju, iako se i dalje mnogi snebivaju. Počela je i vakcinacija trećom dozom, a postoje i nove terapije.„U Britaniji se priča o trećoj dozi, o tome se razmišlja, ali se ne sprovodi vakcinacija trećom dozom, jer nema dovoljno dokaza da je treća doza potrebna. Znamo da posle dve doze AstraZenekine i Modernine vakcine koje se tamo daju, da potpuna vakcinacija ovim vakcinama štiti od teških kliničkih slika. Čini se da za sada nema potrebe za tom trećom dozom“, kaže Zarić u Danu uživo.

„Kod pacijenata koji nemaju dobar imuni sistem, a to su ljudi na dijalizi, sa transplantacijama, kod njih je pokazano da nisu razvili imunski odgovor posle dve doze i kada su primili treću dozu, primećen je povećan nivo antitela“, navodi.Govoreći o kombinovanju vakcina različitih proizvođača, Zarić kaže da nema nikakvih naučnih činjenica ni dokaza da je kombinacija različitih vakcina sigurna ili efikasna.„Znam da se one rade… Ali, ne možemo bilo šta još da preporučimo, nekako ostaje to na građanima da samo na sopstvenu odgovornost odluče šta im je činiti. Trebalo bi da postoje jasne instrukcije lekarima na vakcinalnim punktovima ko sme, ko ne sme da se vakciniše, šta se daje, koliko…“, navodi Zarić.

„Ne znam, ni ja sama ne razumem zašto, pretpostavljam da se radi o nekom nepoverenju, u sistem, u lekare… S druge strane, postoji nerazumevanje ljudi, i među medicinskim radnicima ima dosta otpora, oni prenose informacije pacijentima da se ne vakcinišu. I to mogu da razumem, to je usko stručno, mogu da razumem da ne razumeju u potpunosti imunologiju. Ja takve dileme nemam“, naglasila je Zarić.Zarić navodi i da ima studija na zapadu koje tvrde da su dve doze vakcina dovoljne, da nema potrebe za trećom.„Ne zna se za kasnije, ali nema publikovanih studija da objasne da li je to slučaj s kineskim ili ruskim vakcinama….Ali, meni je jasno da je kineska vakcina efikasna“, kaže Zarić.

Nove terapije antitelima

Osim o vakcinama, sve više se govori i o terapijama antitelima.„Radi se o terapiji monoklonskim antitelima, koji se daju u vidu intramuskularne injekcije kao preventivna mera. Ako dođe do izlaganja virusu, ona su tu da neutrališu virus i spreče oboljevanje. To je jedan vid pasivne terapije, a vakcina je aktivna zaštita“, objašnjava Zarić.I dodaje – poželjno je da se stimuliše proizvodnja neutrališućih antitela, koja mogu da blokiraju virus.„Kod prirodnih infekcija i vakcinacije imamo različita antitela, a kod ove monoklonske terapije sva antitela su ista, proizvedena su u laboratoriji od samo jedne B ćelije. To je neki proces molekularnog kloniranja, od materijala B ćelije koje nosi informacije o antitelu, tim kloniranjem se umnoži taj materijal, prave se velike količine monoklonskih antitela, testiraju se i koriste se ona koja imaju sposobnost da se brzo i efikasno vežu za površinu virusa i blokiraju ga“, objašnjava Zarić.Zaštita ovim antitelima traje više meseci, dodaje.„Zaštita kod ove terapije ispitivana je tri meseca i zaštita je bila efikasna oko 77 posto“, rekla je Zarić.Zarić kaže da je kompanija AstraZeneka obavila fazu tri kliničkih studija, i planira da licencira taj svoj patent.A o tome da li vakcinisane osobe mogu da prime ovu terapiju antitelima, Zarić kaže – da ne treba.„Ako ste primili vakcinu i ako ste zdravi, vama ta terapija neće biti potrebna. Ceo cilj je da se ova terapija daje ljudima koji ne smeju da se vakcinišu, ili osobama koje su imunokompromitovanog zdravlja“, kaže.Prema njenim rečima, preliminarni rezultati pokazali su da je ova terapija jeste efikasna protiv svih sojeva koronavirusa.

Korona, poput gripa, postaje sezonska bolest?

Na pitanje da li očekuje da će koronavirus biti prisutan u budućnosti kao sezonska bolest, poput gripa, Zarić kaže da je – ne očekuje svake godine.„Ovaj virus je malo drugačiji od virusa gripa, virus gripa stalno mutira, a ovaj virus mutira ali se čini sporije, za dve godine imamo svega četiri ili pet sojeva, nista strašno, i za sada vakcine koje imamo štite od svih sojeva. Verovatno ćemo i dalje živiti s koronavirusom, pretpostavljam da će biti dodatnih mutacija“, kaže Zarić.Ali, nada se da novi sojevi neće biti opasniji.„Teško je reći da li će biti opasniji, mutacije mogu da idu i u jednom i u drugom smeru. Neke su značajne, neke su manje značajne. Ovaj delta soj koji je sad prisutan je infektivniji, i u tom smislu je recimo, on opasniji. Prirodna evolucija svih virusa je da slabi, nadamo se da će i sa ovim virusom biti isto“, zaključila je Zarić.BONUS VIDEO: Vakcinacija na sajmu - treća doza

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vakcinacijanasajmutrecadozadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2314153"]