Od kada je uvedeno vanredno stanje, učitelji, nastavnici i profesori u Srbiji prošli su kroz niz problema za koje se čini da rešenja nema i vremenom se samo umnožavaju. Nakon mesec dana nastave na daljinu naši sagovornici tvrde da su "na ivici pucanja", traže da se ukine završni ispit za učenike i da im se obezbede uslovi za rad.
Od početka vanrednog stanja, prosvetni radnici su bili primorani da se snalaze. Prva nedelja, kada su dobili obaveštenje da nastava treba da počne za manje od 24 sata već je daleko iza njih. U međuvremenu ono sa čim su se suočavali su haotičnost, konfuzna uputstva Ministarstva prosvete, svakodnevne hitne naredbe, preporuke, preopterećenost, korespodencija sa učenicima i roditeljima preko društvenih mreža, nedostatak osnovnih uslova za rad. Kao rezultat svega ovoga, odlučili su da istupe i zatraže da se ukine završni ispit i da im se obezbede besplatan internet i oprema.
Snalaze se za kompjutere, internet plaćaju sami
Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali kažu da su im privatni kompjuteri na izdisaju, a oni koji nemaju sopstveni računar, a nije ih malo, moraju na različite načine da se snalaze. Kako kažu, ni njima ni njihovim učenicima niko nije obezbedio računare neophodne za rad, a internet, koji moraju imati da bi se nastava sprovela – plaćaju iz svog džepa.
Pročitajte još:
„Moji đaci pretežno sve obavljaju preko pametnih telefona. Retko ko ima svoj računar. Ako i ima računara u kući, često ima i braće i sestara, kojima je takođe potreban. Zato bi trebalo da vodimo računa o tome koliko ćemo aplikacija tražiti da instaliraju, kakvi će biti zadaci koje pred njih postavljamo. Mogu da zamislim kako je pisati esej na telefonu i formatirati tekst.
Desi se da učenicima zakažu telefoni, da nema interneta. Tada sam maksimalno tolerantna, i ne razmišljam o tome da li đak hvata krivinu ili ima objektivan problem“, kaže Ljubinka Nedić, profesorka engleskog jezika u srednjoj stručnoj školi u Aranđelovcu.
Željana Radojičić-Lukić, učiteljica OŠ „Milan Rakić“ u Mionici je svesna da se ni od jedne druge profesije ne očekuje da za potrebe posla koristi vlastita sredstva.
„Zato smatram da je neprimereno to očekivati od profesije u kojoj je najveći procenat fakultetski obrazovanih, na jednoj strani, i najmanji prosek mesečne zarade, na drugoj. Kako onda, od onih koji su najmanje plaćeni očekivati da finansiraju bilo šta, pa i nastavu na daljinu“, objašnjava ona.
Ukinite završni ispit
U sveopštem metežu, približava se vreme završnog ispita za koji se masa prosvetara zalaže da ove godine bude ukinut. Razlozi za to su višestruki.
„Ima učenika čiji su roditelji u bolnici zaraženi virusom. Toj deci je najbitnije da im roditelji prežive, a ne igrarije kojima nas Ministarstvo zabavlja“, ističe Vojka Milovanović nastavnica francuskog jezika u OŠ „Dositej Obradović“ u Požarevcu.
Nastavnička mreža tokom pandemije
Prosvetari su se na samom startu setili i jednog sjajnog rešenja – umrežili su se sa kolegama iz regiona zbog lakšeg funcionisanja.
„Brzo smo se umrežili, nas preko 26.000 iz regiona zapadnog Balkana, i počeli smo da jedni drugima budemo nesebična podrška. Tada sam shvatila da smo svi zajedno u velikom i istom problemu, nedostatku resursa, nedostatku digitalnih kompetencija, nedostatku tehničke opreme, nedostatku podrške. I to je ta nit koja je za ovih mesec dana vanrednog stanja ujedinila FB grupu pod imenom Nastavnička mreža tokom pandemije„, priča Željana Radojičić-Lukić.
Ljubinka Nedić smatra da bi završni ispit u vanrednom stanju bio nepotrebno dodatno izlaganje stresu učenika, roditelja, pa i nastavnika, koji su i ovako svakodnevno pod ogromnim vanrednim pritiskom.
„Ima toliko drugih načina da se održava privid da nam je obrazovanje dobro, da bismo ovaj način ove godine mogli da preskočimo“, kaže ona sa dozom ironije.
Deca zajedno sa roditeljima podnose emotivni teret pandemije, a Aleksandra Stanković, nastavnica muzičke kulture OŠ „Vasa Pelagić“ iz Beograda, ističe i da se javlja problem nemogućnosti kontrole prepisivanja. Uz to neki đaci nisu ni uključeni u nastavu na daljinu.
„Nisu nam svi đaci sada u istom položaju, oko 10 odsto njih uopšte nije uključeno u nastavu na daljinu. Ne verujem da će bilo ko odgovoran prenebregnuti tu činjenicu i ostati pri nameri da se organizuje završni ispit. Sada je zdravlje u fokusu, upisivale su se i neke bivše generacije bez tog ispita, pa se ništa epohalno nije desilo, čak nastavnici kažu da su to bile najuspešnije gimnazijske generacije“, priča na Nova.rs Željana Radojičić-Lukić.
Šarčević: Ispita će biti, nema razloga za stres
Ministar prosvete Mladen Šarčević za naš portal kaže da za završni ispit ima dovoljno vremena i da prosvetni radnici nemaju razlog za dizanje panike.
„Završnog ispita neće biti još dva meseca. Ne možemo ostati bez njega, jer onda nastaje potpuni nihilizam. To smo videli kada je bilo bombardovanje – zaključile su se ocene, kriterijumi su se promenili i to je dovelo do toga da deca koja su pohađala škole sa slabijim kriterijumima – imaju na kraju bolji uspeh“, kaže on.
Ministar ističe i da „svi imaju iste uslove za rad, prave se modeli formativnog ocenjivanja, a ispit je samo odraz kompletnog znanja“.
„Imamo još mnogo vremena da završimo nastavu i mogu samo da kažem da ćemo deci dati svu moguću podršku. Činjenica je da oni koji nisu učili ranije – ne uče ni sada. Nema razloga za ukidanje završnog ispita. Kada su svi u istoj poziciji- onda je manje stresno za sve. Maturski ispit služi samo da napravi presek i da se vidi ko je šta radio. Pa zar nije najbolji lek protiv stresa da se baviš nečim umesto da razmišljaš samo o problemima? Ispit nije nikakvo iznenađenje koje će se desiti, već je očekivan. Pa pogledajte celu ovu školsku godinu, veći njen deo je bio normalan, dakle oko dve trećine je bilo regularno. Ne vidim razlog da se neko unapred stresira“, rekao nam je ministar Mladen Šarčević.
A šta je sa opremom, kompjuterima, besplatnim internetom? Da li je neko iz ministarstva na to mislio? Zašto prosvetari sami finansiraju nastavu? Šarčević prvo ističe da zbog toga postoji televizijska nastava.
„Mi nemamo sreću da smo mogli da obezbedimo svim nastavnicima i učenicima opremu. Ja nemam tu analizu koja bi ukazala ko ima, a ko nema kompjutere. Znam da 99,5 dece ima pametne mobilne telefone uz koje idu paketi u kojima je internet besplatan, a pokrivenost je dobra. Obezbedili smo mnoge besplatne licence za različite platforme, a dali smo i da škole otvore kabinete i na revers daju kompjutere nastavnicima koji nemaju računare. Snašli smo se onako kako je to bilo moguće, nismo imali para da kupimo opremu za sve prosvetne radnike i učenike koji je nemaju“, zaključuje on.
Kako prosvetari motivišu decu?
Upkos preporuci ministra da se ne stresiraju, nastavnici se ipak trude da deci smanje napetost zbog pandemije i neizvesnosti. Kojim sredstvima se služe svakodnevno?
Osim što svaka komunikacija počinje pitanjima kako su đaci i njihovi roditelji, kako izlaze na kraj sa sedenjem kući, trude se i da odgovore iskreno na dečja pitanja. Važno im je da znaju da se i oni osećaju kao deca, da dele zabrinutost, strah od neizvesnosti, da se podjednako nerviraju zbog ograničenog kretanja.
„Ja imam takvu generaciju, da slobodno mogu reći da su oni ti koji mene motivišu. Vodim 4.razred, osmislila sam jednu veliku dvomesečnu integrativnu aktivnost, koja će trajati do kraja školske godine. Kako moji đaci žive na selu, kao i učiteljica, odlučila sam da ih izvučem iz zatvorenog prostora i usmerim na obradu zemlje, formiranje bašte, selekciju semena, sejanje i gajenje biljaka.Tokom sledećih meseci, mi ćemo kroz baštovanstvo učiti i spski jezik, i matematiku, prirodu i društvo, muzičku i likovnu kulturu. Biće puno radosti, ne samo do kraja školske godine, jer će morati da te biljke gaje do kraja njihovog životnog ciklusa, odnosno do početka petog razreda. Sigurna sam da će to biti aktivnost koju će pamtiti ceo život“, kaže Željana Radojičić-Lukić.
